Официозът "Новине Србске" (1841-1842) за Нишкото въстание

 

(отекстувани сканове от архива на "Новине Србске" на Дигитални архив НБС)  [*]

 

 

- 12.04.1841 (№ 15, стр. 117-118). ПРОКЛАМАЦІЯ (Михаилъ М. Обреновићъ, Князъ Србскій)

- 10.05.1841 (№ 19, стр. 150-152). (Поводъ буни)

- 24.05.1841 (№ 21, стр. 165-168)

- 14.06.1841 (№ 24, стр. 190-191)

- 21.06.1841 (№ 25, стр. 197)

- 05.07.1841 (№ 27, стр. 213, 216)

- 12.07.1841 (№ 28, стр. 232)

- 19.07.1841 (№ 29, стр. 233)

- 02.08.1841 (№ 31, стр. 245)

- 09.08.1841 (№ 32, стр. 253)

 

- 20.06.1842 (№ 25, стр. 195-196)

- 29.08.1842 (№ 35, стр. 276)

 


 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 15, 8. година, 1841

У Суботу 12. Априлія.

 

 

 

Сербія.

 

...

 

Бѣoградъ, 11. Априлія. Поводомъ тымъ, што су се Христіяни у Нахіяма Нишевачкой, Пиротской, Лесковачкой и Прокупачкой противну Турака, као што они веле, Зулумћара подигли, рѣшено є, да се Правительство Србско неутралитета држи, т. е. да се недопушта людма нашимъ у то мѣшатисе, и Нѣгова Свѣтлость, милостивѣйшій Князъ и Господаръ нашъ благоволіо у томе смотренію слѣдуюћегъ содржанія Прокламацію издати:

 

 

118

ПРОКЛАМАЦІЯ.

 

Христіяни живећи у Нахіяма Нишевачкой, Пиротскоі, Лесковачкой и Прокупачкой, предѣлима Сербіи сосѣднымъ, 6. овогъ мѣсеца противу ондашньи Турака, по ньіовомъ изясненію Зулумћара, подигли су се.

 

Движеніє ово, было оно каковогъ му драго рода, ни найманѣ се не относи на предѣле Княжества овогъ. Народъ е Србскій правама своимъ, дарованнымъ му Высочайшимъ Султанскимъ Ферманима и Хаттишерифима, осигуранъ у спокойствію и безбѣдію своме. Наслаждаваюћисе спокойствіємъ и миромъ, сви жительи Сербіє треба да су странни овому движенію онострански подданика Нѣговогъ Султанскогъ Величества, и да избѣгаваю и клонесе свега оногъ, чимъ бы и они узели участіє у движенію ономе.

 

Обявлююћи ово настоєћoмъ Прокламаціомъ народу Србскому, живѣйше препоручуємъ свима вообще и свакому воособъ, да свакій само своє послове гледа и налозима своій предпоставлѣнны Властій повинуєсе, да нико не узыма участіє у поменутому движенію, и да се нико ни найманѣ у исто не мѣша.

 

Я се надамъ, да ће сви жителыі Сербіє дужности своіой повиноватисе и овоме Моме налогу слѣдовати, чиме ће показати и овомъ приликомъ дужну свою послушность и приверженость къ Правленію своме; но ако бы кои толико дерзновенъ быо, да се покуси умѣшати се у дѣло ово и тыме преступити ову Мою высочайшу препоруку, быт'ће праведно сматранъ као миронарушитель и противникъ Правительства, и као таковый быт'ће подвергнутъ строжайшему наказанію.

 

В. № 403. 10. Априлія 1841. у Бѣoграду.

 

(М. П.) Михаилъ М. Обреновићъ с. р.

Князъ Србскій.

 

Княжескій Представникъ и Попечитель Иностр. Дѣла, Полковникь и Кавалѣръ. Ђорђе Протићъ с. р.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 19, 8. година, 1841

У Суботу 10. Маія.

 

 

Сербія.

 

...

 

 

150

 

...

 

