Словени у југословенском Подунављу

Милица и Ђорђе Јанковић

КАТАЛОГ

 

Google map of sites 1-112 (with very approximate coordinates):

 

 

  1. АПАТИН, налазиште Циганска кичма  (1-4)
  2. БАЈМОК, налазиште Њива
  3. БАНАТСКИ БРЕСТОВАЦ (Ковин), случајан налаз
  4. БАНАТСКА ПАЛАНКА, налазиште Рудине
  5. БАТАЈНИЦА (Земун), налазиште Бељарица
  6. БАТАЈНИЦА (Земун), налазиште Велика хумка  (1, 21, 28-32)
  7. БАЧКИ МОНОШТОР (Сомбор), налазиште Старо село на острву Сиги
  8. БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО, налазиште Чик  (3, 13)
  9. БЕЛЕГИШ (Стара Пазова), налазиште Стојића гумно
10. БЕОГРАД, налазиште Београдска тврђава  (1, 4, 5, 6, 7, 10, 12, 24, 25)
11. БЕОГРАД, налазиште Карабурма и Роспи Ћуприја  (8)
12. БЕЧЕЈ, налазиште Ботра  (1-3)
13. БЕЧЕЈ, налазиште Перлек  (1, 2)
14. БЕШЕНОВО (Фрушка гора), налазиште Ледине  (1)
15. БИГРЕНИЦА (Ћуприја), непознато налазиште
16. БИЈЕЛО БРДО (Осијек)  (7-16)
17. БОЉЕВЦИ (Земун), налазиште Село  (1, 4, 6)
18. БОЉЕТИН, налазиште Градац  (1-8)
19. БОР, случајни налаз
20. БРЕСТОВИК (Београд)
21. БРЗА ПАЛАНКА
22. БРОДСКИ ДРЕНОВАЦ (Славонска Пожега), локалитет Плана  (1, 2)
23. ВАЈУГА, налазиште Песак
24. ВАТИН (Југословенско-Румунска граница), налазишта Излаз
25. ВАШИЦЕ (Сремска Митровица), налазиште Градина  (1)
26. ВЕЛЕСНИЦА (Кладово)  (1, 2, 5)
27. ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ, налазиште Град  (1-6)
28. ВИНЧА (Београд), налазиште Бели Брег  (1, 2, 4, 5, 13)
29. ВИНЧА (Београд), налазиште Река  (1-6, 37-41)
30. ВОЈКА (Земун), налазиште Брдашица  (2)
31. ВОЈЛОВИЦА (Панчево)
32. ВРБАС (Бачка), налазиште циглана „Полет"
33. ВРШАЦ  (1)
34. ВРШАЦ, налазиште Црвенка  (1-9, 11-13, 18-20)
35. ВУКОВАР
36. ВУКОВАР, налазиште Лијева Бара
37. ВУЧЕДОЛ (Вуковар)
38. ГАКОВО (Сомбор), непознато налазиште  (1)
39. ГАМЗИГРАД (Ромулиана)  (7-13, 15-17)
40. ГОЛУБАЦ, непознато налазиште  (1)
41. ГРАБОВИЦА, локалитет Позајмиште  (2, 3, 8)
42. ДВОРОВИ (Бијељина)
43. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ, налазиште Велики градац на месту античке тврђаве Талиате
44. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ, налазиште Рибница
45. ДУБОВАЦ (Ковин), налазиште Кошићев брег
46. ДУБОВАЦ (Ковин), налазиште Ушће Караша — Кудељиште
47. ДУБРАВИЦА (Смедерево), налазиште Орашје
48. ДУПЉАЈА (Бела Црква у Банату), налазиште Град
49. ЗВЕЧКА (Обреновац), налазиште Јендек
50. ЗЕМУН, налазиште Капела  (1)
51. ЗЕМУН, налазиште Шљункара
52. ЗЕМУН ПОЉЕ, налазиште Земун Поље  (2, 3, 10, 13, 14)
53. ЗЛОТ (Бор), Лазарева пећина или Злотска пећина
54. ЗЛОТ (Бор), налазиште Преваље
55. ЈАЗОВО (Кикинда)  (1-7)
56. КАМЕНОВО (Петровац на Млави), налазиште Међа  (1a)
57. КАЋ (Нови Сад), налазиште Чот
58. КОВАЧЕВАЦ (Младеновац), налазиште Брест — Дивич Међе  (1-5)
59. КОВИН, налазиште Град
60. КОЛАРИ (Смедерево)
61. КОРБОВО
62. КОРБОВО, локалитет Песак
63. КОСТОЛ, локалитет Трајанов мост (Понтес)  (9-12, 14, 16)
64. КОСТОЛАЦ (Пожаревац) (антички град Виминациум)  (1, 11, 22, 24, 27, 30, 31, 33)
65. КОСТОЛАЦ (Пожаревац), локалитет Рудине (или Ланци)  (4-6, 8, 9)
66. КУРЈАЧЕ (Пожаревац), случајан гробни налаз
67. КУСАДАК (Смедеревска Паланка), локалитет Бубоња
68. КУСАДАК (Смедеревска Паланка), локалитет Читлук
69. ЛОВЋЕНАЦ (Сомбор)
70. ЉУТИЋИ (Пљевља)
71. МАЈУР (Светозарево)
72. МАЛИ ИЂОШ (Сомбор)
73. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА, налазиште Зидино
74. МИРИЈЕВО (Београд), налазиште Ћуртово брдо
75. МИХАЈЛОВАЦ (Брза Паланка), налазиште Блато
76. МИХАЈЛОВАЦ, налазиште Кула  (3, 5, 7-10, 12-16, 24)
77. МОКРАЊЕ  (1-3)
78. МУШИЋИ (Бајина Башта), налазиште Кршће
79. НОВИ БАНОВЦИ (Земун), налазиште Пургер  (1)
80. НОВИ САД, непознато налазиште
81. НОВИ СЛАНКАМЕН, налазиште Чаревци  (2, 3(а, б, з, и), 4(а-ђ), 6)
82. ОПОВО (Панчево), налазиште Козија леђа
83. ОПОВО (Панчево), налазиште Селиште
84. ОПОВО-БАРАНДА (Панчево)  (1-4)
85. ОСИЈЕК, случајни налази
86. ОСИЈЕК, локалитет Зелено поље
87. ПАНЧЕВО
88. ПАНЧЕВО, Горњоварошка (Милорадовићева) циглана
89. ПАНЧЕВО, Доњоварошка (Најева) циглана
90. ПЕТРОВЧИЋ, локалитет Забран
91. ПОПОВИЦА (Неготин), налазишта Градишта и Буљино гнездо  (3-7)
92. ПРАХОВО, налазиште Село (византијски град Аквис)  (1)
93. ПРАХОВО, локалитет Идече
94. ПРИВЛАКА (Винковци), налазиште Голе њиве
95. РАКОВАЦ (Фрушка гора)  (1, 3, 4)
96. РАМ, непознато налазиште
97. РИТИШЕВО (Вршац)  (1)
98. РИТОПЕК (Београд), налазиште Плавиначки поток
99. РУМЕНКА (Нови Сад)
100. СВЕТОЗАРЕВО, локалитет Паљевачки рит
101. СЛАТИНА, село близу Брзе Паланке  (1-4, 7, 27, 29, 60, 72-75)
102. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, локалитет Влајића брдо
103. СОМБОР, случајан налаз
104. СРЕМСКА МИТРОВИЦА, налазишта над античким Сирмиумом  (1, 4, 7)
105. ТЕКИЈА (Казан у Ђердапу)
106. ТРЊАНЕ (Пожаревац), случајан налаз
107. ТРЊАНЕ (Пожаревац), налазиште Старо гробље  (4-9)
108. ЋУПРИЈА (Horreo Margi), средњoвековно Равно  (1, 2)
109. ФУТОГ (Нови Сад), налазиште Пашњак  (1, 8, 10-13)
110. ХОРГОШ (Суботица)
111. ЧЕЛАРЕВО (Нови Сад), налазиште Циглана
112. ЧЕЧАН код Вучитрна на Косову

 

 

1. АПАТИН, налазиште Циганска кичма. Приликом истраживања вишеслојног, праисторијског налазишта, са римским и сарматским налазима, В. Лековић је 1987. године открио полуукопану кућу са земљаном пећи. По налазима грнчарије кућа се датује у средину VI столећа, до доласка Обра. Налазе чува Центар за културу у Апатину.

 

 

 

1. Лончић рађен на брзом витлу, заглачане површине, светлосив, в 120 mm, о 110 mm;

2. лончић облика као претходни, али рађен зидањем, без витла, украшен валовницом на рамену и урезима ноктом по ободу, в 120 mm, о 105 mm;

3. лонац грубо рађен гнетањем, украшен по ободу урезима ногтом, в око 175 mm, о око 135 mm;

4. лонац рађен зидањем без витла, украшен јамицама на усни, в око 230 mm, о 135 mm;

5. здела скоро црне боје, рађена на брзом витлу, заглачане површине, в 82 mm, о 163 mm;

6. обод, врат и дршка крчага рађеног на брзом витлу;

7. делови великог лонца израђеног гнетањем, укрошевог одозго на ободу јамицама, а на горњем делу трбуха валовницама урезаним чешлем.

 

 

2. БАЈМОК, налазиште Њива код Калварије, случајан гробни налаз, уз седећи скелет, из 1938. године. Збирка Имреа Фраја, Z. 65, из IX столећа. Налаз ое 69 чува у Градском музеју у Сомбору.

 

69

 

 

1. Висока посуда узаног врата, као крчаг без дршке, израђена на спором витлу, украшена валонницама и крупном цик-цак линијом урезивањем чешљем, в 250 mm, инв. бр. 30.

 

 

3. БАНАТСКИ БРЕСТОВАЦ (Ковин), случајан налаз друге половине X — прве половине XI столећа који чува Историјски музеј Србије у Београду.

 

1. Мач типа Z, у свему сличан Ковинском примерку који се чува у Темишвару, само оштећен. Недостаје накрсница, тауширани украс од другог метала на трогрбој јабуци, а дамасцирано сечиво са жлебом нема врх, д 860 mm, инв. бр. 407.

 

 

4. БАНАТСКА ПАЛАНКА, налазиште Рудине уз реку Караш. Случајни налази, изгледа из уништеног гробља IX—XI столећа, доспели су у Народни музеј у Вршцу пре другог светског рата.

 

Лит:   Барачки С, 1977, 14.

 

1. Половина лунуласте наушнице са доњим делом обликованим у виду гроздића, ливењем у једноделном калупу, в 21 mm, инв. бр. Аа 4032;

2. већи део гроздолике наушнице са лунулом на пробој, израђене од бронзе ливењем у дводелном калупу, в 30 mm, mm. бр. Аа 4026;

3. две различите гроздолике наушнице ливене од бронзе у дводелном калупу, од којих је једна фрагментована. в 26 mm, инв. бр. Аа 4028, 4031;

4. бронзана „S" бијелобрдска наушница о коју су окачене, међусобно повезане четири карике панцира, в 45 mm, инв. бр. Аа 4024;

5. јако неправилан лончић израђеи на спором витлу, са урезаним јамицама и водоравним линијама, в 75 mm, о 80 mm, инв. бр. Аа 2762.

 

 

5. БАТАЈНИЦА (Земун), налазиште Бељарица на обали Дунава. Вишеслојни локалитет сондирао Д. Мркобрад 1980. године при чему су откривени средњовековни слојеви од XII до XV столећа. Изложени мач XI—XII века је случајан налаз, првобитно савијен. Предмете са овог налазишта чува Музеј града Београда.

 

Лит:   Мркобрад Д. АР 22, 1981, 52—53;

исти, ГГБ XXX, 1983, 5—8.

 

1. Део двосеклог мача без очуване јабуке, са крсницом пробијеном клином, кратком ромбоидном накрсшшом и сечивом са жлебом, д 528 mm, инв. бр. И 2146.

 

 

6. БАТАЈНИЦА (Земун), налазиште Велика хумка. Приликом ископавања тумула вучедолске културне групе истражена је и средњовековна некропола са 102 гроба. Радовима су руководили Ј. Ковачевић и Д. Димитријевић, 1958, и 1959. године.

 

Лит:   Ковачевић Ј, Старинар XII, 1961б, 282—283.

 

 

 

Гроб 11:

1. сребрна наушница „волинског" типа израђена у техници филиграна и гранулације, в 38 mm, инв. бр. З. 1660.

 

70

 

 

Гроб 23:

2. два прапорца ливена од бронзе, украшена паралелним линијама, в 24 mm, инв. бр. З. 1874;

3. пар сребрних наушница в 23 и 26 mm, инв. бр. З. 1675;

4. ниска позлаћених, стаклених перли. инв. бр. З. 1676.

 

Гроб 31:

5. сребрна „S" наушница, в 31 mm, инв. бр. З. 1728;

6. наушница — карика од сребрне жице, п 20 mm, инв. бр. З. 1728;

7. денар угарског краља Стефана (1000—1038), инв. бр. З. 1730;

8. денар угарског крала Петра I (1038—1041), инв. бр. 1731.

 

Гроб 51:

9. седам делова оплате рефлексног лука, д 81—186 mm, инв. бр. З. 1717;

10. окови тоболца или ведра, јако оштећено гвожђе, инв. бр. З. 1718;

11. правоугаона, гвоздена пређица, д 55 mm, инв. бр. З. 1719;

12. две позлаћене бронзане аплике у виду розете, оштећене, инв. бр. З. 1720/21;

13. осам стрела ромбоидног и делтоидног облика са трном, д 60—95 mm, инв. бр. З. 1772/26, 2438;

14. више делова гвозденог окова тоболца, д 93—131 mm, инв. бр. З. 1716;

15. коване узенгије са лучним табаном, в 160 mm, инв. бр. З. 1727.

 

Гроб 69:

16. наушница — карика од сребрне жице, п 23 mm, инв. бр. З. 1693;

17. бронзани прстен-карика, ливен од брокзе и канелован, п 23 mm, инв. бр. З. 1692;

18. бронзана, тракаста наруквица на шарнир, украшена кружићима у мотиву рибље кости, п 60 mm, инв. бр. З. 1691;

19. печуркасто дугме ливено од бронзе, в 13 mm, инв. бр. З. 1694

 

Гроб 87:

20. наушница на којој је преосгала једна шупља, мања јагода, навучена на карику са кукицом, д 90 mm, инв. бр. З. 1653;

21. три кружна развођача ремена, ливена од бронзе, п 33 mm, инв. бр. З. 1642/44;

22. наушница-карика од бронзане жице, п 27 mm, инв. бр. З. 1646;

23. три врха стрела ромбоидног и делтоидиог облика, са трном, д 45—59 mm, бр. З. 1650/52;

24. неправилно кружна гвоздена пређица, д 38 mm, инв. бр. З. 1645.

 

Гроб 95:

25. две бронзане, позлаћене аплике отиснуте на матрици са биљним украсом, д 9 mm, инв. бр. З. 1710;

26. гвоздено кресиво и кремен, инв. бр. З. 1711;

27. више делова коштане оплате лука, д 72—200 mm, инв. бр. З. 1709;

28. пар гвоздених узенгија са лучним табаном, в 167 mm, 170 mm, инв. бр. З. 1702;

29. једноставне, гвоздене жвале, д 275 mm, инв. бр. З. 1703;

30 две пређице за појас од гвожђа, правоугаоног облика, д 43—44 mm, инв. бр. З. 1704/5;

31. два врха стрела делтоидног облика, са трном, д 73 и 96 mm, инв. бр. З. 1706/7;

32. врх стреле троуглог облика, са тулцем, д 98 mm, инз. бр. З. 1708.

 

 

7. БАЧКИ МОНОШТОР (Сомбор), налазиште Старо село на острву Сиги. Ту је К. Губица више година ископавао остатке манастира са пластиком XI—XII века, о чему је објавио више извештаја. П. Веленрајтер је мањим радовима 1950. године, открио грнчарију XII и XIII столећа. Налазе чува Градскм музеј у Сомбору.

 

Лит:   Gubitza K, АЕ XXII, 1902, 1—7 (са планом)

 

1. Делови великог лонца израђеног на ручном витлу, украшеног валовницом на рамену и водоравним линијама испод, урезивањем шиљатом алатком, инв. бр. 241, 251—2, 254, 256, 258;

2. уломци лончића израђеног зидањем на спором витлу, сигнираном крстом у кругу, и украшеног низовима јамица утиснутих радлом, инв. бр. 92;

3. уломци лонца израђеног на спором витлу и украшеног низовима јамица утиснутих радлом, инв. бр. 248, 250.

 

 

8. БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО, налазиште Чик, гробље из доба Првог аварског каганата. Некропола је случајно откривена 1960. године када је уништено петнаестак гробова, а сачуван инвентар из гробова I и II. Током ископавања Ј. Ковачевића 1968-1973 године откривена су још 134 скелетна гроба. Налазе чува Градски музеј у Новом Бечеју.

 

Лит:   Brukner O, АР 10, 1968, 170—173;

Kovačević Ј, Baltoslavica I, 1972, 65—72.

 

Гроб 1:

1. двадесетак бобаца ниске од стаклене пасте различитих облика и боја, од којих су неке шарене, инв. бр. 431;

2. део сребрне карике, п 24 mm, инв. бр. 434;

3. пар запона од бронзе, један словенски са геометријским украсом и пет кракова на доњем делу, д 67 mm, други ромејски лучни са подвијеном стопом, д 75 mm, инв. бр. 605;

4. делови гвоздене наруквице;

5. припљенак израђен од трбуха посуде, п 30 mm, инв. бр. 432;

6. коштани сисак (?), д 35 mm, инв. бр. 433.

 

Гроб 17:

7. пар наушница од лошег сребра са привеском од веће јагоде повезане са кариком помоћу четири мање шупље лоптице, инв. бр. 596—597;

8. седамнаест бобаца ниске од стаклене пасте различитих боја и облика, од којих су неке шарене, инв. бр. 358;

9. гвоздена пређица трапезистог облика, д 40 mm, инв. бр. 348;

 

71

 

 

10. нож, д око 120 mm, инв. бр. 349;

11. бронзано звоно, д 56 mm, инв. бр. 350;

12. биконични пршљенак од глине, п 30 mm, инв. бр. 353;

13. оловни крстић једнаких кракова, са рупицом за вешање, д 29 mm, инв. бр. 352;

14. коштана плочица украшена урезивањем, д 60 mm, инв. бр. 356; 15. две гвоздене плочице, д 66 и 73 mm, инв. бр. 359;

16. делови два оштећена дугмета (?) израђена матрицом од бронзаног лима, инв. бр. 357;

17. две гвоздене пређице (?), п 30 mm, инв. бр. 354 и 355;

18. лончић рађен гнетањем, в 148 mm, о 111 mm, инв. бр. 351.

 

Гроб 28:

19. гвоздена копча, д 60 mm, инв. бр. 392; 29. нож, д 165 mm, инв. бр. 395;

30. кремен, д 35 mm, инв. бр. 397;

31. мач са траговима дрвених корица на којима су окови од сребрног лима, д 840 mm, инв. бр. 383;

32. копча и окови од различитог метала, инв. бр. 393/4, 396;

33. нож, д 167 mm, инв. бр. 398;

34. предмет израђен од рога, д 146 mm, инв. бр. 339;

35. седам делова коштане оплате лука, инв. бр. 400;

36. два тробрида врха стрела са трном, инв. бр. 390/1;

37. гвоздена пређица трапезастог облика, д 55 mm, инв. бр. 387;

38. једноставне жвале, инв. бр. 401;

39. пар гвоздених узенгија кружног облика, в 185 mm, инв. бр. 388;

40. полулоптасти, шупљи окови од сребра, 21 комад целих и оштећених, инв. бр. 384;

41. гвоздена пређица, д 46 mm, инв. бр. 386;

42. коштани завршетак бича (?), оштећен, инв. бр. 385;

43. гвоздена пређица, д 35 mm;

44. гвоздено оруђе са усадником, д 130 mm, инв. бр. 389.

 

 

9. БЕЛЕГИШ (Стара Пазова), налазиште Стојића гумно. Истраживањима Земунског музеја 1963. године, на праисторијском локалитету, откривени су трагови насеља IX—X столећа које чува Земунски музеј.

 

Лит:   Бајаловић — Бирташевић М, 1970. 60.

 

Огњиште 3:

1. лонац од беле глине израђен на ручном витлу са украсом од две валовнице на рамену под којима су водоравне линије урезане чешљем, в 192 mm, о 160 mm, инв. бр. З. 3335.

 

 

10. БЕОГРАД, налазиште Београдска тврђава, средњовековни град настао у старим бедемима Сингедонона. Систематским истраживањима насеља и некропола, која се спроводе од 1968. године, до почетка осамдесетих година — периода из кога потиче изложени материјал, руководили су: М. Бајаловић — Хаци-Пешић на Горњем граду и Унутрашњем утврђењу, Д. Бојовић на Великом и Малом Калемегдану, Г. Марјановић — Вујовић на Доњем граду и Западном подграђу и М. Поповић на утврђењу. Материјал чува Музеј града Београда и Научноистраживачки пројекат Београдске тврђаве при Археолошком институту Србије.

 

Лит:   Бајаловић — Хаџи-Пешић М. Каталог МГБ 17, 1977. 64—69, са старијом литературом;

Марјановић — Вујовић Г, ГГБ XXV, 1978в, 7—14, са старијом литературом;

Поповић М, 1982, са старијом литературом;

Јанковић М, ГГБ XXX. 1983в. 9—20;

Bjelajac Lj, BCH Suppl. XVIII, 1989, 109—118;

Марјановић — Вујовић Г, ГГБ XXXVI, 1990, у штампи.

