The Bulgarians in their historical, ethnographical and political frontiers. Atlas with 40 maps.

Preface by D. RIZOFF

 

Bibliographia

(Libri in Atlante ipso commemorati hic non sunt inscripti.)

 

Libri Germanici

Libri Britannici

Libri Gallici

Libri Italici

Libri Romanici

Libri Bohemici

Libri Polonici

Libri Russici

Libri Serbici

Libri Bulgarici

 

Libri Germanici.

Hadschi Chalfa: Rumeli und Bosna. Wien, 1812. (Aus dem Türkischen übersetzt von J. Hammer.)

 

F. Pouqueville: Reise durch Griechenland. Meiningen, 1825.

 

Dr. A. Grisebach: Reise durch Rumelien und nach Brussa im Jahre 1839. Göttingen, 1841.

 

Cyprien Robert: Die Slaven der Türkei u.s.w. 2. Ausgabe. Leipzig, 1847.

 

Ami Boué: Die Europäische Türkei. 2 Bd. Wien, 1889.

 

F. Kanitz: Reise in Südserbien und Nordbulgarien. Leipzig, 1868.

Idem: Donau Bulgarien und derBalkan. Zweite Auflage. Leipzig, 1882.

 

Fr. Bradaška: Die Slaven in der Türkei. (Pettermann's Geogr. Mitteilungen, XII, 1869).

 

A. Pettermann: Die Ausdehnung der Slaven in der Türkei und den angrenzenden Gebieten. (Pettermann's Geogr. Mitteilungen, 1869, Tafel 22.)

 

Const. I. Jirecek: Geschichte der Bulgaren. Prag, 1876.

 

Prof. V. Jagić: Ein Kapitel aus der Geschichte der südslavischen Sprachen. (Arch. f. Slav. Phil. XVII, 1895.)

Idem: Einige Streitfragen. (Arch. XX, 1898, u. XXII, 1900.)

Idem: Entstehungsgeschichte der kirchenslavischen Sprache. Berlin, 1913.

 

Richard von Mach: Beiträge zur Ethnographie der Balkanhalbinsel. (Pettermann's Mitteilungen, XLV. 1899.)

Idem: Der Machtbereich der bulgarischen Exarchat in der Türkei. Leipzig — Neuchatel, 1906.

 

F. Meinhard: Ethnographische Karte von Makedonien. (Deutsche Rundschau für Geographie und Statistik, XXI, 1899.)

 

Dr. V. Oblak: Macedonische Studien, Sitzungsb, d. K. A. d. Wiss. Phil.-Hist. Classe. Bd. CXXXIV. 1896.

 

Prof. G. Weigand: DieAromunen. Leipzig, 1895.

Idem: Die nationalen Bestrebungen der Balkanvölker. 1898.

 

Prof. Leskien: Grammatik der altbulgarischen Sprache. Heidelberg, 1909.

 

Paul N. Miliukoff über Mazedonien. (Unter Druck, erscheint im Januar 1918.)

 

Prof. N. J. Derjavin über Mazedonien. (Unter Druck, erscheint im Januar 1918.)

 

Prof. G. Weigand über Mazedonien. tUnter Druck, erscheint im Februar 1918.)

 

Karnegie's Enquête Balkankommission über Mazedonien. (Unter Druck, erscheint im Februar 1918.)

 

Alte und neue Autoren über Mazedonien. (Unter Druck, erscheint im Februar 1918.)

  


 

 

Libri Britannici.

D. Urquhart: Turkey and its Resources. London, 1833.

 

Henry F. Tozer: Researchs in the Highlands of Turkey. London, 1869.

 

V. Miller: The Promised Land of the Balkan Peninsula. (Cosmopolis VIII.) 1897.

 

H.-N. Brailsford: Macedonia. Its Races and their future. London, 1906.

 

Carnegie Endowment for International Peace. Report of the International Commission to Inquire into the Causes and Conduct of the Balkan Wars. Washington 1914.