Бѣоградъ, 9. Маія. Поводъ буни, кою є народъ Христіянскій Нахіє Нишевачке, Пиротске, Лесковачке и Прокупачке съ почеткомъ мѣсеца Априлія тек. год. противу Турака, своій зулумћара, подигао, као што чуємо, быо є млогострукій. Када є Хаттишерифъ одъ Ђулхане у Нишъ стигао, онда е Ч. Паша Нишевачкій, Мустафа-Паша, народъ сазвао и, прочитавши му истый, протолковао, по гласу кога ни су ови выше Царске миріє давати имали, но само 3 Гроша на 100 одъ имѣнія свога; далѣ слободно имъ є было селскє Кметове између себе избирати, кои ће ту Царску мирію по народу купити и напослѣдку опредѣлно є то само было, да даю десетакъ, а Субаше по селима да се сасвимъ на свагда укину. Сердари по селима да о своме трошку ићи мораю, и да ій народъ ніє дужанъ рааномъ издржавати, а да му ови за исту неплаћаю, и да свакій Турчинъ, кои што употребує, за новце као и свакій другій човекъ купує. О овомъ се є народъ Христіянскій яко обрадовао, и топло є премилостивоме Султану нашемъ за Нѣгово отеческо милосердіє и благотробіє благодаріо, а тако исто благодаріо є и Ч. Пашѣ. Но непрође по овоме мало времена, а Ч. Паша Нишевачкій и Мухасилъ позову народъ опетъ у Нишъ, и почну одъ нѣга мѣсто 3 Гроша на 100 изискивати 8 Гроша и 12 пара, додавши то, да Сердаре унапредакъ у половину своимъ трошкомъ издржавати мора. Народъ Христіянскій на ово одговори имъ, да они выше давати немогу, негъ што є Царскимъ Ферманомъ прописано. Ово имъ по вольи небуде, и зато почну свакояко измышлявати, како ће народу шкодити. У кратко по овоме време отиде Ч. Паша, Мухусилъ и Кадія съ іоштъ нѣколико одабраны Турака у село Матеѣвце на кулу, гди су се частили и пили. Томъ приликомъ закте Паша одъ селяка, да му коло игра, гди су и друга самовольства одъ стране нѣгове чинѣна. Коло имъ є до сутраданъ уютру морало играти. Паша є одъ исты селяка зактевао, да му девойку нѣку доведу, да є облюби: но када му ово за рукомъ ніє испало, разлюти се онъ и піо є цѣлу ноћъ, па онако лютитъ на ове селяне отиде у Нишъ. После овога отме онъ преко нѣкога свога Сердара

 

 

151

 

предъ Митровъ данъ прошле године снаю нѣкога Ивка изъ Обсинца, кою є 40 дана кодъ себе држао, а после є цыганину, своме Мектербаши даде, коя є и сада кодъ нѣга, премда є два трипутъ бѣгала: но по несрећи свагда су є Турцы ватали и истоме враћали. Угледавши се Турцы на ово, а и знаюћи да ће имъ Паша крозъ прсте гледати, почну іоштъ горе и црнѣ яде и покоре чинити, и онакова насилія надъ Хрисіянскимъ народомъ употреблявати, коя се само измыслити могу, и при коіой помышляю човекъ се стрести и згрозити мора.

 

Паша є Нишевачкій по томе почео узыати и узымао є ђумрукъ на вино, одъ кога є већъ десетакъ датъ, по 4 паре на оку, на ракію по 8 пара на оку, на кола дрва 1 Грошъ, а на свака друга натоварена кола по 1 Грошъ и 20 пара; шуме є и забране дао премерити, па на исте є и мирію наплаћивао. Онъ є Сердаре своє по селы распуштао, да ій люди раане, кои су тако разпуштени и смѣли были, да су по кућама приморавали, да ій младе, жене и девойке служе, а люде су на выше мѣста изъ кућа ньины отерали, и са ньинымъ женама, снаяма, кћерима и сестрама насилія чинили. Кои се одъ сродника усудіо, да сродника свога (было є и млого лица мужскога пола, съ коима є насиліє чинѣно) одбрани, тай є главомъ платіо, као што се млого случаева за ово време већъ догодило.

 

Народъ є Христіянскій выше пута одабране своє люде къ Паши шиляо, те да молбе и преговоре олакшани ради данка и о томе чине, да се овакови зулуми укину: но они су свагда неуспѣвши у томе ништа, кућама се своимъ натрагъ враћали; шта выше 9 є ньи оваковы людій приликомъ нѣкогъ преговора ради задржао, па ій є после, метувши имъ синџиръ на ратъ у Софиію послао, гди су 40 дана у тавницы лежали, докъ ій народъ ніє одкупіо.

 

Овакови и овымъ подобни зулуми, о коима ће се потомство дивити и чудити, да су се у половини денетнайстогъ столѣтія и помыслити, а камо ли чинити могли, дали су народу Христіянскомъ у горереченымъ Нахіяма повода, да се противу зулумћара своій, а не противу законногъ Цара свога подигну.

 

Народъ се Христіянскій, испрва одъ прилике до 150 душа, скупи у селима Каменицы и Матеєвцу, и избравши нѣкогъ Милоя, да съ Пашомъ преговоре у име народа чини, умоли истога, да онъ, Мухасилъ и два вилаєтска Кнеза преговора ради, да се тіи зулуми укину, къ ньима дође; будући се ови у Нишъ ићи усудити нису смѣли, а ни изъ дружине своє кога тамо послати. Но Паша пошлѣ мѣсто себе и овы друга нѣка 3 Турчина, 2 Свештеника и 3 чаршиліє, да му преко ньи народъ изяви, шта жели. Народъ врати едногъ одъ Свештеника натрагъ, а са осталымъ є преговоре чиніо, и поручи по истоме Свештенику, да му баръ, кадъ овъ самъ неће да дође, она два вилаєтска Кнеза пошлѣ, да одъ ньи рачунъ о данымъ новцыма у име Царске миріє изишту. Паша задржи два дана поменутога Свештеника кодъ себе, а трећій га данъ са іоштъ нѣколико людій пошлѣ къ ньима, потвараюћи на ньи, да су они нѣгове люде задржали, и поручуюћи имъ, да ће онъ до три дана знати, шта ће са ньима урадити. Ово имъ є у Суботу поручіо, а у Неделю оружаномъ рукомъ на ньи нападне.