 

 

 

Велики Калемегдан:

1. лонац израђен на спором витлу спале осовине, са украсом две валовнице испод којих су водоравне траке урезане дрвеним чешљем, в 204 mm, о 114 mm, сигн. 97/11/59; налаз потиче из укопа IX столећа;

2. камени калуп за ливење прстења украшеног стилизованим животињама на једној и тракастих наруквица са шарниром, на другој страни, дим. 130 х 50 х 36 mm, сигн. С-34; нађен је у објекту XII столећа.

 

72

 

 

Мали Калемегдан:

3. неправилан лончић израђен на спором витлу, украшен низом уреза на рамену и водоравним тракама на трбуху, в 140 mm, о 140 mm, инв. бр. I 1896;

4. здела израђеча на ручном витлу, украшена јамицам, в 76 mm, о 156 mm, инв. бр. I 1898;

5. лонац израђен на сигнираном ручном витлу и украшен урезаном валовницом на рамену и водоравним тракама испод, в 206 mm, о 160 mm, инв. бр. I 1906;

6. лонац израђен на ручном витлу сигнираном крстом у кругу и украшен урезаним, водоравним линијама, в 160 mm, о 140 mm, инв. бр. I 1926;

налази потичу из јаме XII столећа.

 

Унутрашне утврђење:

7. лонац израђен на ручном витлу, сигнираном крстом у квадрату око кога је круг, украшен јеловом гранчицом на рамену и под њом валовницом и водоравним тракама урезаним чешлем, в 172 mm, о 138 mm, инв. бр. I 1775;

8. делови амфоре са две масивне дршке и левкастим отвором, израђене на брзом витлу и жлебљне, са урезаним грчким крстом и непротумаченим записом, о 73 mm, сигн. 117а/V/4;

9. реконструисана амфора истог типа, в 365 mm, о 80 mm;

налази припадају XI столећу.

 

 

 

Доњи град:

10. лончић израђен на спором витлу, украшен утискавањем чешља, валовницама и водоравним тракама, в 128 mm, о 92 mm, сигн. II/35;

11. лончић израђен на спором витлу, украшен заловницама урезаним густим чешљем, в 96 mm, о 92 mm, сигн. 1641/XIV/1;

12. наушница са четири пуне јагоде и доњим делом карике са навојима бронзане жице, недостаје централни привесак, в 45 mm, инв. бр. ACI 185;

13. наушница са доњим делом карике обмотаним бронзаном жицом, преломљена, в 24 mm, сигн. С-157;

 

 

73

 

 

14. гроздолика наушница ливена од бронзе у дводелном калупу, в 30 mm,  инв. бр. I 1675;

15. мања гроздолика наушница ливена од бронзе у дводелном калупу, в 32 mm, сигн. C-22;

16. крст реликвијар ливен од бронзе, са урезаним крстом на једној страни, в 95 mm, инв. бр. I 791.

Налази припадају X—XI веку.

 

 

 

Западно подграђе:

17. лонац израђен на ручном витлу, украшен двема валовницама испод којих су водоравне траке урезане чешљем, в 150 mm, о 140 mm, сигн, 169/II/30;

18. лончић израђен на ножном витлу, са водоравним тракама урезаним чешљем, в 110 mm, о 97 mm, сигн. 189/II/30;

19. конична здела израђена на ручном витлу и украшена урезивањем чешља, в 75 mm. сигн. 208/I/3;

20. посудица за ливење бронзе, троугаоног отвора. в 36 mm, о 36 mm, сигн. С-34/72;

21. бронзани, тракасти прстен елиптичне главе украшене окцима, в 21 mm, сигн. С-133;

22. купасти прстен ливен од бронзе, в 26 mm, инв. бр. I 1673;

23. гроздолика наушница ливена од бронзе у дводелном калупу, в 26 mm, сигн. С-135;

налази припадају X—XII столећу.

 

Београдска тврђава, без ближих података:

24. лонац израђен на спором витлу и упрашен двема валовницама под којима су водоравне траке урезане дрвеним чешљем, в 198 mm, о 110 mm, у свему сродан лонцу бр. 1 са Великог Калемегдана, из IX столећа.

 

Београд, без ближих података, случајни налази које чува Музеј града Београда и Историјски музеј Србије, могућно је да потичу са Београдске тврђаве:

25. део мермерног ступца парапета са рељефним медаљоном и лозицом од двочлане траке, дим. 280 х 220 х 210 mm;

26. бронзани буздован са пирамидалним перима распоређеним у три зоне, в 40 mm, п 40 mm, инв. бр. Историјског музеја Србије 77;

27. бронзани прстен са купастом главом, п 20 mm, инв. бр. I 768.

 

 

11. БЕОГРАД, налазиште Карабурма — Карпатска улица 131 и Роспи Ћуприја — Вишњичка улица, могућно једна, већа уништена некропола IX—X столећа лоцирана са обе стране Миријевског потока уз Дунав. Заштитним истраживањима Ј. Тодоровића 1954. године на Роспи Ћуприји је откривено шест гробова од којих је само у гробу 5 било налаза. Током 1959. године Ј. Тодоровић је на Карабурми истражио још осам гробова са налазима у гробовима број 1. и 2. Предмети се чувају у Музеју града Београда.

 

Лит:   Бајаловић — Хаџи-Пешић М, II 1К5А II, 1973, 183—187;

Иста, Каталог МГБ 17, 1977, 73;

Иста, Збирке МГБ XV, 1984. 9 и даље.

 

Гроб 5/1954:

1. ниска перли од стаклене пасте претежно зелене боје међу којима има доста вишечланих, иив. бр. I 15;

2. део ниске крупних алки направљених од комадића жице од лошег сребра, п 25—26 mm, инв. бр. I 13;

3. бронзани прстен квадратне главе украшене урезаним пентаграмом, в 21 mm,

 

74

 

 

инв. бр. I 12;

4. два привеска за огрлицу направљена савијањем траке од лошег сребра у облику петљица са крајевима повијеним на спољну страну, в 6 и 9 mm, инв. бр. I 14.

 

Гроб 1/1959:

5. бронзана наушница са лунулом на пробој, ливеном у калупу са имитацијом гранулације, в 26 mm, инв. бр. ACI 187;

6. богата ниска перли од стакла, стаклене пасте, полудрагог камена, вретенастих и каури-пужића, инв. бр. ACI 191;

7. три различита бронзана прапорца, в 20—22 mm, инв. бр. ACI 188—190.

 

Гроб 2/1959:

8. пар раскошних наушница са четири округле јагоде израђене од чистог сребра у техници најфиније гранулације и филиграна, јако оштећене, инв. бр. I 494—495;

9. карика од дебеле, сребрне жице, п 23 mm, инв. бр. I 496.

 

 

12. БЕЧЕЈ, налазиште Ботра, средњовековно насеље на коме су отхривене грнчарске пећи XI столећа. Заштитна истраживања Н. Станојевића, 1979 године. Материјал се чува у Градском музеју у Бечеју.

 

Лит:   Станојевић Н, РВМ 26, 1980а, 89—119.

 

 

 

Налази из гранчарских пећи:

1. лонац израђен на ручном витлу и украшен водоравним линијама и јамицама урезаним шиљатом алаткoм, в 215 mm, о 125 mm, инв. бр. 940;

2. лонац израђен на ручном витлу сlичан претходном, само са једним низом урезаних јамица и нешто већи, в 250 mm, инв. бр. 941; 3. лонац у свему сличан претходном, в 250 mm, о 180 mm, инв. бр. 942.

 

 

13. БЕЧЕЈ, налазиште Перлек, средњовековио насеље XII—XV столећа. Заштитна ископавања Н. Станојевића 1981. године, при чему је у укопу једне најстаријих кућа са грнчаријом нађен и старомађарски новац XII века. Материјал чува Градски музеј у Бечеју.

 

Лит:   Станојевић Н, АР 23, 1982а, 127—128.

 

 

 

Налази из куће са новцем:

1. високи лонац усправног обада израђен на ножном витлу и украшен линијом која се спирално увија око трбуха, в 265 mm, о 180 mm, инв. бр. 1029;

2. лонац узаног дна и широког отвора, израђен на ручном витлу и украшен урезаном валовницом на рамену, в 180 mm, о 180 mm, инв. бр. 1030.

 

75

 

 

 

14. БЕШЕНОВО (Фрушка гора), налазиште Ледине код Орловца, материјал касног VIII раног IX столећа чува Музеј Срема у Сремској Митровици.

 

Лит:   Truhović L., Sirmium IV, 1982, 61—70.

 

1. Лончић зидан на спором витлу и украшен водоравним линијама, урезаним густим чешљем, в 110 mm, о 95 mm, инв. бр. 276.

 

 

15. БИГРЕНИЦА (Ћуприја), непознато налазиште са кога потичу случајни налази које чува Народни музеј у Светозареву.

 

Лит:   Јовановић В, Студеница око 1200. године, 1988, 265.

 

1. Прстен са купастом главом, украшен филиграном, б 29 mm; 2. прстен са купастом главом, украшен гранулацијом, в 27 mm.

 

 

76

 

 

 

16. БИЈЕЛО БРДО (Осијек), локалитет у насељу Бијело Брдо, некропола са 232 истражена скелетна гроба. Ј. Бруншмид је крајем XIX столећа истражио 212 гробова, а В. Хофилер је 1907. године ископао још 20 гробова. Словенска Бијелобрдска култура је добила назив по овом налазишту из друге половине X и прве половине XI столећа. У Југословенској стручној литератури локалитет се понекад помиње и као Бијело Брдо II јер је у близини откривена и старија средњовековна некропола, означена као Бијело Брдо I, коју је 1948 године истражио З. Вински. Предмети се чувају у Археолошком музеју у Загребу.

 

Лит:   Brunšmid J, VHAD VII, 1904, 20 и даље;

Vinski Z, Ljetopis JAZU 55, 1949, 225—238;

Ergerović S, SHP 6, 1958, 165—187.

 

Гроб 87:

1. наруквица са петљама, увијена бронзана жица, п 75 mm, инв. бр. С-278;

2. ливени прстен, алка од бронзе или лошег сребра, п 24 mm, инв. бр. С-279;

3. тракаст бронзани прстен са водоравним линијама, п 21 mm, инв. бр. С-280.

 

Гроб 160:

4. бронзана „S" наушница, в 32 mm, инв. бр. С-385;

5. ливен бронзани прстен са испупчењима, п 25 mm, инв. бр. С-386;

6. кратка ниска, скоро безбојних, ситних перли, инв. бр. С-387.

 

Гроб 183:

7. торквес од увијених, бронзаних жица, п 160 mm, инв. бр. С-451;

8. поломљена гривна, од бронзане шипке, на једном крају повијене у кукицу, п 75 mm, инв. бр. С-453;

9. бронзана гривна сгањених крајева, п 75 mm, инв. бр. С-452;

10. дуга ниска ситних, скоро безбојних перли и са каури-пужем, инв. бр. С-454;

11. бронзани прапорац украшен цртицама, в 26 mm, инв. бр. С-463;

12 гвоздени прапорац са залепљеном перлом и трагом тканине, в 28 mm, инв. бр. С-464;

13. десет ситних „S" наушница од бронзе, в 15—20 mm, инв. бр. С-457—462;

14. бронзани прстен, алка са птичјим главама, п 25 mm, инв. бр. С-455;

15. напрсли прстен, алка од лошег сребра украшена цртицама, п 25 mm, инв. бр. С-456;

16. ливени, бронзани, елиптични оков украшен цртицама, д 30 mm, инв. бр. С-465;

17. три пробушена римска бронзана новца, п 20—23 mm, инв. бр. С-466—467.

 

Гроб 211:

18. преломљен торквес од увијених бронзаних жица, п 140 mm, инв. бр. С-548;

19. шест бронзаних „S" наушница, в 16—24 mm, инв. бр. С-534—539;

20. две сребрне „S" наушнице, в 16 mm, инв. бр. С-532—533;

21. бронзана алка, п 24 mm, инв. бр. С-544;

22. отворен бронзани прстен, стањених крајева, п 26 mm, инв. бр. С-543;

23. два бронзана прстена-алке, од којих је један украшен мотивом јелове гранчице, п 21, 22 mm, инв. бр. С-541, 545;

24. два тракаста бронзана прстена од којих је један оштећен, а други има стаклени уметак, в 18, 25 mm, инв. бр. С-542, 546;

25. поломлени бронзани прстен-алка, са ливеним испупчењима, п 26 mm, инв. бр. С-540;

26. ниска ситних, скоро безбојних перли, инв. бр. С-549;

27. бронзани прапорац украшен шрафираним пољима, в 23 mm, инв. бр. С-547.

 

 

17. БОЉЕВЦИ (Земун), налазиште Село, ископавања Л. Мркобрада од 1981. године; дуготрајно словенско насеље са најстаријим слојем из VIII столећа. Налазе чува Музеј града Београда.

 

Лит:   Мркобрад Д, АР 23, 1382, 28-32;

исти, Истраживања 2, 1985, 167-183;

исти, Гласник САД 2, 1985, 188—192;

исти, АР 25, 1986, 63—66.

 

 

77

 

 

Кућа 1:

1. делови обода лонца рађеног на спором витлу, украшеног валовницома и водоравним линијама урезаним чешљем.

 

Кућа 2:

2. део обода лонца рађеног на спором витлу, украшеног са унутрашње стране обода и на рамену валовницама урезивањем чешљем; 3. камени висак(?), в 115 mm.

 

Пећ I:

4. делови обода лонца рађеног на спором витлу украшеног валовницама утиснутим чешљем.

 

Јама:

5. тег од дела опеке са жлебовима за везивање, в 70 mm.

 

Јама 3:

6. делови обода лонца рађеног на спором витлу, украшеног валовницама, водоравним линијама и јамицама на рамену и ободу.

 

7. Лонац израђен на спором витлу, са отиском осовине на дну, украшен валовницама урезаним шиљатом алатком, в 150 mm, о 120 mm.

 

 

18. БОЉЕТИН, налазиште Градац на Лепени; античко утврђење у којем је нађена остава накита IX столећа, трагови насеља IX—XI века и некропола XII—XIV столећа. Радовима у оквиру Ђердапа II руководила је С. Ерцеговић-Павловић и сакривање оставе одредила у X век, приписујући је путујућем трговцу — златару.

 

Лит:   Ercegović-Pavlović S, ArchYug 1967а, 91—95;

Иста, Старинар XX, 1970а, 83—95;

иста, Ђердапске свеске. Посебна издања 1, 1986, 9—44.

 

 

 

1. лунуласта, тророга наушница са привеском у облику сузе, посребрен бакар, филигранска жица, карика недостаје, в 39 mm;

2. наушница од посребреног бакра, облика тророге лунуле са крушколиким привеском, украшена филигранском жицом којом је обмотан и средњи рог, в 44 mm;

3. наушница од посребреног бакра облика тророге лунуле која има крушколики привесак са аплицираном филигранском жицом као и лунула, в 38 mm;

4. оштећена наушница од посребреног бакарног лима, облика двороге лунуле са привеском у облику сузе, украшена филигранском жицом, в 27 mm;

5. наушница од посребреног бакарног лима у облику двороге лунуле без привеска, украшена филиграном и једном шупљом јагодом, в 15 mm;

6. два пара бронзаних, ливених лунуластих тророгих наушница са крстастим привеском, в 27 mm;

7. тророга лунуласта наушница са крстастим привеском, ливена од бронзе, слична претходним, без карике, в 28 mm;

8. тророга лунуласта наушница са привеском у облику сузе, ливена од бронзе, једина која подсећа на наушнице из оставе израђене у техници филиграна, карика недостаје, в 34 mm.

 

78

 

 

 

19. БОР, случајни налаз из околине града који припада X—XI столећу и чува се у Музеју рударства и металургије у Бору.

 

1. пар оштећених, сребрних, гроздоликих наушмииа израђених у техници филиграна и гранулације, в 40 mm.

 

 

20. БРЕСТОВИК (Београд), налазишта уз обалу Дунава са којих поточу случајно откривени предмети из насеља и некрополе VIII—XII столећа. Материјал чува Музеј града Београда.

 

Лит:   Бајаловић—Бирташевић М, Збирке МГБ II, 1970;

Бајаловић—Хаци-Пешић М, Каталог МГБ 17, 1977, 76—77;

Иста, Збирке МГБ XV, 1984.

 

1. Лончић рађен на спором витлу, украшен валовницама урезаним чешљем, в 142 mm, о 132 mm, инв. бр. I 724, ACI 222;

2. део великог, глеђосаног тањира у маслинастој боји, са водоравним ободом украшеним печатима, в 60 mm, инв. бр. I 515;

3. бронзана лунуласта наушница са звездоликим привеском, ливена у једноделном калупу, в 25 mm, инв. бр. ACI 149;

4. лунуласта бронзана наушница ливена у дводелном калупу само са рељефним, гроздоликкм привеском, в 26 mm, инв. бр. ACI 148;

5. бијелобрдска гроздолика наушница од бронзе, ливена у грубом дводелном калупу са четири бочна коленца, в 26 mm, инв. бр. ACI 100;

6. ситна гроздолика наушница од бронзе, израђена у дводелном калупу, а 23 mm, инв. бр. ACI 94;

7. тракаста бронзана наруквица украшена окцима, п 50 mm, инв. бр. И 1983;

8. штитаст бронзани оков појаса, израђен у техници ливења са проламањем, в 15 mm, инв. бр. ACI 167; кружни, бронзани разводних ремена, ливен у једноделном калупу, п 30 mm, инв. бр. ACI 175;

9. кресиво со широком плочом и крајевима повијеним на унутрашњу страну, д 58 mm, инв. бр. I 451;

10. половина бронзаног крста реликвијара са представом Богородице Оранте, в 46 mm, инв. бр. I 487.

 

 

21. БРЗА ПАЛАНКА, налазиште у центру насеља. Заштитна ископавања у оквиру Ђердапа I, 1964. године у којима је С. Ерцеговић—Павловић истражила 32 гроба некрополе XII—XIV века, настале око цркве. Предмети се чувају у Народном музеју Крајине у Неготину.

 

Лит:   Ерцеговић-Павловић С. Старинар XVII, 1966, 143—152.

 

Гроб 18:

1. ниска перли од стаклене пасте, каури-пужића, бронзаног римског новца и бронзане наушнице са посебно ливеним привеском у секундарној употреби, инв. бр. С. 60—61, 72, 74;

2. десет наруквица од стаклене пасте, п 60 mm, инв. бр. С. 62—71.

 

 

22. БРОДСКИ ДРЕНОВАЦ (Славонска Пожега), локалитет Плана, ископавања Археолошког музеја у Загребу 1952—1953. године; скелетна некропола IX столећа са 32 истражена гроба; материјал се чува у Археолошком музеју у Загребу.

 

Лит:   Vinski-Gasparini K, Ercegović-Pavlović S, VAMZ I, 129—161.

 

Гроб 22:

1. лончић израђен на спором вктлу, са три валовнице на рамену, утиснуте чешљем, в 130 mm, о 90 mm, инв. бр. С-756.

 

Гроб 29:

2. бокаст лончић рађен на спором витлу, са две валовнице на рамену, утиснуте чешљем, в 110 mm, о 90 mm, инв. бр. С-795.

 

 

23. ВАЈУГА, налазиште Песак, археолошка истраживања у оквиру Ђердапа II. Локалитет на којем су откривене две средњовековне некрополе (гробље II из XIII-XIV века и III из XI—XII столећа) и једна рановизантијска (гробље 1).

 

 

79

 

 

У близини ове последње откривени су остаци и једне полуукопане словенске куће дим. 2,20 х 2.50 m, са каменом пећи и налазима IX—X века.

 

Лит:   Марјановић-Вујовић Г, Ђердапске свеске III, 1986б, 184—222.

 

Налази из куће:

1. лонац израђен на спором витлу са украсом густих водоравних линија испод „јелове гранчице" на рамену, урезане чешљем;

2. бокастији лонац израђен такође на спором витлу и украшеп ретким водоравним линијама испод два низа јамица на рамену урезаних шиљатом алатком.

 

 

24. ВАТИН (Југословенско-Румунска граница), налазишта Излаз, трагови насеља VIII столећа откривени у прошлом веку. Случајне налазе чува Народни музеј у Вршцу.

 

1. Лончић израђен на спором витлу и украшен урезивањем чешља на рамену у виду две водоравне траке са валовницом између, в. 105 mm, инв. бр. Аа. 3224.

 

 

25. ВАШИЦЕ (Сремска Митровица), налазиште Градина на Босуту, локалитет са којег потичу случајни налази IX столећа које чува Музеј Срема у Сремској Митровици.

 

Лит:   Trbuhović L, Sirmium IV, 1982, 61—67.

 

1. Лончић израђен на спором витлу, украшен валовницама урезаним чешљем на целој површини па и са унутрашње стране обода, в 148 mm, о 108 mm, инв. бр. 275.

 

 

26. ВЕЛЕСНИЦА (Кладово), село на Дунаву које носи име по словенском богу Велесу, заштитнику сточарства. На обали испод села налазило се гробље спаљених покојника. Одређено је случајним налазима запона и посуда, као и недостатком људских костију и насеобинских трагова. Пар стотина метара низводно, наишло се на занатске пећи VII столећа. Још даље се налазило насеље IX—X столећа. На истом месту простирало се насеље и касније, са мањим прекидима. Заштигним ископавањима 1980—1981. године руководиле су С. Ерцеговић-Павловић и Д. Минић. Материјал који се излаже чувају Музеј крајине Неготин (бројеви 4—5), Народни музеј у Београду (бројеви 1—3), Археолошки институт у Београду (бројеви 6—7).

 

 

80

 

 

Лит:   Јанковић Ђ, 1981. 194, са старијом литературом;

Васић Р, Ерчеговић-Павловић С, Минић Д. Ђердапске свеске II, 1984, 125—128.