  


 

 

Libri Gallici.

F. Pouqueville: Voyage en Morée, à Constantinople, en Albanie et dans plusieurs autres parties de l'Empire Ottoman pendant les années 1798, 1799, 1800 et 1801. Paris, 1805.

Idem: Voyage dans la Grèce. 2e éd. Paris, 1826.

 

E. M. Cousinery: Voyage dans la Macédoine (avec carte). Paris, 1831 (2 vols).

 

A. Blanqui: Voyage en Bulgarie pendant l'année 1841. Paris, 1843.

 

Cyprien Robert: Les Slaves de Turquie, Serbes, Monténégrins, Bosniaques, Albanais et Bulgares. Paris, 1844 (2 vols).

 

A. Viquesnel: Voyage dans la Turquie d'Europe. Paris, 1868 (2 vols).

 

A. Synvet: Traité de géographie générale de l'Empire Ottoman. Consple, 1872.

 

A. Ubicini et P. Courteille: Etat présent de l'Empire Ottoman. Paris, 1876.

 

Vicomte Alfred de Gaston: Voyage dans la Dobroudcha. 1878.

 

Ethnographie de la Macédoine. Philippopoli, 1881.

 

Louis Leger: La Bulgarie. Paris, 1885.

Idem: Article „Bulgarie” dans la Grande Encyclopédie, T. VIII. Paris, 1888.

Idem: La lutte séculaire des Germains et des Slaves. Paris, 1916.

Idem: Le Panslavisme et l'intérêt français. Paris, 1917.

 

Adolphe d'Avril: Les négociations relatives au traité de Berlin. Paris, 1886.

 

J. J. Nacian: La Dobroudja économique et sociale. Son passé, son présent et son avenir. Paris, 1886.

 

Emile de Laveleye: La Péninsule des Balkans, Paris, 1888.

 

Ofeïcoff: La Macédoine au point de vue ethnographique, historique et littéraire. Sofia, 1889.

 

Max Choublier: La question d'Orient depuis le traité de Berlin. Paris, 1899.

 

Victor Berard: Pro Macedonia. 1904.

 

Alexandre Sturdza: La terre et la ra.. Roumaines. 1914.

 

D. M. Brancoff: La Macédoine et sa population chrétienne. (Avec 2 cartes ethnographiques). Paris, 1905.

 

Prof. A. Ischircoff: Etudes ethnographiques sur les Slaves de Macédoine. Paris, 1908.

Idem: Les confins occidentaux des Terres Bulgares. Notes, documents et 11 cartes. Lausanne, 1916.

 

Georges Bousquet: Histoire du peuple bulgare, Paris, 1909.

Idem: La Bulgarie. Communication faite à la Société de Sociologie de Paris le 14 Mars 1917.

 

René Pinon: La liquidation de la Turquie d'Europe. („Revue des Deux Mondes”, Mai, 1913).

 

Konst. Noe: Les Roumains Koutzo-Valaques. Bucarest, 1913.

 

Enquête dans les Balkans. Rapport présenté aux Directeurs de la Dotation Carnegie par les membres de la Commission d enquête. Paris, 1914.

 

Iv. Ev. Guéchoff : L'Alliance Balcanique. Paris, 1915.

 

Milan G. Markoff: Le sort politique de la Dobroudja après le Congrès de Berlin 1878-1916. Sofia, 1917.

 

St. Tchilinghiroff: Le pays de la Morava suivant des témoignages serbes. Etude d'histoire et d'ethnographie. Avec une carte hors texte. Berne, 1917.

 


 

 

Libri Italici.

Prof. Angelo Pernice: Origine ed evoluzione storica délie nazioni balcaniche. Milano, 1915.

 


 

 

Libri Romanici.

V. Cogalniceanu: Dobrogea 1879—1909, drepturi politici fara libertati. 1910.

 

Grigori Gr. Danescu: Dictionarul geogratic, statistic, economic ši istoric.

