Ћирило и Методије. Житија, службе, канони, похвале
Приредио Ћорђе Трифуновић

 

 

Непознати писац

КАНОН ЋИРИЛУ И МЕТОДИЈУ

(превела Ирена Грицкат) 

 

СПОМЕН СВЕТИХ УЧИТЕЉА СЛОВЕНСКОГ ЈЕЗИКА ЋИРИЛА ФИЛОСОФА И БЛАЖЕНОГА МЕТОДИЈА

 

 

ПРВА ПЕСМА

 

Какве достојне да вам спевам похвалне песме,

богословесници!

Дар свелости с висина ми пошаљите,

да достојно успомену вашу успојем.

 

Израна си младост беспорочну изабрао себи

и владику свога следио,

свети Ћириле блажени.

Стога те свако створење прославља достојно.

 

Ти источи росу Божијега духа,

примивши је од Бога, свèти̅.

Као гром загрме по разним странама,

сејући реч међу незнабошцима.

 

Други Илија, као раван, јави се на земљи,

Методије свети,

све јереси сажижући богонадахнутим учењем.

 

209

 

 

ДРУГА ПЕСМА

 

Лествица се изабрана јави,

философе богогласни,

све људе учењем на небо узводећи.

 

Живот сличан анђеловом на земљи проживевши,

премудри Константине,

ти достојним учитељем свију назван би.

 

Мисаоног фараона у море животно пȍтопи̅

и као изабрани војник Христа бога дôђе,

Методије.

 

Свештеничку службу узносећи пред Бога,

постаде достојан и раван анђелима,

оче Методије.

 

 

ТРЕЋА ПЕСМА

 

Ликујући с анђелима на небесима,

усрдно за нас се моли,

невоље све одгонећи

и напасне патворе и беде рушећи,

Божији гласу;

с анђелима и пророцима и апостолима

за нас се моли.

 

Очистивши измлада, свèти̅, душу и тело своје,

ти постаде достојан сасуд пресветоме духу,

оче Кириле блажени,

 

210

 

 

и просветивши се њиме сијаш у свету,

исцељење свима обилато пруживши,

преславни.

 

Стопама сву васељену пȍсвети̅,

богогласни оче Методије,

ширећи реч на све стране

на новом језику.

И стога те, благи, све што је створено прославља,

твојим речима просвећено.

 

Ствȍри̅ се нови Павле, премудри,

сав свет при̏доби̅ за Бога,

крст Христов добровољно на себе узевши.

Дôђе на запад, светитељу,

лаж идолску сву разарајући,

све јереси, блажени, истребљујући.

 

 

ЧЕТВРТА ПЕСМА

 

Ти поцрпе философову мудрост

и бездане Божије ризнице,

и озаривши се тиме,

расеја реч међу народе нове.

 

Превазишао си анђеоске чине, мудри,

и на земљи се као бестелесан јавио,

Христовим зорама васељену просвећујући.

 

Ти искорени идолску лаж безбожну,

истачући сласт Божије речи за све,

свети Методије.

 

211

 

 

Ти близу Божијег престола, свèти̅, стојиш,

усрдно се моли за нас,

који верно успомену твоју чувамо.

 

 

ПЕТА ПЕСМА

 

Тешким страстима обузети

и напасном буром терани,

преклињемо те, свети учитељу,

своје ниште робове избави од беда скорим доласком;

бриге све одгонећи, Божији гласу.

 

Примио си апостолима равну благодет

пречистога духа, оче,

испунио си сав свет благочашћу,

са сладошћу си поучавао,

животне реке по Божијем наређењу

потекоше из тебе

и свет обрадоваше.

 

Животну славу сву на земљи далеко оставивши,

блажени оче,

владици своме и Богу сав предаде се

душом и телом.

Зато те он као достојног учитеља нама свима даде.

 

Као противник свих јереси јȁви̅ се ти

по благодети, Методије,

са достојним одговорима,

говорећи да од оца дух утешитељ исходи

 

213

 

 

а не од сина

и исповедајући да се тројство у једнакости прославља.

 

 

ШЕСТА ПЕСМА

 

Неисцрпна ризница пресветога духа

јави се, Ћириле,

и просвећен њоме ти пȍучи̅

да се на језицима свега света славе оци наши.

 

Ти се јави као други Аврам

због пресељења, оче Ћириле,

у земљу Ханаонску,

коју просвети речју новога учења, појући:

„Отаца наших Боже, благословен јеси".

 

Моравска земља,

имајући великог заступника и потпору код Бога,

тобом просвећена,

научи се да на свом језику прославља:

„Отаца наших Боже, благословен јеси".

 

Ти си достојан, оче Методије,

јеванђеоску реч јасно исповедати,

научити народе да на свим језицима прослављају:

„Отаца наших Боже, благословен јеси".

 

 

СЕДМА ПЕСМА

 

Преко тебе, пресвети, си̑нӯ светлост нама,

тамнима и омраченима због грехова љутих,

сину као светлост што се простире до запада,

вражију лаж и јерес просецајући.

 

215

 

 

Стога данас успомену твоју прослављамо:

„Сва децо благословите,

свештеници опевајте,

људи благословите у све веке".

 

Ти пође од истока као сунце светлозарно,

лаж прогна бесовску,

гласу Божији;

књигама као даждом нȁпоји̅ сладосно сав свет,

делећи реч народима, и појући:

„Сва децо благословите,

свештеници опевајте,

људи благословите у све веке".

 

Достојну ти хвалу ко изрећи може,

подвиге и прегнућа твоја уважавајући?

Ти загрме као гром на свим странама,

плодове рéчи̅ свима раздајући,

оче Методије,

и стога те поштујемо верно:

„Сва децо благословите,

свештеници опевајте,

људи благословите у све веке".

 

Илији си се по ревности уподобио,

и Мојсију по кроткости

и Давиду по незлобивости,

изврстан у проповедима

и премудар поуком и сладошћу,

премудро певаше:

 

218

 

 

„Сва децо благословите,

свештеници опевајте,

људи благословите у све веке".

 

 

ОСМА ПЕСМА

 

Као своја чеда, блажени,

при́ми оне који ти се клањају,

пречистим молитвама за нас, свèти̅,

помòли се.

 

Прими, гласу Божији,

молбену песму коју ти упућујемо

и похитај с њоме к Богу у молитвама својим,

и од напасти и беде избави нас, светитељу,

Тебе величамо.

 

Очисти ме, молим ти се, својим молитвама,

богогласни оче Методије,

од љутих грехова којима ме је враг ранио.

 

Ево, мољење ти сачињујемо, преблажени,

при́ми га из уста недостојних,

усрдно се моли за паству своју.

 

[Previous] [Next]

[Back to Index]