Ерцеговић-Павловић С, Минић Д. Ђердапске свеске III, 1986б, 289—292, са старијом литературом;

Dimitrijević D, Kovačević J, Vinski Z, 1962, 122, са старијом литературом.

 

1. Запон ливен од лошег сребра, са људском маском на врху и седам кракова на доњем делу, са геометризираним биљним украсом, д 130 mm, инв. бр. 944;

2. доњи део запона изливеног од бронзе, са пет кракова, украса сличног претходном, првобитна дужина целог запона око 70 mm;

3 горњи део сличног запона изливеног од бронзе, првобитна дужина целог око 80 mm;

4. већи део мањег запона од бронзе, првобитне дужине око 40 mm;

5. лончић раћен гнетањем (урна?) в 130 mm, о 85 mm;

6. делови већег лонца рађеног гнетањем (урна?).

7. Лонац рађен на спором витлу, украшен наизменичним валовницама и водоравњим тракама урезивањем чешљем; X век.

 

 

27. ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ, налазиште Град, случајно откривена остава накита X века у лонцу, при земљаним радовима. Предмете чува Народни музеј у Пожаревцу.

 

Лит:   Минић Д, Томић М, Старинар XXIII, 1972, 125—129.

 

 

 

1. Пар гроздоликих, сребрних наушница раћених у техници гранулације, в 30 mm;

2. пар ситнијих гроздоликих наушница рађених у техници гранулације, в 25 mm;

3. пар гроздоликих сребрних наушница рађених у техници ливења, в 28 mm;

4. пар сребрних наушница са четири јагоде у облику кошарице рађених у техници плетеног филиграна и гранулације, в 69 mm;

5. сребрни прстен са гранулираном плочицом главе у коју је уметнута стаклена паста. в 22 mm;

6. купаст бронзани прстен израђен ливењем, в 25 mm;

7. лончић израђен на спором витлу сигнираном кругом, на рамену украшен дубоком валовницом, в 103 mm, о 70 mm.

 

 

28. ВИНЧА (Београд), налазиште Бели Брег забележио је 1906. године М. Васић, истраживач чувеног праисторијског налазишта на овом месту. Ископавања велике, дуготрајне (IX—XVII век) српске некрополе Васић први пут спровео 1911 и 1912. године. Систематска истраживања је започела Г. Марјановић-Вујовић, у оквиру пројекта САНУ 1978. године и до 1983. године открила 713 гробова из којих се налази чувају у тзв. Винчанској збирци. Старе налазе чува Народни музеј у Београду.

 

Лит:   Васић М. Прилози XVIII, 1938, 366—374;

Ковачевић Ј, Музеји 3—4, 1949б, 11—147;

Marjanović-Vujović G, InvArch 22, 1979в;

Марјановић-Вујовић Г, Томић Г, Каталог НМ, 1982, 58—60;

Марјановић-Вујовић Г. Каталог САНУ 50, 1984, 85—99, 131—136.

 

 

81

 

 

Гроб 63:

1. пар наушница са једном округлом јагодом од сребра, израђених у техници филиграна и гранулације, в 40—45 mm, тер. бр. С-10;

2. почелица-дијадема од квадратних, сребрних плочица величине 10 х 10 mm, тер. бр. С-11.

 

Гроб 460:

3. лончић широког отвора, израђен без употребе витла, са водоравним линијама на рамену, в 150 mm, о 110 mm, тер. бр. С-114.

 

Гроб: 548:

4. пар сребрних наушница са једном округлом јагодом украшеном ситним гранулама, в 38, 40 mm, тер. бр. С-116;

5. сребрни прстен затворене карике, са главом украшеном урезаним птицама и крстом између, в 12 mm, тер. бр. С-117;

6. ливени, сребрни прстен затворене карике и овално проширене главе, в 17 mm, тер. бр. С-115.

 

 

 

Стари налази из уништених гробова:

7. руком рађен лончић украшен валовницама тиснутим чешљем, в 84 mm, о 74 mm, инв. бр. 1411;

8. бронзана лунуласта наушница са звездоликим привеском, в 27 mm, инв. бр. 827;

9. пар бронзаних наушница са четири јагоде и навијеном жицом на доњем делу карике, в 50 mm, инв. бр. 56—57;

10. бронзана наушница са посебно ливеним чланковитим привеском и доњим делом карике увијеним жицом, в 28 mm, инв. бр. 54;

11. бронзани, ливени прстен-карика са урезаним попречним линијама, п 20 mm, инв. бр. 625;

12. гвоздено кресиво у облику лире, д 41 mm, инв. бр. 1152;

13. копље са крилцима на тулцу, д 425 mm, инв. бр. 2816;

14. оловни крстић — привесак, в 36 mm, инв. бр. 511/1000.

 

 

29. ВИНЧА (Београд), налазиште Река, на ушћу Болечице (Завојничке реке) у Дунав. Ископавања М. Јанковић, заштитног карактера, 1984, 1986, 1987. године. Откривене су четири полуукопане куће, занатски објекти и један гроб, датовани од VI до почетка XI века.

 

Лит:   Јанковић М, АР 25, 1986, 61—63;

            иста, Каталог МГБ 27, 1985, 120;

            иста ГГБ XXXVI (у штампи).

 

 

 

Станиште друге половине VI столећа, (највероватније 566—584), укопано, без пећи; за ватриште су можда коришћени нађени делови распале црепуље — поднице.

1. Лонац рађен на брзом витлу, заглачан, сив, в 180 mm, о 120 mm, тер. бр. 48/86;

2. лонац рађен гнетањем, в. 145 mm, о 110 mm, тер. бр. 13/86;

 

82

 

 

3. лончић са дршком рађен гнетањем, в 90 mm, о 75 mm, тер. бр. 12/86;

4. здели или поклопац, рађено гнетањем, в око 80—100 mm, о 150 mm, тер. бр. 10/86;

5. плитка здела рађена на брзом витлу, сива, в 60 mm, о 220 mm, тер. бр. 94/86;

6. дубља здела рађена на брзом витлу, сива, са умачаним украсом, делови, тер. бр. 47/86;

7. обод, врат и дршка крчага рађеног на брзом витлу;

8. делови три пршљенка, тер. бр. 14, 15, 17/86;

9. три камена бруса, тер. бр. 40—42/86;

10. Гвоздени лунуласт привесак за огрлицу, украшен комадићима сребрнот лима, д 50 mm, тер. бр. 38/86;

11. култни хлеб (?) од слабо печене глине, оштећен.

 

Датовање овог станишта извршено је византијским производима, пре свега грнчаријом. Међу словенским предметима је важна лунула, као једини примерак накита, редак на словенским налазиштима. Култни хлеб (ако је то објашњење поуздано обзиром на очуваност предлета) је такође редак налаз, али ипак познат код Словена.

 

Гроб 1, женски, скелетни, згрчен на десном боку, са пређицом, чешљем у шаци и комадом печења као прилогом (сачувана свињска кост). Гроб је датован у другу половину VI, а ближе у последњу четрвтину VI столећа.

12. Једнострани коштани чешаљ, д 172 mm, тер. бр. 113/87;

13. гвоздена пређица д 55 mm, тер. бр. 114/87.

 

Полуукопана кућа која је коришћена до почеша Ираклијеве владе, са каменом пећи и два слоја:

14. лонац рађен гнетањем, украшен чешљем наизменичним водоравним тракама и валовницама, в 125 mm, о 110 mm, тер. бр. 13/84;

15. здела рађена на спором витлу, в 60 mm, о 205 mm, тер. бр. 11/84;

16. два једнострана калупа од лапорца, за ливење предмета од лакше топљивих метала, величине 65 х 35 х 25 mm, 92 х 64 х 22 mm, тер. бр. 14, 15/84.

 

  

 

Кућа напуштена крајем IX столећа, са каменом пећи у северном углу:

17. неправидно јајолики лонац, зидан на спором витлу, са валовницама урезаним дрвеним чешљем, в 178 mm, о 110 mm, тер. бр. 35/87;

18. јајолики лонац зидан на спором витлу, са наизменчним валовницама и водоравним тракама урезаним дрвеним чешљем, в 112 mm, о 152 mm, тер. бр. 36/87;

19. пет коштаних шила, д 59—100 mm, тер. бр. 53—57/87;

20. гвоздени нож, д 122 mm, тер. бр. 41/87;

21. део биконичног каменог пршљенка са водоравним урезима, п 30 mm, тер. бр. 50/87;

22. пршљенак од меког кречњака, п 28 mm, тер. бр. 51/87;

23. делови горње половине каменог жрвња, тер. бр. 103/87.

 

Уништена грнчарска пећ, чији је укоп дубине 1,4 m коришћен као отпадна јама, са деловима преко тридесет посуда из прелаза IX у X век.

24. Велики лонац зидан на ручном витлу, са валовницама урезаним дрвеним чешљем и водоравним тракама при дну, в 290 mm, о 210 mm, тер. бр. 71/87;

25. делови глачаног лончића са дршком, направљеног на брзом витлу, тер. бр. 72/87;

 

83

 

 

26. лончић кратког обода израђеи од грубе глине, украшен валовницама између којих је водоравна трака, урезано дрвеним чешљем, в 166 mm, о 100 mm, тер. бр. 73/87;

27. лонац израђен од јако песковите глине, зидан на ручном витлу, са валовницама урезаним дрвеним чешљем и водоравном траком испод, в 234 mm, о 130 mm, тер. бр. 74/87;

28. делови лончића зиданог на спором витлу од грубе глине, са валовницама урезаним дрвеним чешљем, тер. бр. 75/87;

29. лончић високог рамена, са валовницама урезаним дрвеним чешљем, в 145 mm, о 110 mm, тер. бр. 76/87;

30. лонац високог рамена и узаног дна, са валовницама изнад водоравне траке урезане дрвеним чешљем, в 230 mm, о 180 mm, тер. бр. 77/87;

31. делови лончића плетеног на спором витлу, са валовницама преко водоравних линија урезаних чешљем, о 114 mm, тер. бр. 78/87;

32. лонац са три валовнице изнад водоравних линија урезаних чешљем, в 190 mm, о 168 mm, тер. бр. 80/87;

33. високи лонац дебелих зидова са налонницама урезаним чешљем, о 168 mm, тер. бр. 81/87;

34. округли, оловни привесак са цветоликом розетом на једној и мрежом на другој страни, ливен у дводелном калупу, п 23 mm, тер. бр. 65/87.

 

Кућа из краја X — почетка XI века, са каменом пећи у јужном углу. Лонци бр. 35—38, настали у различитим радионицама, нађени су поред пећи и потичу из времена напуштања куће.

35. Лонац са много песка у глини, рађен на витлу обележеном „мицом", са валовницама изнад водоравних трака урезаних коштаним чешљем, в 206 mm, о 122 mm, тер. бр. 27/87;

36. већи лонац са валовницама урезаним шиљком и водоравним тракама испод, в 234 mm, о 220 mm, тер. бр. 28/87;

37. лонац широког отвора са тракама водоравних линија урезаним дрвеним чешљем и валовницама између, в 232 mm, о 220 mm, тер. бр. 29/87;

38. лончић од беле глине са два низа јамица изнад водоравних линија урезаним дрвеним шиљком, в 176 mm, о 120 mm, тер. бр. 30/87;

39. Доњи део глачаног крчаг од светле глине, рађеног на витлу са испупченом осовином, тер. бр. 31/87;

40. глинени биконични пршљеник, п 25 mm, в 19 mm, тер. бр. 23/87;

41. заобљен глинени пршљенак, п 28 mm, в 23 mm, тер. бр. 24/87;

42. Део античке опеке са усеком за обликовање шила, 75 х 85 х 46 mm, тер. бр. 9/87;

43. четири коштана шила са једним врхом, д 69, 132, 118 и 65 mm, тер. бр. 2/87, 14—16/87;

44. клизаљка за лед од говеђе кости са усецима за каишеве, д 280 mm, тер. бр. 34/87;

45. три пиљка (астрагала), заједно нађена, д 28, 29 и 38 mm, тер. бр. 18—20/87;

46. нож подомљеног сечива, тер. бр. 26/87;

47. листолики врх стреле поломљеног врха и тулца, тер. бр. 10/87;

48. брус од сивог камена. 125 х 40 х 30 mm, тер. бр. 12/87;

49. бронзана гроздолика наушница, ливена у двостраном калупу са имитирањем гранулације, в 38 mm, тер. бр. 112.

 

Укопана металуршка пећ, са ситним комадима згуре у пепелу и уломцима грнчарије са краја X — почетка XI века.

50. Горњи део изгорелог лонца, украшеног јамицама, валовницама и водоравним линијама урезаним шиљатом алатком, града Београда.

 

 

30. ВОЈКА (Земун), налазиште Брдашица, систематска ископавања некрополе из времена Другог аварског каганата подили су Д. Димитријевић, Ј. Ковачевић и Д. Прибаковић 1961—1962. године. Истражено је 120 гробова које чува Музеј града Београда.

 

Лит:   Dimitrijević D, Acta VIII, 1971, 160—161.

 

Гроб 21:

1. лоптаста шоља са једном дршком израђена на витлу, в 82 mm, о 71 mm, инв. бр. З. 2126;

2. лончић израђен на спором витлу, са валовницама урезаним шиљатом алатком, в 146 mm, о 79 mm, инв. бр. З. 2127.

 

Гроб 24:

3. гроздолика наушница ливена од бронзе са псеудо-гранулацијом, в 28 mm, инв. бр. З. 2136.

 

Гроб 34:

4. лончић израђен на ручном витлу, са валовницама и водоравним тракама урезаним чешљем, в 110 mm, о 96 mm, инв. бр. З. 2460;

5. ниска перли облика семенке лубенице, од тамноплаве стаклене пасте, инв. бр. 2177;

6. бронзана наушница — карика, п 14 mm, инв. бр. З. 2178;

7. овална копча ливена од бронзе, са гвозденим трном, д 31 mm, инв. бр. З. 2179;

8. правоугаона пређица ливена од бронзе, са гвозденим трном, д 28 mm, инв. бр. З. 2180;

9. кована, гвоздена алка, п 35 mm, инв. бр. З. 2182.

 

Гроб 47:

10. лончић израђен на спором витлу и украшен валовницама урезаним чешљем, в 129 mm, о 77 mm, инв. бр. З. 2333.

 

 

31. ВОЈЛОВИЦА (Панчево) при вађењу шљунка из Дунава. Случајан налаз XIII столећа који чува Народни музеј у Панчеву.

 

Лит:   Брмболић М, ГлПа 2, 1989, 38—40.

 

84

 

 

1. Горњи део мача са гљинастом јабуком, крсницом сигнираном крстом, дугом, ранном накрсницом и сечивом са широким жлебом на коме гу остали сачувани трагови таушираног, латинског натписа, д 265 mm, инв. бр. 2741.

 

 

32. ВРБАС (Бачка), налазиште циглана „Полет", где је 1956—1960. године истраживано гробље из времена Првог и Другог аварског каганата. Међу предметима из гробова уништених радом циглане, налази се и један словенски запон на VII столећа, који чува Војвођански музеј у Новом Саду.

 

Лит:   Dimitrijević D, Kovačević J, Vinski Z. 1962, 63.

 

1. Словенски запон дњепарске врсте, изливен од бронзе, без механизма за закопчавање(!), д 117 mm.

 

 

33. ВРШАЦ, налазишта у самом граду и његовој околини са којих потичу случајно откривени предмети X—XI столећа. Материјал чува Народни музеј у Вршцу.

 

Лит:   Vinski Z, VVM 11—12, 1966, 70—78;

            Барачки С. 1977;

            Vinski Z. SHP 13, 1983, 7—64.

 

1. Мач типа X, гљинасте јабуке, сужене крснице, равне накрснице и сечива са жлебом, д 848 mm, инв. бр. Аа 4540.

2. мрко глеђосан крчаг са листоликим отвором, израђен на брзом витлу и украшен жлебовима и пластичним ребрима са јамицама, в 240 mm;

3. крчаг без дршке израђен на ручном витлу, са пластичним ребром на врату и украсом урезане линије која се спирално спушта преко трбуха, в 260 mm, о 70 mm, инв. бр. Аа. 4708

 

 

34. ВРШАЦ, налазиште Црвенка, удаљено око 5 km од центра града. Ту је Народни музеј из Вршца од 1950. до 1960. године извео низ мањих ископавања пратећи радове на вађењу песка. Од већег средњовековног насеља овде се излажу предмети прве половине XIII столећа и остава гвозденог алата, које чува Народни музеј у Вршцу.

 

Лит:   Барачки С, РВМ 9, 1960, 186—195;

            исти, 1977, 16.

 

Остава 1:

1. три чекића, д 63, 103, 188 mm, инв. бр. Аа. 1436—1438.

2. ковачка клешта, д 293 mm, инв. бр. Аа. 1441;

3. два длета, д 361, 165 mm, инв. бр. Аа. 1433, 1439;

4. сврдло, д 311 mm, инв. бр. Аа. 1432;

5. брадва, д 223 mm, бр. Аа. 1435;

6. две секире, д 109, 188 mm, инв. бр. Аа 1440, 1443;

7. мотика, д 304 mm, инв. бр. Аа. 1447;

8. коса, д 275 mm, инв. бр. Аа. 1431;

9. четири српа, д 233, 328, 303, 276 mm, инв. бр. Аа. 1427—1430;

 

 

 

10. нож, д 132 mm, инв. бр. Аа. 1446;

11. оков ашова, д 146 mm, инв. бр. Аа. 1445;

12. потковица, д 143 mm, инв. бр. Аа. 1444;

13. узенгија, в 143 mm, инв. бр. Аа. 1442.

 

14. Лонац израђен на спором витлу, са украсом валовнице на рамену и водоранним линијама урезаним шиљатом алатком, в 205 mm, о 180 mm, инв. бр. Аа. 659;

15. лонац израђен на спором витлу, са водоравним линијама урезаним шиљатом алатком, в 175 mm, о 155 mm, инв. бр. Аа. 660;

16. лонац израђен на спором витлу, са украсом јамица на рамену и водоравним линијама урезаним шиљатом алатком, в 140 mm, о 135 mm, инв. бр. Аа. 661;

17. лонац израђен на спором витлу, са украсом валовнице на рамену и водсравним линијама урезаним шиљатом алатком, в 138 mm, о 138 mm, инв. бр. Аа. 2150;

18. котлић скоро бикиничног облика, са ушицама за вешање на водоравном, на унутрашњу страну проширеном ободу, в 193 mm, о 335 mm, инв. бр. Аа. 1745;

19. котлић сродан претходном али са усправнијим и вишим горњим конусом, в 205 mm, о 293 mm, инв. бр. Аа. 2148;

20. котлић усправних зидова, водоравног обода украшеног јамицама, са две усправне, налепљене дршке за вешање, в 210 mm, о 292 mm, инв. бр. Аа. 4707.

 

85

 

 

 

 

35. ВУКОВАР, налазиште у улици Бориса Кидрича 93; без других, ближих података, вероватно из насеља старог Вуковара IX столећа. Материјал се чува у Градском музеју у Вуковару.

 

1. Лонац рађен на спором витлу, са урезаним валовницама и водоравним линијама, в 180 mm, о 130 mm, инв. бр. Вч-731.

 

 

36. ВУКОВАР, налазиште Лијева Бара, гробље Бијелобрдске културе са око 450 гробова X—XI столећа. Ископавања Археолошког музеја у Загребу 1951—1953. године водио је З. Вински. Материјал се чува у Археолошком музеју у Загребу. Након истраживања је објављен извештај, и поједини налази. Монографија је у припреми.

 

Лит:   Vinski Z. Ljetopis JAZU 60, 1955, 247 и даље;

            Исти, ArchYug III, 1959, 99—109;

            Demo Ž, PodZb 1983, 271—298.

 

Гроб 31:

1. торквес од увијених, бронзаних жица, п 156 mm, инв. бр. С-2461;

2. бронзана наруквица округлог пресека, п 68 mm, инв. бр. С-2462;

3. отворена, бронзана карика, п 25 mm, инв. бр. С-2463.

 

Гроб 33:

4. бронзана наруквица округлог пресека, п 69 mm, инв. бр. С-2464;

5. бронзана карика са перлицом, в 25 mm, инв. бр. С-2465;

6. бронзана карика, п 22 mm, инв. бр. С-2466;

7. два тракаста, бронзана прстена, један са мрежастим украсом, п 20 mm, 22 mm, инв. бр. С-2467, 2468;

8. мала карика од бронзе, п 13 mm, инв. бр. С-2469.

 

Гроб 183:

9. пар бронзаних. отворених гривни, п 66 mm, 72 mm, инв. бр. С-2609, 2610;

10. пар бронзаних карика, п 26 mm, 30 mm, инв. бр. С-2611, 2612.

 

Гроб 255:

11. крупна „S" наушница, в 33 mm, инв. бр. С-2661.

 

Гроб 342:

12. кресиво оштећеног краја, д 70 mm, инв. бр. С-2754;

13. мали нож, д 104 mm, инв. бр. С-2755.

 

86

 

 

Гроб 391:

14. торквес са навученом кариком, п 111 mm, инв. бр. С-2811;

15. слабо очувана „S" наушница, п 15 mm, инв. бр. С-2812;

16. перла са окцима, п 12 mm, инв. бр. С-2813.

 

Гроб 434:

17. пар делтоидних стрела, д 70 mm, 100 mm, инв. бр. С-2863, 2864.

 

Гроб 444:

18. поломљен торквес, од увијених жица, инв. бр. С-2880;

19. бронзана наруквица округлог пресека, п 74 mm, инв. бр. С-2875;

20. бронзана наруквица са птичијим главама, п 72 mm, инв. бр. С-2281;

21. карика од лошег сребра, п 25 mm, инв. бр. С-2876;

22. тракаста карика оштећеног прстена, п 21 mm, инв. бр. С-2877;

23. бронзано дугме, в 15 mm, инв. бр. С-2878.