 

Luca Jonescu: Judetul Tulcea. 1904.

  


 

 

Libri Bohemici.

P. J. Šafarik: Sebrané spisy. 1837.

 

L. Niederle: Slovanske starožitnosti. V Praze, 1206.

Idem: Makedonska otazka. („Ceska Revue”, 1901).

 

Vladislav Šak: Spor o Makedonii. V Praze, 1916.

  


 

 

Libri Polonici.

Prof. A. Kalina: Studyja nad historyja jezyka Bulgarskiego. Krakow. 1891. (2 v).

  


 

 

Libri Russici.

Ю. И. Венелинъ: Древніе и нынѣшніе болгаре. Москва 1829.

Idem: О характерѣ народныхъ пѣсень у славянъ задунайскихъ. Москва, 1835.

Idem: О зародышѣ новой болгарской литературы. Москва 1838.

 

В. Априловъ: Денница ново-болгарскаго образованія. Одесса, 1841.

 

Ироф. В. И. Григоровичъ: Очеркъ путешествиія по Европейской Турціи. Изд. 2-ое. Москва, 1877.

 

В. Макушевъ: Задунайскіе и адріатическіе славяне. СПБ., 1867.

Idem: Историческія разысканія о славянахъ въ Албаніи въ средніе вѣка. Варшава, 1871.

 

И. П. Липранди: Восточный вопросъ и Болгарія. Москва, 1868.

Idem: Болгарія. Изъ записокъ. Москва, 1877.

 

Ст. И. Верковичъ: Описаніе быта Македонскихъ болгаръ. Москва, 1868.

Idem: Топографическо - Этнографическій очеркъ Македоніи. СПБ., 1889.

 

Е. Голубинскій: Краткій очеркъ исторіи православныхъ церквей Болгарской, Сербской и Румынской или Молдо-Валашской. Москва, 1871.

 

А. Гильфердингъ: Поѣздка по Герцеговинѣ, Босніи и Старой Сербіи. СПБ., 1873. (Собрані есочиненій, т. 3-й).

 

М. Дриновъ: Заселеніе Балканскаго Полуострова славянами. СПБ., 1873.

Idem: Южніе славяне и Византія въ X. в. Москва, 1876.

 

Конст. Иречекъ: Исторія болгаръ. Одесса, 1875.

 

Ф. Канитцъ: Дунайская Болгарія и Балканскій Полуостровъ. СПБ., 1876.

 

Проф. Т. Флоринскій: Южніе Славяне и Византія въ второй четверти XIV в. СПБ., 1882.

Idem: Лекціи по славянскому языкознанію 1895.

Idem: Этнографическая карта Западнаго Славянства и Западной Руси. Кіевъ, 1911.

 

A. Т. Риттихъ: Славянсюй Міръ. 1885.

 

B. Тепловъ: Греко-Болгарскій церковный вопросъ. По неизданнымъ источникамъ. СПБ., 1889.

 

Капитанъ А. Бендеревъ: Военная географія и статистика Македоніи и сосѣднихъ съ нею областей Балканскаго Полуострова. СПБ., 1890.

 

Проф. П. А. Лавровъ: Обзоръ звуковихъ и формальныхъ особенностей болгарскаго языка. Москва, 1893.

 

П. Н. Милюковъ: Сербско-болгарскія отношенія по македонскому вопросу. Статья въ сборникѣ журнала „Русское Богатство”, 1899.

Idem: Македонскій вопросъ и европейская дипломатія. Статья въ „Вѣстникѣ Европы”, май, 1899.

Idem: Сербскіе аргументы. Статья въ газетѣ „Рѣчь”, 5 (18) мая 1913 г., № 120.

Idem: Рѣчъ произнесенная въ засѣданіи Госуд. Думы 6 (19)-го іюня 1913 г. („Рѣчь”, 7 (20) іюня 1913 г., № 152).