 

Уништен гроб:

24. четири дводелна бронзана привеска, в 45 mm, инв. бр. С-2414.

 

 

37. ВУЧЕДОЛ (Вуковар), без других, ближих података. XI—ХII столеће. Материјал чува Градски музеј у Вуковару.

 

1. Лончић израђен на спором витлу, са утиснутим водоравним линијама, в 110 mm, о 117 mm, инв. бр. Вч-724.

 

 

38. ГАКОВО (Сомбор), непознато налазиште, случајни налаз IX столећа који чува Градски музеј у Сомбору.

 

1. Буклија, са једном потпуно равном страном, в 260 mm, п 220 mm, инв. бр. 1201.

 

 

 

39. ГАМЗИГРАД (Ромулиана) је утврђена палата цара Галерија, временом претворена у рановизантијско утврђење са више цркава. Обнављан је у време цара Анастасија, затим после 584/6. године, и напуштени почетком Ираклијеве владе. У рановизантијском слоју нађени су малобројни уломци словенске грнчарије 2/2 VI столећа. Откривена је кућа зидана на уобичајени начин од камена везаног блатом, са словенским предметима из времена до 584/6 године. У средини је имала дијагонално постављено огниште од опеке. Византија је обновила град самим почетком XI столећа, и од тада носи име Гамзиград. Поред Словена, у Гамзиграду су живели и номади (Печењези?). У граду се живело у надземним дрвеним зградама, а ретко у каменим. Нађене су и особене словенске полуукопане куће са каменом пећи у углу. Уз велику тробродну цркву са крстионицом четворолисне основе, налазило се мање гробље. Гралско гробље налазио се испред источне капије, са обе стране пута. Град је расељен после устанка 1072 године. Из времена опсаде града је низ појединачних гробова унутар бедема. Ископавања је почео 1953. године Ђ. Мано-Зиси, а наставили су их Д. Срејовић и А. Лаловић, уз сарадњу С. Јовановића. Налази се чувају у Народном музеју у Зајечару.

 

Лит:   Јанковић М. и Ђ, ГГБ XXV. 1978. 55 и др;

            Јанковић Ђ, Каталог САНУ 45, 1983, 125—127, 142—157 и др, са старијом литературом;

            Лаловић А, Гласник САД 2, 1985а, 173—176;

            Иста, АР 26, 1985б, 141—142.

 

Словенска кућа из оремена до 584/6. године:

1. делови великог лонца рађеног гнетањем инв. бр. 795;

2. пршљенак обликован без употребе витли, п 45 mm, инв. бр. 849;

3. оштећена топка од глине, инв. бр. 850.

 

87

 

 

Остава I:

4. четири чекића тупих крајева, д 202—220 mm, инв. бр. 384—387;

5. девет клешта, ковачких, различитих намена, д 688—954 mm, инв. бр. 375—383;

6. наковањ, инв. бр. 388.

 

Остава II:

7. пет целих и поломљених српова, д до 380 mm, инв. бр. 805—808, 341;

8. кратка коса са трном повијеним на врху, д 350 mm, инв. бр. 374;

9. део дршке дводелних маказа, д 125 mm, инв. бр. 313;

10. сечиво и део дршке једноделних макача, д 108 mm, инв. бр. 316;

11. плевач са тулцем, д 158 mm, инв. бр. 313;

12. два оштећена ножа, д 137 и 170 mm, инв. бр. 312 и 809;

13. баглама, д 66 mm, инв. бр. 803;

14. дршка ведра, д 263 mm, инв. бр. 804;

15. прстенаст оков, д 42 mm, инв. бр. 810;

16. три пара различитих жвала, укупне д 133—257 mm, инв. бр. 301, 302, 305;

17. крсница сабље с лоптастим завршецима и инкрустованим украсом, д 87 mm, инв. бр. 343.

 

 

 

Лонци:

18. лонац рађен на спором витлу, украшен валовницама изведеним чешљем, в 205 mm, о 185 mm, инв. бр. 856;

19. лонац рађен на ручном витлу, украшен водоравним линијама изведеним чешљем, в 280 mm, о 175 mm, инв. бр. 859;

20. лончић рађен на ручном витлу, украшен низом јамица изнад валовница и водоравних линија, в 95 mm, о 65 mm, инв. бр. 458;

21. лончић израђен на спором витлу, украшен вишеструким валовницама, в 110 mm, о 85 mm, инв. бр. 858;

22. лонац рађен на ножном витлу, украшен водоравним линијама, в 260 mm, о 185 mm, инв. бр. 857;

23. већи лонац рађен на ножном витлу, украшен косим низом косих уреза изнад валовница и водоравних снопова, све изведено чешљем, на дну отисак ознаке са витла у виду слова Y, в 315 mm, о 235 mm, инв. бр. 860;

24. лончић рађен на ножном витлу, украшен вишеструком валовницом утиснутом преко водоравних линија, све изведено чешљем, в 140 mm, о 85 mm, инв. бр. 782.

 

Остало посуђе:

25. велики лонац окомитог обода, рађен на ручном витлу, украшен на рамену јамицама и валовницом између водоравних линија, в 275 mm, о 110 mm, инв. бр. 789;

26. шоља којој недостаје дршка, рађена на спором витлу, украшена са три вишеструке валовнице, в 95 mm, о 90 mm, инв. бр. 217;

27. ниска конична здела са отиском крста у кругу на дну, в 50 mm, о 125 mm, инв. бр. 861;

28. конична здела рађена на ручном витлу, са два наспрамна отвора, украшена плитко утиснутим водоравним линијама, в 95 mm, о 140 mm, инв. бр. 769;

 

88

 

 

29. жижак рађен на ножном витлу, в 45 mm, инв. бр. 218;

30. крчаг са две дршке, украшен глачањем, ребрима, утиснутим троугловима и ромбовима, са накнадно урсзаним нејасним натписом при дну, инв. бр. 763;

31. крчаг са две дршке, рађен на ручном витлу, украшен глачањем к утиснутим водоравним линијама (концентричном линијом), в 275 mm, о 75 mm, инв. бр. 763;

32. крчажић са једном дршком која недостаје, маслинастозелено глеђосан, в око 220 mm, инв. бр. 219.

 

Разни предмети:

33. двосекла сечива два мача, д 684 и 744 mm, инв. бр. 408-409;

34. гвоздена кружна узенгија, в 157 mm, инв. бр. 300;

35 гвоздени крстолики оков, д 59 mm, инв. бр. 667;

36. коштана плочица са два отвора, украшена мрежом кружића са тачком, повезаних урезаним цртама, д 75 mm, инв. бр. 737;

37. двострани коштани чешаљ украшен кружићима, д 110 mm, инв. бр. 242;

38. биконични глинени пршљенак, рађен на витлу, п 27 mm, инв. бр. 132;

39. заобљен пршљенак рађен без витла, п 27 mm, инв. бр. 864;

40. полулоптаст камени пршљенак са водоравним урезима, п 22 mm, инв. бр. 464;

41. бронзана писаљка са троугаоним проширењем, д 150 mm, инв. бр. 250;

42. део опеке са накнадно урезаним грчким натписом у два реда, 175 х 122 х 47 mm, инв. бр. 747;

43. процесиони бронзани крсг украшен утиснутим украсом, оштећен, очуване в 270 mm, инв. бр. 851;

44. бронзани двострани крст реликвијар са ушицом, са представом Распећа на једној, и Богородице на другој страни, в 60 mm, инв. бр. 30;

45. крст сличан претходном, али в 40 mm, инв. бр. 448.

 

Накит:

46. бронзана наушница са посебно ливеним чланковитим привеском, в 58 mm, инв. бр. 31а;

47. наушница као претходна, али са доњим крајем карике обмотаним жицом и другачијег привеска, в 43 mm, инв. бр. 316;

48. два тракаста бронзана прстена украшена урезаним линијама, п 21 и 19 mm, инв. бр. 297 и 215;

49. бронзани прстен ромбоидне главе украшене урезима, п 20 mm, инв. бр. 216;

50. бронзана копча облика лире без трна, д 38 mm, инв. бр. 583;

51. бронзани оков појаса са пет малих проширења и једноставним украсом, д 26 mm, инв. бр. 114;

52. делови наруквица од стаклене пасте плаве боје, једне увијене и друге са уметнутим и налепљеним капљицама стаклене пасте разних боја, инв. бр. 811 и 689.

 

Гроб из утврђења:

53. лончић израђен на спором витлу, украшен водоеавним линијом између валовница, в 80 mm, о 83 mm, инв. бр. 869;

54. бронзани прстен са ромбоидном главом без украса, п 20 mm, инв. бр. 774.

 

Из гробља испред улаза у град, откривено је 78 гробова.

 

Гроб 3:

55. пар сребрних, гроздоликих наушница израђених у техници ливења, в 32 mm;

56. два бронзана, лоптаста дугмета, в 14 mm и 12 mm;

57. ливен, бронзани прстен ромбоидне главе са урезаним укрштеним линијама, в 20 mm;

58. дужа ниска ситних перли од стаклене пасте са гроздићем наушнице, типа са посебно ливеним привеском, искоришћеним за привесак на огрлици. Налази имају инв. бр. Г/841 Зајечарског Народног музеја.

 

Гроб 44:

59. сребрна, гроздолика, ливена наушница, в 43 mm, инв. бр. Г/863.

 

Гроб 60:

60. карика прстена од бронзане траке, са искуцаном главом на којој недостаје лежиште за уметак, и уметак, в 24 mm;

61. дуга ниска ситних перли од стаклене пасте, са два лоптаста зрна од безбојног стакла. Налази имају инв. бр. Г/865.

 

Гроб 77:

62. изузетна дуга ниска ситних перли од стаклене пасте са три мало крупнија, лоптаста зрна од безбојног стакла;

63. пар неједнаких, сребрних отворених каричица од којих већа на једном крају има јагоду у облику чауре мака, а друга има доњи део карике задебљао, в 13 mm и 10 mm. Налази носе инв. бр. Г/362.

 

Гроб 80:

64. пар сребних, ливених, међу собом различитих  наушница са штапићастим привеском са псеудогранулацијом, в 31 mm, и 29 mm;

65. дуга ниска ситних перли од стаклене пасте, једном крупнијом плавом и две са светлим, аплицираним нитима. Налази носе инв. бр. Г/937.

 

 

40. ГОЛУБАЦ, непознато налазиште, случајно откривени предмети XI—XII века чувају се у музејима у Пожаревцу и Београду.

 

1. Део античке опеке са урезаним крстом, која је служила као гробни белег, дим. 195 х 150 х 40 mm, инв. бр. 2328, Народни музеј Пожаревац;

2. гвоздени буздован са пирамидалним перима распоређеним у три зоне, в 40 mm, п 68 mm, инв. бр. 364. Историјског музеја Србије у Београду.

 

 

41. ГРАБОВИЦА, локалитет Позајмиште на потезу Караула—Брзи Прун. У оквиру истраживања Ђердапа II археолошким ископавањима С. Ерцеговић-Павловић

 

89

 

 

1981. године је откривено 26 скелетних гробова словенске некрополе са краја IX и прве половине X века.

 

Лит: Ерцеговић-Павловић С, Минић Д, Ђердапске свеске III, 1986, 346—361.

 

 

 

Гроб 1:

1. пар гроздоликих наушница ливених од бронзе, в 37 mm;

2. гроздолика наушница урађена гранулацијом, в 24 mm;

3. бронзана наушница са посебно ливеним привеском, в 28 mm;

4. отворена бронзана карика, п 17 mm;

5. дуга ниска перли од стаклене пасте.

 

Гроб 6:

6. пар ливених, бронзаних наушница са четири јагоде;

7. дуга ниска перли од стаклене пасте.

 

Гроб 14:

8. два пара наушница са по четири шупље јагоде, централне су крупне, в 43—47 mm;

9. ножић, д 80 mm.

 

Гроб 17:

10. дуга ниска перли од стаклене пасте;

11. бронзани прстен, кружне главе са окцима;

12. гвоздени трн пређице.

 

 

42. ДВОРОВИ (Бијељина), код којих су откривени делови две урне и спаљене људске кости. Налазе чува Земаљски музеј у Сарајеву.

 

Лит: Cremošnik I, ArchYug XI, 1970б, 100—101.

 

1. Делови урне рађене гнетањем и украшене валовницама.

 

 

43. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ, налазиште Велики градац на месту античке тврђаве Талиате. У рановизантијском слоју нађени су уломци словенских лонаца. Стара тврђава је обновљена и коришћена као град у X—XI столећу (Бродарево). Некрополу са 105 гробова XI—XII века истражио је Р. Љубинковић 1966. године, која је настала после 1072. око обновљене цркве.

 

Лит:   Минић Д, Старинар XX, 1970, 233—247;

            Janković Đ, Balcanoslavica 3, 1975а, 91—94;

            Јанковић М, 1981.

 

Гроб 43:

1. пар сребрних наушница волинског типа, в 40 mm;

2. бронзани, лунуласти привесак са имитацијом гранулације у ливењу, в 26 mm;

3. четири мања лунуласта привеска ливена од легуре бронзе и олова, в 19 mm;

4. бронзани прапорац украшен урезима, в 22 mm;

5. гвоздено дугме, в 12 mm;

6. дужа ниска перли од стаклене пасте;

7. отворена, бронзана карика, в 12 mm.

 

Гроб 72:

8. каричица од сребрне, тордиране жице, са кукицом на крају;

9. део карике бронзане наушнице, обмотан густом, спиралном жицом;

10. тракаст, бронзани прстен са оквиром за уметак од стакла;

11. две наруквице од стаклене пасте са сликаним украсом;

12. ниска перли од стаклене пасте;

13. златна наушница са куглом, у секундарној употреби;

14. античка фибула, у секундарној употреби.

 

15. Делови словенског лонца рађеног на спором витлу, украшеног вишеструком валовницом; VII столеће.

 

 

44. ДОЊИ МИЛАНОВАЦ, налазиште Рибница, насеље са гробљем и црквама од XI до XIV века. При археолошким истраживашима Д. Минић 1968—1971. године откривен је већи број објеката насеља и две цркве, од којих се овде приказује она из XII столећа са гробом из истог времена. Налази се чувају у депоу будућег Ђердапског музеја.

 

Лит:   Минић Д, Старинар XXXIII—XXXIV, 1984д, 259—263, са старијом литературом.

 

Гроб 47:

1. поломљена античка опека са накнадно урезаним крстом и формулом IX Xb, дим. 286 х 250 х 45 mm.

 

90

 

 

 

45. ДУБОВАЦ (Ковин), налазиште Кошићев брег. Приликом заштитних ископавања В. Лековића 1986. године, откривена је полуукопана кућа са краја VII столећа.

 

1. Лонац рпђен зиданлм на спором витлу украшен валовницама и водоравним сноповима в 205 mm, о 140 mm, тер. бр. 22;

2 уломци лонаца рађених на спором витлу, украшених чешљем;

3. део лонца рађеног гнетањем, тер. бр. 10;

4. тава израђена гнетањем, п 200 mm, тер. бр. 8.

 

 

46. ДУБОВАЦ (Ковин), налазиште Ушће Караша — Кудељиште случајних налази са краја прошлог и почетка овог века. Део материјала касног VIII и раног IX столећа чува Народни музеј у Вршцу.

 

Лит:   Ковачевић Ј, Старинар XII, 1961, 3—4, сл. 7;

            Dimitrijević D, Kovačević J, Vinski Z, 1962, 17;

            Барачки С, 1977. 18.

 

1. Бронзани, позлаћени привесак у облику лунуле са магичним оком, в 53 mm, инв. бр. Аа. 3422;

2. три бронзана, штитаста окова украшена у „Блатница" стилу, в 18—28 mm, инв. бр. Аа. 3423—3425;

3. бронзани, позлаћени штитасти оков са украсом волута, в 22 mm, инв. бр. Аа. 3426;

4. лунуласта наушница са зведоликим привеском, ливена од олова у грубом калупу, в 25 mm, инв. бр. Аа 3432.

 

 

47. ДУБРАВИЦА (Смедерево), налазиште Орашје, средњовековни град Морава настао над старим Маргумом. Истраживањима Народног музеја у Београду, почетком педесетих година, утврђени су остаци насеља и гробља почев од X столећа. Налазе чува Народни музеј, а случајни налаз мача са почетка XIII века Музеј града Београда.

 

Лит:   Мано-Зиси Ђ, Марић Р. Гарашанин М. Старинар I, 1950, 163;

            Марић Р, Старинар II, 1951, 126;

            Jovanović V, Balcanoslavica 6. 1977, 147—148, 152;

            Jанковић М и Ђ, ГГБ XXV, 1978, 42.

 

1. Мач без очуване јабучице, кратке, сужене крснице, са дужом равном накрсницом и сечивом узаног жлеба у коме се на једној страни виде трагови таушираних цик-цак линија а на другој трагови слова, д 855 mm, инв. бр. I 2126.

 

 

48. ДУПЉАЈА (Бела Црква у Банату), налазиште Град, земљано утврђење величине око 100 х 100 m. Мањим сондажним истраживањима Покрајинског Завода за заштиту споменика културе 1972. године откривени су трагови насеља и део гробља XII—XIII столећа.

 

Лит:   Барачки С, 1977, 18.

 

Гроб 6:

1. сребрна „S" наушница која је изгледа била позлаћена, в 30 mm, инв. бр. Аа. 2760.

 

Налази из насеља:

2. лонац израђен на бржем витлу, са високим раменом украшеним урезаним водораним линијама изнад којих су јамице, в 205 mm, о 158 mm, инв. бр. Аа. 2759;

3. део трбуха лонца украшеног тракама утискиваним „радлом", дим. 110 х 95 mm.

 

 

49. ЗВЕЧКА (Обреновац), налазиште Јендек, словенско скелетно гробље IX века. Ископавањима Ј. Тодоровић 1966. године истражена два гроба од којих је у једном било налаза. Материјал у Музеју града Београда.

 

Лит:   Бајаловић — Бирташевић М. Збирке МГБ II, 1970, 58;

            Бајаловић — Хаци-Пешић М. Каталог МГБ 17, 1977, 83;

            Минић Д, ГГБ XXV, 1978, 87—94.

 

Гроб 2:

1. лончић израђен на ручном витлу, до дна украшен тракама водоравних линија урезаних дрвеним чешљем, в 123 mm, о 82 mm, инв. бр. I 381.

 

 

50. ЗЕМУН, налазиште Капела. Водне станице I—III. Говеђи брод. Случајни налази VIII—X века које чува узеј града Београда.

 

Лит:   Dimitrijević D, Kovačević J, Vinski Z, 1962, 104—105;

            Бајаловић — Хаџи-Пешић М. Збирке МГБ XV, 1984.

 

1. Оков од лошег сребра(?) израђен у техници ливења са проламањем али у грубом калупу или лоше изливен, в 15 mm, инв. бр. З 2413;

2. мали штитасти оков са украсом типа „Блатница" ливен од сребра, в 14 mm, инв. бр. З 2408;

3. мали штитасти оков типа „Блатница", ливен од бронзе, а 12 mm, инв. бр. З 3226;

4. већи штитасти оков са украсом типа „Блатница", ливен од бронзе, в 34 mm, инв. бр. З 2406;

5. лунуласта наушница са звездоликим привеском, ливена од бронзе у дводелном калупу, са једном готово равном страном, в 25 mm, инв. бр. З 2421;

 

91

 

 

6. гроздолика наушница са лунулом на пробој, ливена од бронзе у дводелном калупу, в 21 mm, инв. бр. З 3296.

 

 

 

51. ЗЕМУН, налазиште Шљункара, заштита истраживања С. Вранић и Д. Мркобрад 1985. године. Вишеслојни локалитет на којем је најмлађе, средњовековно насеље најмање очувано. Ископавањима су откривени, на великој површни трагови насеља са полуукопаним кућама, глиненим и каменим пећима. Изложени материјал припада нивоу насеља IX и XI—XII столећа, а чува га Музеј града Београда

 

Кућа са каменом пећи у Кв. Ж-13:

1. део обода котлића рађеног руком, са очуваним отвором за провлачење узице;

2. део обода лончића израђеног на спором витлу, украшеног водоравним тракама и валовницама урезивањем чешљем;

3. уломци горњег дела већег лонца израђеног на спором витлу и украшеног водоравним тракама и валовницама утиснутим чешљем;

4. део камена жрвња.

 

Глинена пећ број 2 са подом од уломака грнчарије:

5. лонац широког отвора, или дубока здела израђена на спором витлу и украшена валовницама, урезавим чешљем, на трбуху, усни и унутрашњој страни обода;

6. делови лонца израђеног на спором витлу и украшеног дрвеним чешљем, у виду валовница и водоравних трака;

7. доњи делови лонца израђеног на спором витлу и украшеног валовницама и водоравним тракама урезаиим дрвеним чешљем.

 

Глинена пећ у Кв. Л-13:

8. део обода котлића рађеног руком;

9. већи комад згуре гвожђа;

10. два дела грубог сача(?);

11. доњи део трбуха и део дна лонца рађеног на спором витлу са украсом валовница и водоравних трака урезаних дрвеним чешљем;

12. део трбуха лонца израђеног на спором витлу и украшеног водоравним, ретким линијама урезивањем шиљате алатке.

 

Глинене пећи IV и V:

13. лонац израђен на ручном витлу са украсом дубоко урезаних водоравних линија изнад којих су на рамену јамице;

14. лонац у свему сличан претходном, само мање очуван;

15. котлић израђен на исти начин, исто украшен као и лонци, са заобљеним дном и водоравним ободом проишреним на месту ушица за вешање.

 

 

52. ЗЕМУН ПОЉЕ, налазиште Земун Поље, сондирања Земунског музеја 1963. године. На периферији античког локалитета откривена су три гроба касног VIII — раног IX столећа. Материјал се чува у Земунском музеју.

 

92

 

 

Лит: Dimitrijević D, ArchIug VII, 1966, 53—76.

 

Ратнички гроб 1:

1. велики језичак за појас, ливен од бронзе и позлаћем, украшен мотивом од пет медаљона са портретима на једној и лозицом „Блатница стила" на другој страни, д 94 mm, инв. бр. З. 2523;

2. четири мала језичка за појас, ливена од бронзе и позлаћена, украшена мотивом од по два портрета на једној, и лозицом „Блатница стила" на другој страни, д 45 mm, инв. бр. З. 2524/а-д;

3. појасна копча из два дела везана на шарнир, ливена бронзе и позлаћена, на окову украшена лозицама „Блатница стила", д 35 mm, инв. бр. З. 2526;

4. држач ножа у облику елисе, ливен од бронзе, са траговима позлате, д 60 mm, инв. бр. З. 2527;

5. четири окова за рупице појаса, ливена од бронзе са проламањем, в 18 mm, инв. бр. З. 2528 а-д;

6. тринаест малих окова за каишиће појаса штитастог облика, ливених од бронзе са проламањем, в 14 mm, инв. бр. З. 2529/1—13;

 

 

 

7. оков са малим прстеном, ливен од бронзе са проламањем, д 21 mm, инв. бр. З. 2530;

8. гајка са појаса, од дебљег, бронзаног правоугаоног лима, в 28 mm, инв. бр. З. 2531;

9. правоугаони оков са већим прстеном, ливен од бронзе, д 26 mm, инв. бр. З. 2532;

10. пет кружних окова за појас, ливених од бронзе и позлаћених, са представом портрета у профилу, п 28 mm, инв. бр. З. 2525/а-е;

11. једноделна копча штитастог окова, ливена од бронзе, д 31 mm, инв. бр. З. 2533;

12. две перле од стаклене пасте плаве боје, обликоване у виду семенке од лубенице, д 11 mm, инв. бр. З. 2534;

13. лончић израђен гнетењем, без украса, в 113 mm, о 96 mm, инв. бр. З. 2535;

14. секира мало проширене оштрице чији је други крај обликован у виду чекића, д 155 mm, инв. бр. З. 2536.

 

 

53. ЗЛОТ (Бор), Лазарева пећина или Злотска пећина. Приликом ископавања Н. Тасића 1963—1969. године, откривени су и бројни средновековни налази XI—XII столећа, који су тада датовани у праисторијско и турско доба.

 

Лит: Вуксан М, Гласник САД 6, 1990, 195—195, са старијом литературом.

 

1. Мањи лонац рађен на спором витлу, украшен урезивањем;

2. гвоздени нож са коштаном дршком;

3. гвоздени врхови стрелица;

4. делови наруквица од плаве и зелене стаклене пасте, од којих неки украшени сликањем.

 

 

54. ЗЛОТ (Бор), налазиште Преваље, на којем је И. Јанковић мањим сондирањем открио рано словенско насеље, 1965. године. Налази се чувају у Музеју рударства и металургије у Бору.

 

Лит: Вуксан М, Гласник САД 6, 1990, 192—195.

 

1. делови лонца ненаглашеног рамена, рађеног на најпростијем витлу, украшени чешљем, из VIII столећа.

 

93

 

 

 

55. ЈАЗОВО (Кикинда), налазиште Пролетерска улица бр. 24—28. Заштитна ископавања вршио је М. Гирић 1966. године. Истражено је десетак гробова X века. Материјал чува Народни музеј у Кикинди.

 

Лит:   Марјановић-Вујовић Г, Томић Г, Каталог НМ, 1982, 40;

            Станојев Н, 1989, 48—49.

 

Гроб 5:

1. дванаест двојних, срцоликих привесака ливених од сребра и позлаћених, в 28 mm;

2. срцолики окови отиснути у сребрном лиму и позлаћени, в 11 mm;

3. дванаест кружних аплика са шупљим гранулама, отиснуте у сребрном диму, позлаћене, п 32 mm;

4. четири аплике у облику розете отиснуте у сребрном лиму, са позлатом, п 25 mm;

5. тринаест каури-пужића;

6. бронзана, отворена тракаста наруквица, п 62 mm;

7. ливена, бронзана наруквица округлог пресека са попречним жлебовима, п 75 mm.

 

 

56. КАМЕНОВО (Петровац на Млави), налазиште Међа. Поред Млаве су ископана два гроба 1960. године; оба скелетна, жeнски (1) и мушки (2), приписани су Гепидима VI столећа.

 

Лит:   Vinski Z, VAHD LХIХ, 1967, 40;

            Simoni K, VAMZ X—XI 1978, 78.

 

Гроб 1:

1. пар запона; а) словенски запон ливен од бронзe, са пет „прстију" на доњeм делу, украшен кружићима, д 78 mm; б) лучни ромејски запон ливен у једностраном калупу од бронзе, д 42 mm;

2. бобац од стаклене пасте, коришћен као дугме, п 15 mm;

3. гвоздене једноделне маказе, д 170 mm;

4. ножић без врха, до 110 mm;

5. мања сива здела рађена на брзом витлу, украшена печатима, в 96 mm, о 72 mm;

6. биконични пршљенак, п 30 mm.

 

Гроб 2:

7. гвоздени врх копља, д 297 mm;

8. велики нож са уздужним урезима на једној сграни, д 252 mm;

9. оштећен листолики врх стреле, д 94 mm.

 

Запон кат. бр. 16 израђен је у Аквису почетком VII столећа. Оба гроба треба датовати у рано VII столеће.

 

 

57. КАЋ (Нови Сад), налазиште Чот. Ископаван има праисторијског налазишта П. Вилотијевића 1989. године откривен је и лонац друге половине V — прве половине VI столећа. Музеј града Новог Сада.

 

1. Лонац рађен гнетењем, в 147 mm, о 120 mm, тер. бр. 37.

 

 

58. КОВАЧЕВАЦ (Младеновац), налазиште Брест — Дивич Међе, вишеслојан локалитет са средковековним налазима од IX до XV столећа. Сондирањима М. Јанковић 1986, и 1987. године захваћен је један укоп IX века. Материјал чува Музеј града Београда, одељење у Младеновцу.

 

Укоп 1:

1. лонац израђен на спором витлу и украшен наизменичгаш валовницама и водоравним тракама изпеденим густим, дрвеним чешљем, в 260 mm, о 240 mm, тер. бр. 24.

 

 

94

 

 

Површински налази:

2. делови лонца израђеног на спором витду и украшеног на рамену валовницом под којом су скоро до дна водоравне линије урезане шиљатом алатком, в 250 mm, о 260 mm, тер. бр. 1;

3. лонац израђен на спором виглу, ојачан пластичним ребром на трбуху и украшен валовницама изнад којих је низ јамица на врату и водоранна трака при дну, в 240 mm, 280 mm, тер. бр. 2;

4. велики лонац израђен на спором витлу и украшен валовницама и водоравном траком, в 290 mm, о 350 mm, тер. бр. 3;

5. горњи делови лонца израђеног на спором витлу и украшеног валовницама урезивањем чешља, о 220 mm, тер. бр. 4;

6. гроздолика наушница, ливена од бронзе у дводелном калупу са малим отвором на средини карике, в 15 mm, тер. бр. 5;

7. перла полигоналног облика од стакла плаво-зелене боје, д 8 mm, тер. бр. 6;

8. проширена глава тракастог, бронзаног прстена, без украса, тер. бр. 7;

9. три глинене перле, плочастог, биконичног и овалног облика, тер. бр. 3—10.

 

 

59. КОВИН, налазиште Град, средњовековно утврђење на узвишењу изнад Поњавице — рукавца Дунава. Град који са мањим прекидима траје током целог средњег века. Мала, заштитна сондирања спровођена у више махова дала су 1968. године и податке о гробљу XII—XIII столећа. Налазе чува Народни музеј у Вршцу.

 

Лит:   Bruckner O, Medović P, AP 10, 1968, 170—173;

            Вуксан М, Гласник САД 5, 1983. 117—123.

 

1. Златна наушница „S" типа од дебеле, на једнем крају искучане жице, в 17 mm, инв. бр. Аа. 4759;

2. чанкаст бронзани новац Исака II Анђела (1185—1195), п 20 mm, тер. бр. 141/68;

3. део боце од плавог стакла, ливене са рељефним круговима, унутар којих је сликан украс, тер. бр. К 340/68.

 

 

60. КОЛАРИ (Смедерево) са непознатог налазишта потиче накит из гробља VIII—XII столећа. Материјал чува Музеј града Београда

 

Лит: Бајаловић — Хаџи-Пешић М, Збирке МГБ XV, 1984, 13 и даље.

 

1. Лунуласта наушница са звездоликим привеском, ливена од бронзе у једноделном, грубом калупу, в 30 mm, инв. бр. I 1265;

2. пар ситних гроздоликкх наушница ливених од бронзе у дводелном калупу, в 23 mm, инв. бр. 1262; 1274;

3. пар наушница са четири јагоде, ливених у дводелним калупима, в 32 mm, инв. бр. I 1263—1264;

4. бронзани прстен, затворена карика без украса, п 24 mm, инв. бр. I 1259;

5. бронзани прстен са квадратном главом украшеном окцима, в 21 mm, инв. бр. I 1261;

6. сребрни тракастк прстен са главом украшеном гранулама и филигранском жицом, в 25 mm, инв. бр. I 1267.

 

 

61. КОРБОВО, село на Дунаву познато по налазима из различитих епоха, са великом неистраженом римско-византијском тврђавом. Изгледа да је било настањено током целог средњег века. Зна се за случајне налазе ранословенских запона. Приликом ископавања В. Јовановића 1982 годике у једном скелетном гробу је поред осталих предмета нађен лонац VII столећа.

 

Лит:   Јанковић Ђ, 1981, 194, Т XVI/15;

            Јанковић М. ЗНМ XI, 1983, 101 ид., Т II/6 — V/4—5.

 

1. Лонац рађен на витлу, упрашен валовницама и водоравним сноповима изведеним чешљем, в 124 mm, о 110 mm, Филозофски факултет Београд

2. Лунуласта наушница изливена од бронзе у једноделном калупу, в 34 mm, инв. бр. 100, Музеј Крајине Неготин.

 

 

62. КОРБОВО, локалитет Песак. Ископавања Музеја Крајине у Неготину 1957 године, а Филозофског Факултета у Београду 1960. и 1961. године, при чему је истражено укупно 53 скелетна гроба словенске некрополе краја XII и XIII столећа. Налази се у Музеју у Неготину.

 

Лит: Јанковић М. Старинар XXIV—XXV, 1975, 227—240.

 

Гроб 1:

1. шест бронзаних, тракастих наруквица украшених урезаним цртицама и тачкама, п 50—60 mm, инв. бр. С. 102—107;

2. лептираст, бронзани привесак, в 30 mm, инв. бр. С. 99.

 

 

63. КОСТОЛ, локалитет Трајанов мост (Понтес). Заштитна истраживања у оквиру Ђердапа II од 1979. године воде М. Гарашанин, М. Васић и Г Марјановић-Вујовић. При ископавањима античких утврђења, унутар бедема и на паднини између каструма и обале Дунава откривено је средњовековно насеље и некрополе од X до XII столећа. Истражене су полуукопане куће са кружним глиненим пећима у зидовима станишта или од наслаганог камена на поду. Из две нађене некрополе истражено је укупно 67 гробова од чега старијем, гробљу

 

95

 

 

X века, припада 25 скелетних гробова. Откривене су и четири оставе различитих предмета из XI столећа.

 

Лит:   Janković M, Balcanoslavica 5, 1974, 99—100, сл. 7/7—14;

            Гарашанин М, Васић М, Ђердапске свеске I, 1980, 23—24;

            Гарашанин М, Марјановић-Вујовић Г, Ђердапске свеске II, 1984, 44—47;

            Гарашанин М, Васић М. Ђердапске свеске IV 1987, 81;

            Марјановић-Вујовић Г, Ђердапске свеске IV, 1987, 117—119;

            Иста, Ђердапске свеске IV, 1987, 135—136.

 

 

 

1. Неправилан лончић израђен на ручном витлу, в 66 mm, о 70 mm, тер. бр. А-268;

2. лончић израђен на ручном витлу, са урезаним валовницама чешљем на рамену и усни, в 125 mm, о 90 mm, тер. бр. А-2689;

3. скоро половина лончића, печеног у риђој боји и каљеног, са украсом валовница само на рамену, в 125 mm, о 110 mm, тер. бр. А-615;

4. скоро половина лонца израђеног на витлу сигнираном крстом у кругу и украшеног сноповима косих црта преко водоравних линија, в 190 mm, о 180 mm, тер. бр. А-1684;

5. скоро цео лончић рађен на витлу сигнираном крстом, украшен јамицама изнад водоравних линија, в 114 mm, о 110 mm, тер. бр. А-15;

6. готово цео лонац рађен на брзом витлу и украшен јамицама на рамену, в 162 mm, о 146 mm, тер. бр. А-234;

7 делови дна два лонца израђених на два различито означена витла, тер. бр. А-580, А-671.

 

Гроб 43:

8. каричица;

9. ниска перли од стаклене пасте;

10. отворен, тракаст прстен, п 20 mm;

11. ливени прстен ромбоидне главе, п 22 mm.

 

Гроб 52:

12. пар сребрних наушница са четири шупље јагоде, в 57 и 58 mm, тер. бр. 356;

13. оштећена наушница истог типа, п 25 mm, тер. бр. 356;

14. ливено. бронзано дугме, в 11 mm, тер. бр. 357;

15. веће, шупље дугме, в 22 mm;

16. ниска различитих перли од стаклене пасте.

 

Остава Б:

17. раоник кован од једног комада гвожђа, са повијеним ушицама, дим. 100 х 60 mm;

18. секира са благо наглашеним крилцима и проширеним, издуженим сечивом, дим. 175 х 140 mm;

19. мотика-тесло, искована од једног комада гвожђа, дим. 135 х 65 mm;

20. поломљен будак;

21. длето д 195 mm;

22. удица, оштећена;

23. бронзани крчаг изражене стопе, чланковите дршке са голубом на врху и животињом разјапљене чељусти којом се дршка држи за отвор. Крчаг је украшен урезаним биљним мотивима и под ободом има угравирани натпис на грчком језику, в 205 mm, о 65 mm.

 

 

64. КОСТОЛАЦ (Пожаревац), место поред кога се налазио велики антички град Виминациум. У VI столећу, рановизантијски Виминакион је добио нове бедеме, изграђене до обале Дунава („Светиња"). Ту је касније настао град Браничево, седиште епископије. Положај града до XII столећа није познат а затим је са Светиње пребачен на брег изнад Костолца. На њему су Јован II Комнин и Манојло Комнин изградили снажно утврђење — Мали и Велики град. Са подручја Костолца постоји велики број случајних налаза, који сведоче о значају места од VII столећа до краја средњег века. Налази се чувају у Народном музеју у Пожаревцу, Историјском музеју Србије, Народном музеју у Београду, и другде.

 

Лит:   Васић М, Старинар I. 1906, 56—66;

            Ћоровић-Љубинковић М, Старинар II, 1951, 45;

            Поповић М, Старинар XXXVIII, 1988, 1—35 са старијом литературом.

 

Налази одмаклог VII столећа:

1. копча изливена од броизе са проламањем Пергамон врсте д 48 mm;

2. бронзана копча ливена са проламањем, са три отвора

 

96

 

 

на издуженом окопу, д 53 mm;

3. пет оловних привесака ливених у једноделним калупима, кружних са правоугаоним делом, д 33— 35 mm.

 

Налази VIII—IX столећа:

4. два мала језичка од брон једанзе, један са позлатом, украшена круголиком лозицом, д 31 и 21 mm;

5. бронзани оков појаса у виду елисе, украшен стилизованом врежом, д 50 mm;

6 лоптаста посуда са две масивне дршке рађена на спором витлу, приглачане површине, в 150 mm, о 45 mm.

 

 

 

Накит IX—X столећа:

7. бронзана наушница са посебно ливеним чланковитим привеском и бочним шупљим јагодама, подомљена;

8. минијатурна гроздолика наушница са два коленца и ненаглашеном кариком, п 17 mm;

9. гроздолика наушница са лунулом, изливена од бронзе у дводелном калупу са проламањем, в 30 mm;

10. две кружно проширене главе тракастог бронзаног прстења, са урезаним представама пентаграма и птице.

 

Налази X—XI столећа:

11. три бронзане наушнице са шишаркастим привеском и проломљеном лунулом, израђене у дводелним калупима, в 42—45 mm;

12. три различите гроздолике наушнице са ојачаним доњим делом карике у имитацији филиграна, ливене у дводелним калупима, в 28—40 mm;

13. наушница са четири јагоде ливена у дводелном калупу заједно са алком за

 

97

 

 

затварање карике, в 30 mm;

14. бронзана наушница комбинованог типа, са гроздоликим горњим делом привеска и коленцима а чланковитим доњим делом привеска, ливена у дводелном калупу, в 32 mm;

15. наушнипа са четири јагоде, ливена од бронзе у дводелном калупу, в 47 mm, инв. бр. 114;

16. наушница са привеском у облику шишарке, ливена од бронзе у дводелном калупу, в 42 mm, инв. бр. 161;

17. бронзани крстић, привесак, једнаких кракова, украшен окцима, в 33 mm;

18. половина бронзаног крста реликвијара са рељефним ликом Богородице и остатком натписа ΘV, в 50 mm;

 

 

 

19. ливени бронзани прстен са ниском купастом главом и наглашеним раменима, в 21 mm, инв. бр. 407;

20. бронзана копча облика лире, д 22 mm, инв. бр. 170;

21. мала бронзана копча у облику лире са ливеним биљним украсом, д 18 mm, инв. бр. 203;

22. две бронзане колче облика лире, д 23 и 21 mm;

23. бронзани оков за појас са стилизованим биљним украсом, 12 х 28 mm;

24. бронзана копча за књигу, ливена у дводелном калупу, д 22 mm;

25. оков за појас ливен од бронзе са проламањем, стилизованог биљног украса, д 26 mm;

26. оков за појас штитастог облика, изливен од бронзе са стилизованим биљним украсом.

 

Крстови XII столећа:

27. оловни крстић једнаких кракова, са нејасном пластичном представом, в 29 mm;

28. крстић од камена једнаких кракова, в 23 mm;

29. бронзани крстић са краћим бочним крацима, в 31 mm.

 

Посуђе XI столећа:

30. здепаста амфора жљебљеног трбуха и заобљеног дна, са урезаним знаком на рамену, в 370 mm, о 90 mm, инв. бр. 33;

31. крчаг са две дршке, рађен на ножном витлу (четвороугаони отисак осовине), украшен жлебовима и глачањем, са урезаним словом на рамену в 340 mm, о 80 mm, инв. бр. 8;

32. лончић израђен на спором витлу, украшен низом јамица изнад водоравних линија. све изведено ишљком, в 92 mm, о 72 mm, инв. бр. 334.

 

33. Део капитела(?) од белог мермера, украшеног акантусовим листовима у кружно извијеној врежи, изнад чега је фриз сличног мотива, 155 х 180 х 110 mm, инв. бр. 635.

 

Предмети под бројевима, 15, 16 и 19—21 су из Историјског музеја Србије, а остали су из Народног музеја у Пожаревцу.

 

 

65. КОСТОЛАЦ (Пожаревац), локалитет Рудине (или Ланци), на коме се у XII—XIII столећу налазило подграђе Браничева, односно његов источни крај. Заштитна ископавања 1985. године водио је М. Поповић. Откривено је 14 кућа, три неправилна простора са пећима и други објекти. Живот насеља је прекинут у монголској најезди 1242. године. Налази се чувају у Народном музеју у Пожаревцу.

 

Лит:   Иванишевић В. Гласник САД 3. 1986, 222—226;

            Поповић М. — Иванишевић В, Старинар XXXIX, 1989, 125—176.

 

Кућа 1:

1 лонац рађен на ножном витлу, украшен водоравним линијама на рамену, в 220 mm, о 155 mm;

2. лонац рађен на брзом витлу, са дршком и

 

98

 

 

писком, п 255 mm, о 305 mm;

3. котлић рађен на ножном витлу, скоро црне боје, са много лискуна у глини, в 205 mm, о 305 mm. Прва половина XIII столећа.

 

Кућа 5:

4. лонац рађен на ножном витлу, упрашен водоравним линијама на трбуху, в 130 mm, о 110 mm;

5. лонац рађен на брзом витлу са дршком и писком, в 220 mm, о 150 mm;

6. лоптаст крчаг без дршки, оштећеног обода, рађен на ножном витлу, украшен глачањем и са два пара урезаних линија, са накнадно урезаним пентаграмом, в око 360 mm;

7. део крчага рађеног на ножном витлу, са црвеним премазом, глачан. Прва половина XIII столећа.

 

 

 

Грнчарија XII столећа:

8. лонац рађен на витлу, на горњем делу украшен низом јамица изнад водоравних, густих линија, в 145 mm, о 100 mm;

9. лонац рађен на витлу, украшен са три валошшце, в 145 mm, о 140 mm;

10. делови увозних здела, са различитим зграфито украсом;

11. делови увозних, зелено глеђосаних крчага;

12. делови увозних крчага и бокала, обично са једном дршком и писком, пореклом из две радионице, украшених златастнм премазом и сликањем тамноцрвеном бојом;

13. део дршке крчага са дугметастим испупчењем.