 

А. Башмаковъ: Болгарія и Македонія. СПБ., 1903.

 

Проф. А. Нидерле: Обозрѣніе современнаго славянства. СПБ., 1909. (Изданіе Имп. Академіи наукъ).

 

Проф. Н. П. Кондаковъ: Македонія. Археологическое путешествіе. 1909.

 

Проф. С. М. Кульбакинъ: Древне-церковно-славянскій языкъ. Харьковъ, 1911.

 

Л. А. Погодинъ: Исторія Болгаріи. 1912.

 

А. С. Анучинъ: Берлинскій Конгресъ 1878 года. СПБ., 1912.

 

И. С. Державинъ: Болгарско-сербскія взаимоотношешя и македонскій вопросъ. Петроградъ, 1914.

 

А. М. Селищевъ: Введеніе въ сравнительной граматикѣ славянскихъ языковъ. Выпускъ I. Казанъ, 1914.

 

Графъ Н. П. Игнатьевъ: Записки. („Историческій Вѣстникъ” за 1914-15 гг.)

 


 

 

Libri Serbici.

Василијe Бркиђ: Описаніе провинціи Турецкія державы. Опис турских области и у њима хришћанских народа, а нарочито народа Српскога, састављен год. 1771 српским патријapxoм Василијем Бркиђем, приопштио И. Руварац. „Споменик”, Х. Београд, 1891.

 

Вук Караджиђ: Додатак к санктпетербургским сравнительним рјечницима свију језика и нарјечија, c особитим огледима бугарског језика. 1822.

Idem: Географско статистичан опис Србије. 1827.

Idem: Скупљени историјски и граматички списи.

 

Г. Mjyp Макензи и А. П. Ирби: Путовање по словенскимъ земљама Турске у Европи, од енглеског превео Ч. Мијатовић, y Београду, 1868.

 

М. С. Пироћанац: Књез Михајло и заједничка радња Балканских народа. Београд, 1895.

 

Сава Грујић: Како je постала Бугарска Егзархија? Београд, 1898.

 

Іован Ристић: Дипломатска историја Србије (1875—1878). Београд, 1898.

Idem: Спољашни одношаји Србије новијег времена. Београд, 1901.

 


 

 

Libri Bulgarici.

Василъ Кѫнчовъ: Македония. Етнография и статистика. 11 карти. 1900.

 

Т. Бурмовъ: Българско-гърцката църковна распря. София, 1902.

 

Проф. Иорданъ Ивановъ: Сѣверна Македония. София, 1902.

Idem: Български старини изъ Македония. София, 1908.

Idem: Българитѣ въ Македония. Издирвания и документи за тѣхното потекло, езикъ и народность. Съ етнографска карта и статистика. 2-о допълнено издание. София, 1917.

 

Проф. А. Иширковъ: Приносъ къмъ етнографията на македонскитѣ славяни. 1907.

Idem: Западнитѣ краища на Българската земя. Бѣлѣжки и материали. Съ 11 карти. София, 1915.

 

Т. Панчевъ: Изъ архивата на Найденъ Геровъ. 2 книги. София, 1910—1914.

 

Проф. В. Златарски: История на българския народъ. София, 1915.

 

Кацаровъ и Дечевъ: Извори за старата история и география на Тракия и Македония. София, 1915.

 

Д. Мишевъ: България въ миналото. 1916.

 

Г. Занетовъ: Западни български земи и Сърбия. История и етнография. 1917.

 

Ст. Чилингировъ: Поморавия по сърбски свидѣтелства. 1917.

Idem: Добруджа и нашето възраждание. 1917.

 

Миланъ Г. Марковъ: Историческитѣ права на България върху Добруджа. София, 1917.

 

М. А. Мавродиевъ: Добруджа. 2о изд. 1917.

 

[Zurück[Back [En arrière[Назад]