 

Различити предмети:

14. коштана шила, д 65, 85 и 96 mm;

15. коштана игла, д 64 mm;

16. коњска потковица, д 101 mm;

17. нож, д 235 mm;

18. гвоздена пређица, д 48 mm;

19. врх стреле са трном, у виду листа, д 93 mm;

20. камени брус, д 133 mm;

21. биконачни пршљенак од глине, в 21 mm;

22. бронзани крст реликвијар, са урезаним распећем на једној страни (натпис ICXC NHKA) и Богородицом на другој страни (натпис MHP ΘV), д 86 mm, ш 48 mm;

23. сребрна наушница са коленцем, п 16 mm;

24. пљосната алка од бронзе, упрашена урезивањем и убадањем, п 23 mm;

25. привесак — шкољка са рупицама за качење, д 61 mm;

26. пет делова наруквица од стаклене пасте, различитих;

27. прстен од бронзаног лима, украшен убодима, п 18 mm.

 

 

66. КУРЈАЧЕ (Пожаревац), случајан гробни налаз накита са новцем, чува Народни музеј у Пожаревцу.

 

Лит: Марјановић-Вујовић Г, Старинар XVIII, 1967, 217—219.

 

1. Пет наруквица са петљама, од увијене бронзане жицем п 55—60 mm;

2. пар крупних, наросканих наушница од бронзе, једна јако оштећена, в 45 mm;

3. наушница са једном округлом, ажурираном јагодом и псеудогранулацијом, з 22 mm;

4. тракаст, бронзани, отворен прстен са две урезане фигуре на глави, в 19 mm;

5. тракаст, бронзани, отворен прстен са урезаним мрежом на глави, в 20 mm;

6. глава тракастог прстена, украшена гранулама и уметком од тамног стакла, п 18 mm;

7. чанкаст, бронзани новац Манојла I Комнина (1143—1180), п 24 mm.

 

 

67. КУСАДАК (Смедеревска Паланка), локалитет Бубоња, скелетно гробље XI столећа. Ископавања Народног музеја из Смедеревске Паланке 1978 године. Налази се чувају у Народном музеју у Смедеревској Паланци.

 

99

 

 

Гроб 1:

1. сребрна „S" наушница украшена гранулама, в 26 mm.

 

Гроб 2:

2. сребрна „S" наушница украшсна гранулама и на унутрашњој страни каричице, в 30 mm.

 

 

68. КУСАДАК (Смедеревска Паланка), локалитет Читлук, скелетно гробље XI— —XIII столећа. Заштитно ископавање Народног музеја у Смедеренској Паланци 1983. године при чему је истражено 16 гробова. Предмети се чувају у Народном музеју у Смедеревској Паланци.

 

Лит: Катунар Р, Истраживања II, 1985, 175—181.

 

Уништен гроб:

1. купаст прстен од бронзе израђен комбинованим техникама ливења, аплицирања, ажурирања, в 31 mm.

 

 

69. ЛОВЋЕНАЦ (Сомбор), где је према суседном селу Фекетићу откривено изгледа велико гробље познијег XI столећа. Налази са ископавања почетком овог столећа чувају се у Градском музеју у Сомбору, али новац нађен приликом искепавања вероватно се налази у Сегедину.

 

Лит:   Jovanović V, Balcanoslavica 6, 1978, 141—164;

            Станојев Н, 1989, 54—55, 122—123 под Ловћенац и Фекетић, са старијом литературом.

 

Гроб 3:

1. бронзана „S" каричица, п 24 mm, инв. бр. 3152;

2. три бронзане, отворене карике, п 22—25 mm, инв. бр. 3151, 3153, 3154.

 

Гроб 5:

3. неправилан лончић рађен на спором витлу сигнираном крстом, са јамицама на рамену изнад водоравних линија, в 115 mm, о 97 mm, инв. бр. 3148. У гробу је нађен и сребрни новчић мађарског краља Саломона (1063—1074).

 

Гроб 7:

4. бронзана „S" каричица, в 20 mm, инв. бр. 3157;

5. отворена, бронзана карика, квадратног пресека, п 23 mm, инв. бр. 3156;

6. ниска ситних перли од скоро безбојне стаклене пасте међу којима има и двочланих и две издужене и плаве, инв. бр. 3158;

7. неправилан лончић израђен на спором витлу и украшен валовницом изнад водоравних линија, в 100 mm, о 100 mm, инв. бр. 3160;

8. позлаћен шестоугаони предмет, п 40 mm, инв. бр. 3155. У гробу је нађен и новац Андреје I (1047—1060).

 

Гроб 11:

9. лончић израђен на спором витлу и украшен валовницом изнад водоравних линија, в 130 mm, о 107 mm, инв. бр. 3169.

 

 

70. ЉУТИЋИ (Пљевља). Приликом истраживања праисторијских хумки на превојима изнад Ћеотине, откривене су и хумке VII—VIII столећа. У њима није било спаљених остатака покојника већ само уломака грнчарије по ободу хумке, пречника око 2—3 m. Ископавања Д. Срејовића и М. Церовића 1985.— 1988. године; Завичајни музеј Пљевља.

 

1. Делови лонаца рађених гнетањем, на спором витлу и брзом витлу, украшени и неукрашени, словенске и ромејске производње. Датују се у раније VII столеће.

 

 

71. МАЈУР (Светозарево), изнад којег је на брду Говедарник било рановизантијско утврђење, са којег се случајни налази чувају у Завичајном музеју у Светозареву.

 

1. Бронзани запон са подвијеном стопом и рогом на глави, почетак VII столећа, д 40 mm, инв. бр. П 159;

2. оловни крстић изливен у једностраном калупу, в 28 mm, инв. бр. П 160;

3. оловни прстен са правоугаоном главом украшеном урезима, в 27 mm, инв. бр. П 151. Последња два предмета су вероватно из VII столећа.

 

 

72. МАЛИ ИЂОШ (Сомбор) налазишта у самом селу, од којих је Кулски пут — Стару некрополу, копао К. Губица почев од 1906. године, при чему је открио 2 гроба I и 79 гробова II Каганата. Предмете чува Сомборски музеј. Налазиште Калварија — Општинска циглана, такође на Кулском путу, са 21 истраженим гробом II Каганата, копали су 1954, и 1956. године Р. Рашајски, М. Шулман и Л. Секереш, а предмете чува музеј у Суботици. Мали Иђош III, гробље II Каганата, у улици Н. Тесле, код железничке станице, са 13 истражених гробова, копали су 1970. године Ј. Ковачевић и П. Поп-Лазић. Изнад гробова су утврдили и остатке насеља XI—XII века. Налазе чува Историјски музеј Србије.

 

Лит: Поп-Лазић П, ЗИМС 11—12, 1975, 67—82, са старијом литературом.

 

Гроб 91:

1. витак лончић рађен на спором витлу са чешљем урезаним валовницама над водоравним тракама, в 145 mm, о 105 mm, инв. бр. 2290. IX столеће.

2. лончић сродан претходном, израђен на витлу сигнираном пентаграмом, в 153 mm, о 95 mm, инв. бр. 3150, није сигурно налазиште.

3. црепуља и делови лонаца украшени „радлом" из млађег насеља.

 

100

 

 

 

73. МАЧВАНСКА МИТРОВИЦА, налазиште Зидино, средњовековно дуготрајно насеље са три црквене грађевине и истовременом некрополом, под савременим насељем, на којем су систематски радови изведени између 1968, и 1970 године у оквиру пројекта археолошког истраживања Сирмиума. Изложени материјал IХ—XII столећа чува Музеј Срема у Сремској Митровици

 

Лит:   Минић Д, Sirmium XI, 1980, са старијом литературом;

            Поповић В, Sirmium XI, 1980а, VI—IX, са старијом литературом;

            Ерцеговић-Павловић С, Sirmium XII, 1980, са старијом литературом;

            Поповић В, Sirmium XII, 19800. V—VII, са старијом литературом.

 

1. Лонац израђен на ручном витлу, украшен валовницом на рамену и испод ње водоравним линијама урезаним дрвеним шиљком, в 160 mm, о 122 mm, инв. бр. ММ 375;

2. горњи део већег лонца израђеног на ручном витлу и украшеног крупним валовницама урезаним дрвеним чешљем, о 170 mm, инв. бр. ММ 873;

3. оловна ампула за миро са рељефним крстовима са обе стране, в 58 mm;

4. коштана свирала са два отвора, д 72 mm;

5. пар сребрних, гроздоликих наушница са привеском у облику клипа кукуруза, в 33 mm;

6. бронзана наушница са посебно ливеним привеском у облику бочице, в 30 mm;

7. бронзана, гроздолика наушница код које су ливењем, на доњем делу карике, имитирани навоји жице, в 38 mm;

 

Гроб 18:

8. сребрн и позлаћен крст привесак са представом распећа на једној и грчким текстом на другој страни, в 54 mm;

 

Гроб 215:

9. дуга ниска перли од стаклене пасте и каури-пужића;

10. наушница „S" типа са навојима жице на дојњем делу карике, в 22 mm;

11. купасти прстен од бронзе са четири окца на глави, в 23 mm;

12. два пробушени мађарска новчића од сребра, из времена од Коломана (1095—1114) до Гезе II (1141—1161).

 

Случајан налаз:

13. пар златних, лунуластих наушница израђених у тсеници филиграна и гранулације, в 46 mm, инв. бр. 212 — Народног музеја у Београду који овај налаз чува.

 

 

74. МИРИЈЕВО (Београд), налазиште Ћуртово брдо, ископавања Музеја града Београда 1955, 1958—1959. године водила М. Бајаловић-Бирташевић. Истражено је 160 гробова некрополе XII—XIV столећа. Материјал се чува у Музеју града Београда.

 

Лит: Бајаловић-Бирташевић М, Београд 1960.

 

Гроб 20:

 1. пар сребрних наушница са једним гранулираним коленцем, в 26 и 27 mm, инв. бр. С. 90, 91;

2. пар бронзаних „S" наушница, в 30 и 35 mm, инв. бр. С. 88 и 89;

3. наруквица од бронзане шипке на једном крају обликовакн у „S" завршетак, п 57 mm, инв. бр. С. 87;

4. наруквица од стаклене пасте тамнозелене боје, п 62 mm, инв. бр. С. 86;

5. тракаст бронзани прстен са главом од плаве стаклене пасте, в 20 mm, инв. бр. С. 85;

6. дуга ниска разнобојних, ситних перли, каури-пужића и бронзаних привесака — прапорац, два римсха новчића, кружно савијених трака, инв. бр. С. 92—97.

 

Гроб 100:

7. две бронзане каричице, в 12 и 13 mm, инв. бр. С. 112;

8. Дуга ниска перли од стаклене пасте, међу којима има и оних са златним листићима и „окцима", допуњена бронзаним прапорцима, каури-пужићима, коштаним привеском, котурићима бронзаног лима и на кружној плочици, матрицом отиснутом представом Богородице која крунише владара, као на новцу(?), инв. бр. С. 111, 113, 127—129.

 

 

75. МИХАЈЛОВАЦ (Брза Паланка), налазиште Блато. Касноантичко утврђење сондирано у два маха, 1964, и 1981. године у оквиру Ђердапских истраживања. Приликом радова Љ. Зотовић и Љ. Продановић 1964 и М. Томовића 1981 год., једним делом је захваћено и средњовековно гробље са укупно 8 истражених словенских гробова. У једном од њих нађен је накит раног X столећа.

 

Лит:   Prodanović Lj, Zotović Lj, AP 6, 1964, 55—57;

            Томовић М. Ђердапске свеске III, 1986, 404.

 

Гроб 4:

1. гроздолика наушница израђена у техници гранулације од лошег сребра, п 48 mm;

2. наушница која на доњем делу кармке има намотану жицу и оштећен цевасти привесак, в 24 mm.

 

 

76. МИХАЈЛОВАЦ, налазиште Кула. Током 1981, и 1982. године истраживало је насеље смештено на обали Дунава наспрам Великог Острва. Откривено је десетак мање или више укопаних кућа, и више надземних станишта. У кућама су нађене различите пећи, направљене од камена, глине, са решетком и димњаком, итд. Наишло се и на јаме и трапове. Насеље је двослојно. Датовано је од 615—680. године. Центар за археолошка истраживања у Београду.

 

101

 

 

Лит:   Ристић М. — Богосављевић Д, АР 23, 1982, 124—125;

            Јанковић Ћ, Ђердапскe свеске III, 1986, 443—446;

            исти, Зборник Б. Бабића, 1988б, 105—107.

 

Полуукопана кућа у квадрату II д 4:

1. Лонац рађен гнетањем, в 260 mm, о 280 mm, тер. бр. 63;

2. лонац рађен на витлу, украшен валовницамп и водоравним сноповима изведеним чешљем, в 195 mm, о 180 mm, тер. бр. 64;

3. зделица израђена гнетањем, в 35 mm, о 85 mm, тер. бр. 65.

 

 

 

Надземно станиште у квадрату II г-в 12—13:

4. минијатурни лончић рађен гнетањем, в 55 mm, о 40 mm, тер. бр. 51;

5. део секире, тер. бр. 52;

6. део ножа, тер. бр. 54.

 

 

 

Налази из различитих целина, из слоја и случајни налази са обале:

7. Велики лонац рађен гнетањем, в 340 mm, о 230 mm, тер. бр. 50;

8. Лонац рађен гнетањем, в 260 mm, о 190 mm, тер. бр. 66;

9. лонац рађен на спором витлу, украшен водоравним сноповима, в 190 mm, о 150 mm, тер. бр. 53;

10. лонац рађен на спором витлу, украшен наизменично валовницалта и водоравним сноповима изведеним чешљем, в 205, о 140 mm, тер. бр. 52;

11. посудица израђена гнетањем, в 32 mm, тер. бр. 32;

12. тава рађена гнетањем, в 26 mm, о 220 mm, тер. бр. 11;

 

102

 

 

13. пљоснат глинени пршљенак, п 43 mm, тер. бр. 6;

14. биконични пршљенак, п 35 mm, тер. бр. 14;

15. секира, д 230 mm, тер. бр. 3;

16. врх стрелице са трном, д 75 mm, тер. бр. 1;

17. део жвала, тер. бр. 16;

18. два оштећена ножа, тер. бр. 41, 54;

19. уломци ранонизантијског посуђа са почетка VII столећа.

 

Укоп IX—XI столећа:

20. уломци лонаца рађених на спором витлу, украшених валовницама изведеним чешљем, из IX—X столећа;

21. лонац, рађен на спором витлу, украшен водоравним линијаиа и низом јамица, све изведено на шиљком, в 225 mm, о 140 mm, тер. бр. 67;

22. комади згуре.

 

 

77. МОКРАЊЕ. На Мокрањској стени изнад села, налазило се касноантичко и велико рановизантијско утврђење (Петрес). Ту је откривен слој са почетка XI столећа, јер је утврђење обновљено током борби Византије са Самуиловом држовом. Мали заштитни радови обављени су 1976. и 1980. године. Налази се чувају у Музеју Крајине у Неготину.

 

Лит:   Janković M. i Đ, АР 18, 1976;

            Сретеновић М. Ђердапске свеске II, 1984, 224.

 

 

 

1. Лонац рађен на спором витлу, украшен урезивањем чешљем, валовницама изнад водоравних снопова, в 240 mm, о 150 mm;

2. крчаг са дво дршке, рађен на спором витлу, љубичасте боје, в око 250 mm;

3. део зделе која је имала наглашену стопу, рађена на брзом витлу, украшене сликањем и глећи.

 

 

78. МУШИЋИ (Бајина Башта), налазиште Кршће на левој обали Дрине. Заштитним ископавањима Земаљског музеја у Сарајеву 1966. године И. Чремошник је на римским грађевинама, срушеним у Великој сеоби народа, открила млађе укопе, претежно са налазима грнчарије V—VII столећа. Један део грнчарије припада средини V века, други део касно ромејској грнчарији позног VI — раног VII столећа, а трећи ранословенској из првих деценија VII века. Предмети се чувају у Земаљском музеју у Сарајеву.

 

Лит: Čremošnik I, GZM XXV, 1970, 45—111.

 

1. Уломци три посуде широког отаора, рађених различитим начином без витла, приглачане површине, инв. бр. 4968, 4995, 5005;

2. Део на унутрашњу страну повијеног обода већег лонца, рађеног без употребе витла, усне испуцале у ватри, инв. бр. 5031; Датују се око средине V столећа.

 

3. Уломци обода четири лонца рађена гнетањем, инв. бр. 5014/1. 5011/1, 5020/1, 5669/1.

4. део обода и рамена лонца украшеног чешљем споро витло(?), инв. бр. 4988;

5. део лончића који је имао дршку, рађеног гнетањем(?), инв. бр. 5095;

6. део таве рађене гнетањем, са стране украшене удубљењима, инв. бр. 5694;

7. оштећена шила израђена од парожака срндаћа и јелена, инв. бр. 5007/1, 2. Прве деценије VII столећа.

 

 

79. НОВИ БАНОВЦИ (Земун), налазиште Пургер, случајан налаз VIII века који се чува у Музеју града Београда.

 

Лит:   Бајаловић — Хаџи Пешић М, Збирке МГБ XV, 1984, 55.

 

1. Лунуласта, бронзана наушница са звездоликмм привеском, ливена у дводелном калупу са једном скоро равном страном, а са другом у богатој, одличној псеудогранулацији в 25 mm, инв. бр. З 3271.

 

103

 

 

Једна скоро идентична наушница (из истог калупа или пар са нашом) такође са налазишта Пургер, поклоњена је крајем XIX века Археолошкој музеју у Загребу: Vinski Z, SHP 2, 1952, 29—52.

 

 

 

80. НОВИ САД, непознато налазиште у околини града, случајан налаз мача XI—XII столећа који чува Историјски музеј Србије.

 

1. Мач без јабуке и накрснице, са сечивом које има жлеб и трагове тауширања у виду два пута поновљеног „S" на највишем делу сечива, као и очуван трн дршке који је при врху сужен, д 890 mm, инв. бр. 371.

 

 

81. НОВИ СЛАНКАМЕН, налазиште Чаревци — циглана, где је Јован Ковачевић започео истраживања 1980. године. Откривено је гробље VIII—IX столећа са два слоја. Млађе гробље са дубоко укопаним скелетао сахрањеним покојницима, оштетило је старије гробље са спаљеним покојницима. Зато су делови урни и спаљених костију налажени у млађим ракама. Војвоћански музеј, Нови Сад.

 

 

104

 

 

Делови урни VII столећа:

1. доњи део лонца рађеног на спором витлу, украшен утиснутим линијама;

2. горњи део лонца рађеног на спором витлу, украшеног чешљем — водоравним сноповима, тер. бр. 198.

 

Гроб бр. 20 (уз друге налазе):

3. бронзани делови појаса, сакупљени са различитих старијих појасева;

а) позлаћена копча украшена стилизованом врежом;

б) два позлаћена окова са представом грифона;

в) пет сличних окова, али са привеском, од којих је један грубљи и без позлате;

г) правоугаома гајка од лима;

д) оков у виду елисе;

ђ) десет правоугаоних плочица са по две нитне;

е) пет већих правоугаоних плочица са по две нитне;

ж) две мање двоструке плочице са паром нитни и траговима позлате

з) четири двострука језичка, украшена представом асиметричне вреже, састављењи од распарених језичака, од којих су неки позлаћени;

и) велики позлаћени језичак, са представом стилизоване вреже (као на копчи) на једној страни, и борбом животиња на другој страни, са накнадно додатим оковом без позлате, са представом грифона на обе стране; тер. бр. 151—182.

 

Гроб бр. 26 (уз друге налазе):

4. бронзани делови појаса, ливени са проламињем;

а) копча са заобљеним оковом украшеним кружним листићем;

б) дванаест издужених окова са привеском и крајње поједностављеним биљним украсом;

в) два цела двострука ј и једна половина, са стилизованим украсом и две животињске главе на врху;

г) десет малих срцастих окова за каишиће;

д) четири већа срцолика окова;

ђ) већи двоструки језичак са представом биљке и две животињске главе на врху; тер. бр. 203—233.

 

Накит:

5. пар наушница од калајисане бронзе, са коленцима и кружним додацима на привеску и карици, в 44 mm, тер. бр. 257;

6. пар позлаћених бронзаних наушница, са коленцима и привеском од зеленог стакла, в 44 mm, тер. бр. 245;

7. пар наушница од бронзане жице квадратног пресека, са привеском образованим увијањем једног краја, в 30 mm, тер. бр. 372;

8. ниска бобица од стаклене пасте претежно црне боје, тер. бр. 373;

9. пафта (два дела) израђена од позлаћене бронзе, украшена стакленом пастом у разним бојама, п 27 mm, тер. бр. 90.

 

Други предмети:

10. коштана игленица, д 80 mm, тер. бр. 405;

11. глинени пршљенак, п 32 mm, тер. бр. 245;

12. комад опеке са урезаним знаком „У", д 70 mm, тер. бр. 402.

 

 

82. ОПОВО (Панчево), налазиште Козија леђа. Бројни уломци грнчарије, вероватно из насеља IX столећа потичу из Мајерове збирке коју чува Народни музеј у Панчеву.

 

1. Уломци петнаестак лонаца израђених из спором витлу и украшених урезивањем чешља у виду само валовница, само водоравних трака или у комбинацији ова два мотина, инв. бр. Н. 29—38, 114—118.

 

 

83. ОПОВО (Панчево), налазиште Селиште. Материјал XI—XII столећа који потиче из Мајерове збирке чува Народни музеј у Панчеву.

 

1. Лонац израђен на ножном витлу, украшен водоравним линијама испод низа јамица на рамену, в 180 mm, о 165 mm, инв. бр. ЗАМ. 21.

 

 

84. ОПОВО-БАРАНДА (Панчево), суседна села на обали Тамиша у чијој је околине нађено више особених судова без ближих података о условима налаза. Из збирке А. Мајера потиче суд из Опова са локалитета Селиште (2), и такође из Опова са локалитета Козија леђа један цео и део другог лонца (1 и 5). Народни музеј у Панчеву је 1961. године обавио и мала, заштитна ископавања на циглани код Баранде на локалитету Водице, па су том приликом(?) нађена још два суда у површинском слоју (3 и 4). Материјал се чува у Народном музеју у Панчеву.

 

 

105

 

 

1. Лонац широког отвора, рађен грубо, гнетањем, в 100 mm, о 135 mm, инв. бр. Н 43;

2. лонац широког отвора и обода окренутог унутрашњости суда, рађен без витла, поравнате површине, б 118 mm, о 118 mm, инв. бр. Н 14;

3. лонац широког, на унутра повијеног обода, рађен без употребе витла, лепо поравнате површине, в 112 mm, о 110—130 mm, инв. бр. С 3879;

4. зделица рађена гнетањем, изнутра грубо приглачана, в 45 mm, о 80 mm, инв. бр. З 3899;

5. део обода већег лонца рађеног гнетањем, инв. бр. Н 118.

 

Посуде под бројевима 1—4 повезује врста — додатак глини — пре свега зрнца калцита. Околност да су све посуде целе или мало оштећене, показује да су нађене при површини, те су вероватно из спаљеног гробља. Датују се најкасније до средине V столећа. Део лонца под бројем 5 већ припада VI веку.

 

 

85. ОСИЈЕК, случајни налази из околине или самог града, из VI—VII(?) столећа. Предмете чува Музеј Славоније у Осијеку.

 

1. Лончић израђен на витлу сигнираном осмокраком звездом; имао је тракасту дршку, в 96 mm, о 95 mm, инв. бр. 145;

2. лончић са урезаним валовницама који је имао тракасту дршку, в 85 mm, о 80 mm, инв. бр. 144.

 

 

86. ОСИЈЕК, локалитет Зелено поље на којем су утврђени трагови насеља и гробља. Налазиште није истраживано; случајне налазе IX столећа чува Музеј Славоније у Осијеку.

 

1. Лончић израђен на спором витлу, украс валовница изведен дрвеним чешљем, в 97 mm, о 83 mm, инв. бр. 6194.

 

 

87. ПАНЧЕВО, налазишта у самом граду и његовој околини; предмете чува Народни музеј у Панчеву.

 

1. Лонац рађен на спором витлу, украшен валовницама урезаним чешљем, XI—XII столеће, в 130 mm, о 150 mm, инв. бр. Н 2820 (ископавања Панчевачког музеја 1981. године);

2. лонац рађен на ручном витлу, украшен шиљком, XI столеће, в 94 mm, о 90 mm, инв. бр. С 701 (исто налазиште, случајан налаз).

 

3. Лонац рађен на спором витлу украшен шиљком, XI столеће, в 100 mm, о 120 mm, инв. бр. С 702 (случајан налаз у Стаклари Панчево, којег као и предмете 1 и 27 чува Народни музеј у Панчеву).

 

4. У Народном музеју у Вршцу чува се једанаест наушница изливених од бронзе; шест лунуластих, ливених са проламањем, од којих три са гроздоликим привеском а три са шишаркастим привеском; четири наушнице са гроздоликим привеском; једна наушница са гроздоликим привеском и четири коленца, инв. бр. А 4146—4153, 4156, 4158—4159.

 

 

88. ПАНЧЕВО, Горњоварошка (Милорадовићева) циглана, налазила се на левој обали Тамиша, око 3 km узводно од ушћа у Дунав. Ту је уништено гробље VIII—IX столећа, а наводно је нађена и матрица VI—VII столећа (кат. бр. 89/7). Народни музеј Панчево.

 

Лит:   Dimitrijević D, Kovačević J, Vinski Z, 1962, 24—27, са старијом литературом.

 

1. Гајка израђена од бронзаног посребреног лима, украшена утискивањем и урезивањем, позно IX столеће, д 30 mm, С 545.

 

 

89. ПАНЧЕВО, Доњоварошка (Најева) циглана налазила се на левој страни ушћа Тамиша и Дунав. Радом циглане уништено је дутотрајно средњовековно насеље и гробље, а сачуван је известан број предмета. Предузета су заштитна ископавања 1947. године, којима је руководио Ђ. Мано-Зиси, из сарадњу М. Љубинковић, М. Гарашанина, Ј. Ковачевића и Р. Веселиновића. Тада је откривен праисторијски слој, гробље и насеље III—IV столећа, гробље из оквирно VI—VII столећа, полуукопана кућа са изгледа каменом пећи из VI—VII столећа, полуукопана кућа и други објекти из IX столећа. Предмети се чувају у Народном музеју у Панчеву.

 

Лит: Мано-Зиси Ђ, Љубинковић М, Гарашанин М, Ковачевић Ј, Веселиновић Р, Музеји 1, 1948, 53—95.

 

Налази VI—VII столећа потичу из насеља и гробља.

Насеље:

1. два уломка лонаца рађених гнетањем, украшених на ободу јамицама, инв. бр. С 2476, 2482;

2. словенска гвоздена пређица, д 65 mm, инв. бр. С 2791.

 

Случајни налази из гробља:

3. лончић рађен гнетањем, в 105 mm, о 90 mm, инв. бр. А 2905 (из гроба VIII са налазима III столећа?);

4. лончић рађен на витлу, украшен помоћу чешља водоравним сноповима, в 150 mm, о 100 mm, инв. бр. С 256 (млађи?);

 

106

 

 

5. три врха копаља различитих дужина, инв. бр. С 2277, 2278, 2280.

6. гвоздени умбо штита, инв. бр. С 274. Наводно је у Горњоварошкој циглани нађена матрица, али тамо нема истовремених налаза;

7. матрица за отискивање језичака изливена од бронзе, д 75 mm, инв. бр. N 560.

 

Налази IX — почетка X столећа, из насеља:

8. уломци лонаца рађених углавном на спором витлу, украшаваних чешљем инв. бр. измећу С 709 и С 2727.

 

 

90. ПЕТРОВЧИЋ, локалитет Забран. Заштитним ископавањима Земунског музеја 1963. године утврђена је већа некропола око цркве у насељу. Истражена су 34 гроба, зидане гробнице XII—XIV века и једнобродна црквица са полукружном апсидом. Налази се чувају у Музеју града Београда.

 

Лит:   Станојев Н. 1989, 91—97.

 

Гроб 7:

1. отворена, бронзана карика, п 42 mm, инв. бр. З. 2542;

2. ниска перли од разнобојне стаклене пасте и каури-пужића, инв. бр. 2544;

3. отворен, тракаст прстен од бронзаног лима, п 19 mm, инв. бр. З. 2543.

 

Уништен гроб:

4. пар сребрних наушница са биконичним јагодима, израђеним у техници филиграна и гранулације, в 44 mm, инв. бр. З 2539, 2540.

 

 

91. ПОПОВИЦА (Неготин), где је на налазиштима Градишта и Буљино гнездо у подграђу, З. Жеравица вршио ископавања 1970. године На Градишту је установљен слој XII столећа, који је датован и случајно нађеном оставом новца, са наводно последњим комадима цара Исака II Анђела (оставе више нема у Музеју у Неготину, од када је дата на објављивање). На Буљином гнезду су откривене четири куће са подовима од набоја и кружним пећима од глине. Бројни налази из подграђа, са новцем Јована II Комнина и Алексеја III Анђела, датују се у позно XII столеће, до почетка XIII столећа. Налази се чувају у Музеју Крајине у Неготину.

 

 

 

Лит:   Žeravica Z, Balcanoslavica 3, 1974, 121—159;

            истi, Средњовековно стакло на Балкану, 1975, 53—60;

            Жеравица З. и Л, Старинар XXVIII-XXIX, 1979, 201—211.

 

Случајни налази:

1. део бронзане браве у виду рогате животиње, д 50 mm.

2. копча од позлаћеног гвожђа, д 60 mm.

 

Грнчарија:

3. лончић византијске израде на ножном витлу, украшен једноструком валовницом, в 115 mm, о 120 mm, тер. бр. 1;

4. лонац месне израде на спором, ручном витлу, украшен шиљком — валовницом изнад водоравних линија, в 240 mm, о 185 mm, тер. бр. 17, 18;

5. здела месне израде украшена једноструком паловницом, в 80 mm, о 140 mm, тер. бр. 23, 44;

6. здела византијске израде, наглашеног рамена, украшена једноструком валовницом на рамену и

 

107

 

 

ободу, в 70 mm, о 155 mm, тер. бр. 203;

7. чинија украшена једноструким валовницама споља и изнутра, в 210 mm, тер. бр. 97, 103, 185.

 

Стаклена паста:

3. Уломци разноврсних наруквица, једноставних, увијених, тракастих, једнобојних или са нитима других боја.

 

Коштани предмети:

9. игле за шивење различитих дужина;

10. плочице различитих намена, украшене урезивањем.

 

Метални предмети:

11. тракаста бронзана наруквица отворених крајева;

12. делови поломљене бронзане наруквице од уплетене жице, са петљама на крајевима;

13. наушница са коленцем изливена од бронзе у двостраном калупу;

14. ножеви и друга гвоздена оруђа;

15. гвоздени врхови стрела са тулцима.

 

 

92. ПРАХОВО, налазиште Село где је био византијски град Аквис површине око 29 хектара, један од највећих градова на Дунаву и у унутрашњости Балкана. Аквис је запустео у познијем VII столећу, а поново је насељен у време Симеона. О значају града у средњем веку сведоче новци са распоном од цара Лава VI (886—912) до цара Романа IV (1068—1071). По предању звао се Деч. Мања сондажна ископавања спровела је 1959. године Д. Вучковић-Тодоровић. У Музеју Крајине у Неготину чува се низ случајних налаза.

 

Лит:   Janković M, Balcanoslavica 3, 1975б, 75—87;

            иста, ЗНМ XI, 1983б, 102 и даље;

            Јанковић Ђ, 1981, 43 и даље, са старијом литературом.

 

 

 

1. Словенски запон изливен у једностраном калупу, од бронзе са једноставним украсом, брадатом људском маском на врху и пет кракова на доњем делу, д 65 mm, инв. бр. 178 (једнак примерак налази се у приватној збирци у Неготину);

2. копча VII столећа, ливена од бронзе, недовршена, д 45 mm, инв. бр. 193.

 

3. Пар наушница са четири шупље јагоде, бронза са позлатом, в 45 mm, IX—X столеће;

4. крст — привесак са представом распећа, д 37 mm. XI век;

5. крст реликвијар са представом распећа и Богородице, д 50 mm, XI столеће;

6. прстен од бронзе, изливен у дводелном калупу, са пирамидалном главом, в 23 mm, XI столеће;

7. бронзана копча овалне пређице, изливен у дводелном калупу, д 28 mm. XI век;

9. Уломци лонаца рађених на спором витлу и украшених урезивањем чешљем, X—XI столеће;

10. две оштећене, мале коничне зделе израђене гнетањем, без украса.

 

11. наушница са три петље, направљена увртањем дебље, бронзане жице, п 25 mm, инв. бр. I 1980;

12. бронзана наушница са посебно ливеним привеском и два бочна коленца, в 38 mm, инв. бр. I 1982/2031;

13. наушница са четири јагоде ливена од бронзе у дводелном калупу, в 43 mm, инв. бр. I 1981. Предмете 11—13 чува Музеј града Београда.

 

 

93. ПРАХОВО, локалитет Идече на путу Прахово—Радујевац. Ископавањима Љ. Вуковић од 1962. до 1964. године истражено је 60 скелетних гробова словенске некрополе XII—XIII столећа. Материјал се чува у Народном музеју Крајине у Неготину.

 

Лит:   Јанковић М, Старинар XXIV—XXV, 1975, 227—240.

 

Гроб 32:

1. Сребрна наушница са два гранулирана коленца, в 33 mm;

2. бронзана наушница са једном шупљом јагодом са псеудогранудацијом, в 30 mm.

 

Гроб 36:

3. ниска перли од стаклене пасте и каури-пужића, инв. бр. С. 142, 151;

4. две наруквице од бронзаних, увијених жица, п 40, 50 mm, инв. бр. С. 141.

 

108

 

 

Гроб 50:

5. наушница од лошег сребра са шуплом, биконичном јагодом, о 45 mm, инв. бр. С. 152;

6. отворена бронзана наруквица са змијским главама, п 58 mm, инв. бр. С. 153;

7. тракаст бронзани прстен са геометријским украсом на глави, п 20 mm, инв. бр. С. 152.

 

 

94. ПРИВЛАКА (Винковци), налазиште Голе њиве, где је М. Шмалцел, приликом ископавања старијег гробља открила велики укоп, дуг око 7 m. У укопу је нађена грнчарија X столећа. Грнчарија се обрађује на Филозофском фасултету у Загребу, Одсјек за археологију.

 

1. Уломци различитих лонаца, рађених на спорим витлима, украшени валовницама и водоравним сноповима утиснутим чешљем;

2. дно лонца са отиском крста са витла;

3. део зделе рађене на спором витлу, украшене чешљем;

4. дно зделе без украса.

 

 

95. РАКОВАЦ (Фрушка гора), дуготрајно средњовековно насеље са црквом и гробљем под савременим насељем истражује Војвођански музеј од 1963 године. Изложени су предмети IX—XII столећа које чува Војвођански музеј у Новом Саду.

 

Лит:   Станојевић Н, Каталог ВМ. 1982г, са старијом археолошком лилературом;

            Nagy S, 1985, са старом историјском литературом.

 

 

 

1. Секира са крилцима и јако проширеним сечивом, дим. 137 х 107 mm, инв. бр. АС 2568;

2. део довратника са рељефним круговима и ромбовима плетеним од трочлане траке, бели кречњак, дим. 240 х 170 mm, инв. АС 1949;

3. део камене пластике са стилизованим палметама од трочланих, рељефних трака, бели кречњак, дим. 210 х 175 mm, инв. бр. АС 2707;

4. део капитела(?) са палметом у медаљону и крином од трочлане рељефне траке, бели кречњак, дим. 210 х 155 mm, инв. бр. АС 2750;

5. икона Богородице „Заступнице" ливена од бронзе, са представом Богородице која се обраћа руци Христа Логоса и грчким текстом на раму, дим. 65 х 61 mm, инв. бр. АС 997;

6. икона Богородице „Заштитнице" ливена од бронзе, са представом Богородице и Христа и текстом на грчком језику, 88 х 70 mm, инв. бр. АС. 994;

7. Христ „Пантократор" икона ливена од бронзе, дим. 61 х 53 mm, инв. бр. АС 996;

8. Икона Св. Ђорћа у оклопу, ливена од бронзе, са грчким текстом који се односи на вотивни запис непознатог ктитора, дим. 72 х 65 mm, инв. бр. АС 999;

9. икона Св. Николе и Св. Василија, ливена од бронзе, са именима угравираним грчким писмом, дим. 70 х 53 mm, инв. бр. АС 1000.

 

Предмети 5—9 су део оставе икона XII столећа.

 

 

96. РАМ, непознато налазиште, случајни налази IX—X столећа (1—2) које чува историјски музеј Србије, и XII столећа (3) које чува Народни музеј у Пожаревцу.

 

109

 

 

1. Пар позлаћених наушница са четири шупље јагоде, израђених у сложеној техници филиграна, в 52 mm, инв. бр. 407;

2. трахаст бронзани прстен са овално проширеном главом украшеном окцима, в 20 mm, бр. пр. 23;

3. отворена, тракаста, бронзана наруквица мало проширених крајева, украшена пунцирањем и цизелирањем, п 53 mm, инв. бр. 174.

 

 

97. РИТИШЕВО (Вршац), налазиште на њиви М. Крајине. Случајан налаз IX столећа откривен је још крајем прошлог века, а чува га Народни музеј у Вршцу.

 

Лит:   Барачки С, 1977, 16—17, са старијом литературом.

 

1. Секира са крилцима Моравског типа, д 185 mm, инв. бр. Аа. 4467.

 

 

98. РИТОПЕК (Београд), налазиште Плавиначки поток, гробље IX—XI столећа са којег потичу налази из уништених гробона. Материјал чува Музеј града Београда.

 

Лит:   Бајаловић — Хаџи-Пешић М, Каталог МГБ 17, 1977, 94—95;

            Иста, Збирке МГБ XV, 1984.

 

1. Сребрна наушница са гроздоликим привеском само са доње стране карике, израђена у тешници филиграна и гранулације, в 38 mm, инв. бр. ACI 197;

2. наушница од бронзане жице увијене у облику стошца, в 17 mm, инв. бр. ACI 150;

3. бронзана наушница са лунулом на пробој ливена у дводелном калупу чија је једна половина готово равна, в 39 mm, инв. бр. ACI 196;

4. бронзана лунула ливена у дводелном калупу чија је једна половина готово равна, в 32 mm, инв. бр. ACI 147;

5. тракаст бронзани прстен ромбоидне главе, израђен у једноделном калупу. украшен окцима, в 20 mm, инв. бр. ACI 48;

6. бронзани крст, привесак са рељефном представом распећа, в 53 mm, инв. бр. ACI 159.

 

 

99. РУМЕНКА (Нови Сад), према подацима Бунарџић Радована, археолога Музеја града Новог Сада налази потичу из скоро уништеног гробља са око 50 гробова X—XI века. Изложени предмети припадају женском гробу и чувају се у Музеју града Новог Сада.

 

Лит:   Demo Ž, PodZb 1983, 271—298, сл. 2, нап. 16.

 

Уништен женски гроб:

1. две бронзане гривне округлог пресека и сужених крајева, једна преломљена, п 70 mm;

2. две бронзане наруквице, полукружног пресека, са попречним жлебовима, једна преломљена на три дела, п 64 mm;

3. торквес од три бронзане, увијене жице, са петљама на крајевима, преломљен на неколико делова, п око 140 mm;

4. седам целих и шест оштећених дводелних привесака од лошег сребра, в 42 mm.

 

 

100. СВЕТОЗАРЕВО, локалитет Паљевачки рит, ископавања М. Стојића 1990. године праисторијског насеља и словенског насеља VII—IX века. Материјал чува Завичајни музеј Светозарево.

 

Објекат 36:

1. делови лонца рађеног без употребе витла;

2. горњи део лонца украшеног помоћу чешља, валовницама и водоравним сноповима; друга половина VII столећа.

 

Објекат 38:

3. део таве IX столећа.

 

Објекат 11:

4. лонац израђен на спором витлу, без украса, в 185 mm, о 133 mm;

5. лонац израђен на спором витлу, украшен са три вишеструке валовнице, в 190 mm, о 160 mm;

6. лонац рађен на спором витлу, украшен низовима вишсструких валовница. в 190 mm. о 220 mm; IX век.

 

 

101. СЛАТИНА, село близу Брзе Паланке, код којег је на потезу „Дунав", поред обале Дунава са леве стране ушћа Слатинске реке, истраживано словенско насеље 1980—1982. године. Насеље је смештено у равници уз рановизантијску тврђаву Халиканибурго, на положају који је коришћен у праисторији и римском добу, на римском путу. Има раносредњовековну фазу (крај VI — око 680. г.) и средњовековну фазу (VIII — прва половина X столећа). Старијем насељу припадају по правилу полуукопане куће са каменим пећима и један велики трап, укупно 7 објеката. У млађем насељу су коришћене поред камених пећи и кружне, укопане у зид куће. Три-четири објекта су из VIII столећа, а тридесетак из IX — прве половине X столећа (од тога 8 јама и 3 пећи изван кућа). Налази се чувају у Центру за археолошка истраживања Филозофског факултета у Београду. Пагански гробови су откривени на узводном крају насеља, а хришћански на вису у залеђу насеља. Рановизантијска тврђава је обновљена и коришћена током прве половине X столећа.

 

Лит:   Манојловић В — Ружић М, АР 22, 1981, 164—166;

            Топић М — Миленковић М. АР 23, 1982, 122—133;

            Јанковић Ђ, Ђердапске свеске II, 1984, 196—198;

            исти, Ђедапске свеске III, 1986, 384—387.

 

110

 

 

Налази VII столећа:

1. лонац рађен гнетањем, в 210 mm, о 135 mm, инв. бр. 87/82;

2. лонац рађен гнетањем, в 110 mm, о 90 mm, тер. бр. 151/82;

3. лонац рађен на витлу, украшен валовницима и пвдоравним сноповима, изведемим чешвм, в 225 mm, о 140 mm, тер. бр. 186/82;

4 горњи делови великог лонца рађеног гнетањем, који је попуцао приликом печења, па су му избушили отворе на врату како би га нечим везали и учврстили, о 260 mm, тер. бр. 293/82;

5. бикоиични пршљенак рађен на витлу, п 36 mm, тер. бр. 197/82;

6. конични пршљенак рађен на витлу, п 29 mm, тер. бр. 198/82;

7. горњи део лонца рођеног на брзом витлу, тер. бр. 184/82.

Предмети 4—7 нађени су у трапу

 

Укоп 16, издужен. без пећи, ранијег VIII столећа:

8. делови лонца рађеног на најпростијем спором витлу, украшеног валовницама изведеним једнозубом алатком, пречника отвора већег од висине;

9. лонац сличан претходног, али украшен помоћу чешља;

10. делови лонаца уобичајених сразмера, украшених валовницама изведеним чешљем односно шиљком;

11. оштећем тег од црвенкастог камена, са једним отвором, тер. бр. 92/82.

 

Укоп 22, издужен, без пећи, каснијег VIII столећа:

12. делови лонца рађеног плетењем, украшеног вишеструким валовницама, пречника отвора већег од висине, в око 170 mm, о 190 mm;

13. део тега од опеке са рупом и жлебом за обликовање шила, тер. бр. 93/82;

14, парче таве, в 24 mm, тер. бр. 166/82;

15. оштећена и цела коштана шила, д 80—120 mm, тер. бр. 168—170/82.

 

Укоп 23 са укопаном земљаном пећи:

16. део велике црепуље, в 135 mm;

17. део стопе зделе рађене на брзом витлу, сиве боје, п око 55 mm;

18. део рамена крчага рађеног на ручном витлу, са урезаним бугарским знаком.

 

Највећи број укопа насеља Дунав припада IX — првој половини X столећа. Укопи 7 и 9 су полуукопане куће четвороугаоне основе са каменом пећи у углу, а укоп 6 је заобљене основе и има пећ укопану у земљу. Укопи 4 и 5 су издужени, без пећи, и налазе се уз укоп 9, односно 6.

 

Укоп 7:

19. три обрађена рога, д 105—220 mm, тер. бр. 109, 156—157/81;

20. коштано шило, д 105 mm, тер. бр. 112/81;

21. биконични глинени пршљенак, в 18 mm, п 30 mm, тер. бр. 112/81;

 

 

111

 

 

22. сечиво бритве са рупицом за причвршћивање на дршку, д 68 mm, тер. бр. 111/81;

23. излизан срп, д 220 mm, тер. бр. 110/81;

24. две гвоздене алатке (шило?), д 90, 130 mm, тер. бр. 89/81;

 

 

 

25. бронзани разводник(?) украшен попречним урезима и животињским главама на крајевима, д 47 mm, тер. бр. 88/81;

26. цеваста перла од тамноплаве стаклене пасте обмотана жутом нити, д 13 mm, тер. бр. 98/81.

 

 

 

Укоп 9:

27. лонац зидан на витлу (отисак осовине), украшен убадањем дрвеним чешљем са три зуба, в 200 mm, о 195 mm, тер. бр. 138/81;

28. лонац украшен низовима вишеструких валовница, в 208 mm, о 136 mm, тер. бр. 139/81;

 

 

 

29. лонац рађен плетењем на витлу, украшен помоћу ретког чешља валовницама по телу и на ободу, в 210 mm, о 130 mm, тер. бр. 162/81;

30. лонац украшен чешљем, двема валовницама изнад водоравних линија, в око 235 mm, о 230 mm, тер. бр. 165/81;

31. лонац украшен водоравним сноповима, горе раздвојеним валовницама, урезивањем коштаним чешљем. в око 220 mm, о 140 mm, инв. бр. 167;

32. делови три лонца зидана на витлу (отисак осовине), украшена наизменичним валовницама и водоравним линијама изведеним дрвеним чешљем, тер. бр. 163—164, 166/81;

33. здела украшена вишеструком валовницом, в 60 mm, о 135 mm, тер. бр. 159/81;

 

112

 

 

34. делови крчага светлоружичасте боје са белим премазом, украшеног глачањем и жлебовима на трбуху, тер. бр. 171/81;

35. део рамена сиве посуде украшен углачаном мрежом, тер. бр. 171/81;

36. биконични пршљенак израђен без витла, в 14 mm, п 33 mm, тер. бр. 155/81;

37. део тега израђеног од опеке, тер. бр. 144/81;

38. коштано шило, д 96 mm, тер. бр. 85/81;

39. два оштећена коштана шила, тер. бр. 84 и 140/81;

40. перла од плаве стаклене пасте са белом валовницом, п 7 mm, тер. бр. 149/81;

41. прстен(?) од бронзаног лима, ш 7 mm, тер. бр. 143/81;

42. оштећена наушница(?) од двоструке увијене бронзане жице са петљицама, д 32 mm, тер. бр. 147/81;

43. римски бронзани новац са рупицом у средини, у којој је део гвоздене нитне, п 22 mm, тер. бр. 153/81;

44. кашикасто длето(?), д 94 mm, тер. бр. 105/81;

45. гвоздена удица, д 22 mm, тер. бр. 151/81;

46. две стрелице четвороугаоног пресека са ненаглашеним трном, коришћене за лов, д 73 и 70 mm, тер. бр. 141 и 150/81.

 

Укоп 4:

47. лончић грубе израде, украшен чешљем од дрвета са три зупца, валовницама, в 140 mm, о 60 mm, тер. бр. 168/81;

48 део античке опеке са усецима за обликовање шила на обе стране, 100 х 85 х 35 mm, тер. бр. 80/81.

 

Укоп 6:

49. лонац рађен на спором витлу, украшен валовницама изнад водоравних трака урезаним дрвеним чешљем, в 310, о 220 mm, тер. бр. 161/81;

50. део таве рађене лепљењем, в 30 mm, о 340 mm, тер. бр. 83/81;

51. делови биконичних пршљенака. тер. бр. 79, 82, 101/81;

52. део античке опеке са усецима за обликовање шила на једној страни, 80 х 05 х 35 mm, тер. бр. 92/81;

53. тег од камена за рибарску мрежу, са једном рупом, в 95 mm, тер. бр. 77/81;

54. нож оштећеног трна, д 100 mm, тер. бр. 78/81;

55. кружни оков копче од посребреног бронзаног лима, 25 х 25 mm, тер. бр. 87/81;

56. крај бронзане нарукнице(?), тер. бр. 135/81;

57. наушница са коленцима и биконичим привеском од намотане жице, в 45 mm, тер. бр. 134/81.

 

Укоп 5:

58. део обода лонца украшеног вишеструким валовницама, тер. бр. 160/81;

59. део античке опеке са усецима за обликовање шила од кости, 170 х 130 х 40 mm, тер. бр. 95/81;

60. гвоздена дршка ведра са превијеним крајевима, д 210 mm, тер. бр. 94/81.

 

Налази из различитих укопа IX — прве половине X столећа:

61. лонац зидан на спором витлу, украшен низом окомитих црта изнад две вишеструке валовнице и водоравних снопова, све изведено чешљем, а 225 mm, о 150 mm, тер. бр. 139/82;

62. лончић рађен на спором витлу (отисак осовине), на телу украс од водоравних линија, а на ободу и усни валовнице, све изведено чешљем, в 235 mm, о 240 mm, тер. бр. 159/82;

63. лонац рађен на спором витлу, украшен двема валовницама између водоравних снопова, све изведено дрвеним чешљем, в око 210 mm, о 200 mm, тер. бр. 149/82;

64. лонац раћен спором витлу, украшен по телу и на ободу валовницама изведеним чешљем, в 215 mm, о 130 mm, тер. бр. 250/82;

65. тава рађена без употребе витла, в 25 mm, о 160 mm, тер. бр. 33/80;

66. делови крчага рађених на спором витлу, украшених глачањем, ретко са жлебовима, тер. бр. 122/81, 128—129/82;

67. горњи део локда рађеног на ножном витлу, заглачане површине, тер. бр. 129/81.

 

Коштани и метални предмети IX — прве половине X столећа:

68. коштана шила, д 98—102 mm, тер. бр. 68 и 70/81;

69. предмет израђен од рога срндаћа, д 125 mm, тер. бр. 207/82;

70. оштећени ножеви, д 75—110 mm, тер. бр. 16, 218/82;

71. врх малог копља оштећеног врха, првобитна дужина око 5 mm, тер. бр. 20/82;

72. бронзана наушница са посебно ливеним чланковитим привеском, в око 35 mm, тер. бр. 44/81;

73. оштећена наушница излизена од сребра, лунуласта са привеском, в око 40 mm, тер. бр. 39/81;

74. три наушнице од бронзе, доле са намотаном жицом, и лимом, в 25—30 mm, тер. бр. 70/82;

75. четири оштећене наушнице од танког сребрног лима, украшене жицом и филиграном — лунуле и привесци, тер. бр. 20/82, 61/81, 136/81, 67/82;

76. делови три наруквице од стаклене пасте скоро црне боје, тер. бр. 91/81, 40/82, 22/80;

77. прстен од бронзаног лима украшен урезима, п 22 mm, тер. бр. 63/81.

 

Налази из металуршких објеката IX — прве половине X столећа:

78. комад глинене преграде са отвором, из пећи за топљење руде; 79 доњи део лонца, пршљенак и део посудице за топљење метала из пећи бр. 2. тер. бр. 212. 265. 266 и 290/82; 80. делови лонца, оштећен нож извијеног врха, коштани предмет. пећ 3, тер. бр. 334, 219 и 202/82.

 

 

102. СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА, локалитет Влајића брдо на Орашком путу, случајни налази XII—XIII века. Предмете чува Народни музеј у Смедеревској Паланци.

 

113

 

 

Лит:   Јовановић В, Студеница око 1200. године, 1988, 265.

 

1. Глава крупног, купастог, бронзаног прстена израђеног у комбинованој техници, в 20 mm.

 

 

103. СОМБОР, случајан налаз са непознатог налазишта из околине града. Лонац друге половине V — прве половине VI века који је могао бити искоришћен за урну. Налаз чува Градски музеј у Сомбору.

 

1. Лонац рађен гнетањем, в 250 mm, о 115 mm, инв. бр. 3983.

 

 

104. СРЕМСКА МИТРОВИЦА, налазишта над античким Сирмиумом откривена при систематским археолошким истраживањима 1959, и 1960. године на сектору II, на локалитетима 27, 29, 31 са којих потичу налази из насеља и гробља касног VIII и IX столећа. Овај и материја XI века са непознатог налазишта из Сремске Митровице, који је такође изложен, чува Музеј Срема у Сремској Митровици.

 

Лит: Truhović L, Sirmium IV, 1982, 61—76, са старијом литературом.

 

 

1. Лончић израђен на спором витлу и до средине висине украшен урезивањем чешља у виду јамица, валовница и водоравне траке, в 142 mm, о 94 mm, инв. бр. 277;

2. лончић израђен на ручном витлу и украшен водоравним линијама урезаним густим, коштаним чешљем, в 130 mm, о 100 mm, инв. бр. 278;

3. лончић израђен на ручном витлу и до средине висине украшен ретким водоравним линијама урезаним шиљатом алатком, в 128 mm, о 112 mm, инв. бр. 279;

4. лончић израђен на ручном витлу и украшен ређим водоравним линијама, урезаним шиљатом алатком, в 134 mm, о 102 mm, инв. бр. 280;

5. лончић израђен на ручном витлу и украшен урезаним водоравним линијама шиљатом алатком, в 120 mm, о 90 mm, тер. бр. 69;

6. делови лонца широког отвора израђеног на спором витлу и украшеног валовницама и са унутрашње стране обода, урезивањем дрвеним чешљем, тер. бр. 82а/9;

7. лончић израђен на витлу са спалом осовином па је дно поправљано, украшен урезаном валовницом на рамену и водоравним тракама на трбуху дрвеним чешљем, в 120 mm, о 140 mm.

 

 

105. ТЕКИЈА (Казан у Ђердапу), Хајдучка Воденица у којој је 1966/70. године истраживана рановизантијска тврђава, Дукепрату. Подигнута је на месту касноантичке куле 534/5. године, а Словени су је освојили четрдесетих година, после чега је остала пуста до 596. године. Тада је добила пристаниште и једну нову кулу, а бедеми су удвостручени. Нова посада је доведена из префектуре Тракије, а била је попуњена и Словенима. Живот у тврђави је обустављен почетком Ираклијеве владе. Поново је настањена негде у X—XI столећу.

 

Лит:   Јовановић А, Старинар XXXIII—XXXIV, 1984, 319—330, са старијом литературом;

            Ерцеговић-Павловић С, 1986, 47—81, са старијом литературом.

 

Налази краја VI — раног VII столећа:

1. четири различита лонца рађена на брзом витлу, са дршкама, в 88, 118, 120 и 130 mm, о 80, 102, 112 и 120 mm, тер. бр. 143/69, 10/67, х, 118/69;

2. поклопац за лонац рађен на витлу, п 120 mm;

3. делови амфора различитих врста и намена;

4. поклопац за амфору украшену чешљем, п 70 mm;

5. глинени биконични пршљенак, п 38 mm;

6. врх копља, д 198 mm, тер. бр. 2/67;

7. секира, д 160 mm, тер. бр. 119/69;

8. длета узаног и широког сечива, д 160 и 167 mm, тер. бр. 207/70;

9. косир, д 320 mm, тер. бр. 157/69;

10. део тестере, д 126 mm;

11. четири ножа, д 112—185 mm;

12. гвоздени део браве или катанца, д 85 mm;

13. гвоздена дршка ведра, д 177 mm, тер. бр. 4/67;

14. гвоздени клин, д 60 mm;

15. део оклопа, д 82 mm, тер. бр. 1/70;

16. део бронзане наруквице, тер. бр. 233/70;

17. коштана оплата дршке, д 113 mm, тер. бр. 175/70;

18. коштано оруђе од рога срндаћа, д 120 mm, тер. бр. 174/70;

 

114

 

 

19. обрађен рог срндаћа, д 222 mm;

20. четири оштећена жишка доњеподунавске врсте, приобитиих дужина око 120 mm;

21. четири стопе чаша од зеленкастог стакла, п 40—45 mm, и део окна од истог стакла;

22. уломци словенских лонаца рађених гнетањем;

23. посудина обликована без витла,без издвојеног обода, в 90 mm, о 60 mm;

24. две топке са по једним отвором, в 110 и 115 mm, тер. бр. 19/67.

 

 

106. ТРЊАНЕ (Пожаревац), случајан налаз, откупљен после истраживања великог гробља на потесу Старо гробље. Можда овај налаз XII столећа припада некој другој некрополи. Предмети се чувају у Народном музеју у Пожаревцу.

 

1. Торквес од четири дебеле, увијене бронзане жице, са петљом и повијеном петљом, за затварање, који је преломљен на два дела, п 142 mm;

2. пет наруквица од увијених, бронзаних жица, са петљама, п 55—65 mm;

3. узана, тракаста бронзана наруквица украшена урезаним цртицама, подељеним у поља, п 54 mm.

 

 

107. ТРЊАНЕ (Пожаревац), налазиште Старо гробље. Истраживањима Г. Маријановић-Вујовић 1976—1978. године откривено је 373 скелетна гроба некрополе XII—XIII столећа. Материјал се налази у Народном музеју у Белграду.

 

Лит:    Марјановић-Вујовић Г, 1984а.

 

 

 

Гроб 5:

1. пар наушница са биконичном јагодом израђених у техници филиграна, в 40 mm, тер. бр. 35;

2. бронзани прстен отворене карике, са урезаном људском фигуром на глави, в 20 mm, тер. бр. 36;

3. трокаста, бронзана наруквица украшена пунктираним цик-цах линијама, п 50 mm, тер. бр. З

 

Гроб 149:

4. пар наушница са једном малом, ажурираном и гранулираном јагодом и два бочна коленца, в 48 и 52 mm, тер. бр. 130;

5. тракаста, бронзана наруквица украшена пунктирањем, п 50 mm, тер. бр. 132;

6. наруквица од увијених бронзаних жица, п 55 mm, тер. бр. 131.

 

Гроб 349:

7. наушница наросканог типа израђена у техници филиграна и гранулације, в 32 mm, тер. бр. 308;

8. наушница са биконичном шупљом јагодом украшена филигранском жицом, в 32 mm, тер. бр. 309;

9. Чанкасти новац Алексија III Анђела (1195—1203), п 23 mm.

 

 

108. ЋУПРИЈА, у значајној римско-византијској тврћави (Horreo Margi), средњoвековно Равно, случајно је нађен низ предмета који се чуша у Народнем музеју у Параћину.

 

1. Једноделна копча изливена од бронзе, оштећена, из VII столећа, првобитне дужине око 55 mm, инв. бр. 776;

2. доњи део окова са привеском, ливеног са проламањем, позно VIII — рано IX столеће, бронза, инв. Бр. 748.

 

3. Бронзани новац цара Константина IV, кован у Цариграду 643/4 године. Случајан налаз из Завичајног музеја у Свстозареву, вероаатно нађен у Ћуприји.

 

115

 

 

 

 

109. ФУТОГ (Нови Сад), налазиште Пашњак, оријентационим истраживањима Градског завода за обнову градитељског наслеђа и заштиту споменика културе Новог Сада 1988. године руководио В. Станчић. При томе су откривена и два укопа, јаме IX столећа. Материјал чува Градски завод у Новом Саду.

 

 

 

Јама 2:

1. делови два пећа и једног малог лонца рађених на спором витлу, зидањем и украшених урезивањем дрвеног чешља у виду валовница;

2. доњи делови трбуха и дна три лонца израђена на спором витлу, усправнијих зидова, у доњој трећини неукрашених;

3. део кратког обода и високог рамена лонца израђеног од глине са песком и органским материјама, па је пун рупица и круни се са спољне стране украшене чешљем у виду водоравних трака;

4. део трбуха већег лонца израђеног на ручном витлу са урезаним валовницама и под њима водоравним тракама уз помоћ дрвеног чешља;

5. део обода и трбуха дубоке зделе или лонца широког отвора израђеног без употребе витла, и без украса.

 

Јама 25:

6. тег за рибарску мрежу направљен од дела античке опеке, в 150 mm;

7. више крупних делова руком обликоване, запечене глине, изгледа уломци јако велике црепуље;

8. конична, камена посуда са наглашеном стопом и три испуста на ободу, в 64 mm, о 105 mm;

9. делови задебљалог и заобљеног обода лонца, светлосиве, заглачане површине, бугарског типа;

10. делови о ода, рамена и трбуха лонаца израђених на спорим витлима и украшених урезаним водоравним линијама шиљком и чешљем;

11. делови лонаца израђених на спорим витлима зидањем и украшених валовницама урезаним дрвеним чешљем. На унутрашњој страни трбуха једног од ових лонаца урезан је после печења бугарски знак или слово, вероватно магијског значења;

12. делови два лонца украшених валовницама и водоравним тракама од којих један има кратак, стањен обод, а други на рамену и орнамент траке изведен убадањем густог чешља.

 

 

110. ХОРГОШ (Суботица), налазиште Стуб 76. Приликом заштитних ископавања В. Лековића 1988. године на траси далековода Суботица — Хоргош, откривено

 

116

 

 

је мање, краткотрајно насеље, краја V — раног VI века, са надземним и полуукопаним објектима, ограђено дрвеним зидом. Предмети Градског музеја Суботице налазе се на обради у Покрајинском Заводу за заштиту споменика културе Војводине у Новом Саду.

 

1. Делови лонаца рађених гнетањем, од којих су неки украшени јамицама на усни;

2. део црепуље израђене гнетањем;

3. део зделе или чиније израђене без потребе витла;

4. делови пршљенака за вретено;

5. коштана шила.

 

Грнчарију из околине Хоргоша, Сомбора и Каћа (број каталога 103/1 и 57/1), повезује велика сличност, што указује на једновременост и исто радионичко порекло. Ближе се може датовати у позно V — рано VI столеће, поређењем са старијим сарматским и германским налазима, односно са млађим словенским налазима. Упоредити Ђорђевић М, Гласник САД 6, 1950, 119—123; Миленковић М, Гласник САД 6, 1990, 124—129.

 

 

111. ЧЕЛАРЕВО (Нови Сад), налазиште Циглана, велико гробље краја VIII и IX столећа које се систематски истражује од 1972. Године. До 1986 године откривено је преко 430 гробова, чији садржај чува Музеј града Новог Сада. У близини је случајно откривена и словенска урна.

 

Лит:   Бунарџић Р, Каталог, 1980;

Исти, Каталог 22 МГНС, 1965;

Исти, Изложбене новине Галерије САНУ. 1986.

 

Гроб 22:

1. велики, дводелни језичак са појаса, ливен од бронзе, са мотивом круголиких лозица, д 80 mm;

2. четири мала, дводелна језичка за појас, ливена од бронзе и украшена круголиким лозицама, д 40 mm;

3. ливени, бронзани држач ножа у облику елисе без украса, д 64 mm;

4. пет правоутаоних окова за спајање, са појаса, са по две заковице, направљених од дебљег бронзаног лима, д 21 mm;

5. пет двојних окова за појас, везаних на шарнир ливених од бронзе са мотивом круголиких лозица са проламањем, д 37 mm;

6. дводелна копча појаса везана на шарнир, са стилизованим биљним мотивом ливеним у бронзи са проламањем, д 57 mm;

7. гајка за појас направљена од правоугаоног комада бронзаног лима без украса, са две заковице за причаршћивање, д 28 mm;

8. једанаест стилизованих, срцоликих окова за појас, ливених од бронзе са проламањем, са по две заковице за причаршћивање, в 10 mm.

 

Гроб 83:

9. лончић израђен на спором витлу и украшен валовницама урезаним дрвеним чешљем, в 126 mm, о 88 mm, инв. бр. Ас 265.

 

Гроб 157:

10. лончић израђен на спором витлу, украшен ситним валовницама урезаним двозубом дрвеном алатком, в 155 mm, о 104 mm, инв. бр. Ас 332.

 

Гроб 199:

11. лончић израђен на ручном витлу и украшен ретким водоравним линијама урезаним дрвеним шиљком, в 102 mm, о 89 mm, инв. бр. Ас 123.

 

Гроб 245:

12. лончић израђен на ручном витлу и украшен валовницама урезаним дрвеним чешљем, в 108 mm, о 76 mm, инв. бр. Ас 273.

 

Налаз из уништеног дела гробља:

13. део античке опеке са накнадно урезаним јеврејским симболима, седмокраким свећњаком — менором и лопатицом за гашење светиљке и сакупљане пепела — махтом, дим. 143 х 134 х 56 mm, инв. бр. Ас 392.

 

14. Доњи и средњи део лонца рађеног гнетањем, искоришћеног за урну.

  

 

112. ЧЕЧАН код Вучитрна на Косову, где је у подножју средњовековног града случајно откривен део рамена крчага, украшеног глачањем. На њем се налази натпис „шест", исписан глагољицом пре печења посуде. Датује се у X—XI столеће.