 

Єдно збогъ поруке ове, а друго збогъ рааны и неизброимы зулума, кои су Турцы и Арнаути чинили, и кои се описати немогу, скуписе ради болѣ сигурности овы 150 людій, кои у име народа раде, ньи до 2000 людій, одъ коій є само мож'да текъ петый оружіе имао, а Паша соєдинивши 1800 оружаны, коє Арнаута коє Ерлія, и понесши 4 топа, дигне се на ньи, обколи ій, почне изъ топова тући и видивши да кули, у коіой су и око коє су Христіяни были, ништа досадити неможе, даде донети изъ Ниша делій-топъ, коє видивши Христіяни, а ненадаюћи се пре томе, поплашесе и почну у бѣгству спасенія тражити. Но наиђу у бѣгству своме на Арнауте, кои су у заседи по наредби Пашиной стояли и до границе ій Србске гонили и секли тако, да се ови ни бранити ни су имали кадъ, а ни са чимъ, коє се изъ тога заключити може, што є свакій, кои є ранѣнъ овамо преко границе наше пребѣгао, у леђа ранѣнъ, а никакавъ у груди.

 

По овоме су Турцы непрестанно три дана по селима люде убіяли; жене и неяку дѣцу робили; стоку свакояке струке и марву у плѣнь терали, цркве и села палили, као што су 16

 

 

152

 

коє мірски црквіи коє монастыра и 225 села у пра и пепео преобратили тако, да сада у Нахіи Нишевачкой ни 20 села неспалѣны нейма. После боя су овога млоги люди насѣчени, и Паша є 31 главу Христіяна у Нишу на ћупріи натакао, и донде ій држати дао, докъ ніе чуо, да човекъ Аустрійскога у Сербіи Консулата посломъ своимъ у Нишъ долази, гди ій є пре долазка нѣгова на єдну четврть сата поскидати и у рѣку Нишаву бацыти дао, а може быти да бы ій иначе и дуже времена држао. Говори се, да су Турцьі и у Лесковцу до 60 колаца направили: но незва се іоштъ всу ли кога на ньи набили.

 

Као што чуємо, дознавши Блистателна Порта о овомъ немиру и бунту послала є Єдренскогъ Мушира, Якупъ-Пашу, а заповедила є и Сабрій-Паши да стварь ову извиде и изслѣде, и посланъ є при томъ нарочито Диванскій Давіє Назири, Тевфикъ-Бегъ-Ефендія, съ тымъ налогомъ, да Арнаути све роблѣ и иманѣ поменутогъ Христіянскогъ народа, коє су они досада одъ овы отели, натрагъ поврате, и да оне, кои су траюћегъ овога бунта овамо преко границе у Сербію прибѣгли, на трагъ у отечество ньино позове, гди имъ Порта сваку сигурность како личности тако и имѣнія ньиногъ обећава.

 

...

 

Турска.

 

Съ Турске границе, 20. Априлія. По вѣстима изъ Сиріє влада у той провинціи найвећа анархія; бунтъ се све далѣ и далѣ распростире; Турцы су ограничени само на тврда мѣста и несмѣду изъ ньи ни да изиђу. — И на острову Крети трає іоштъ непрестанно бунтъ и поджиже воєнный духъ по цѣломе Христіянскоме народу Турскога Царства. — У писму нѣкомъ изъ Солоника говорисе, да се є и у Тессаліи надати бунтовнымъ движеніяма.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 21, 8. година, 1841

У Суботу 24. Маія.

 

 

Сербія.

 

Бѣoградъ, 17. Маія. Вѣсти съ границе наше одъ 2. т. м. добывенне являю, да є Аанъ Пиротскій свуда по селима предѣла онде дао разгласити, да буне выше никакове тамо нейма; да свакій кодъ своє куће на миру седи и домаће своє послове ради, а после тога, да є два Турчина одъ стране своє изслао, да арачъ одъ народа купе, но тимъ начиномъ, да ови преписъ глава, кадъ у село дођу, учине, пакъ да кметъ селскій по рачуну ньиномъ у своме селу арачъ одъ Рає покупи, и тай, почемъ Турцы преброє, опетъ кмету поврате, да у Пиротъ однесе и Аяну преда.

 

...

 

Бѣоградъ, 22. Маія. Вѣсти съ Турске границе одъ 19. пр. мѣс. являю, да се Турцы у Нишу нѣкой войсцы, да имъ изъ Скопля, Софіє и Брезника дође, надаю, па да съ истомъ войскомъ намѣраваю пребѣгше роблѣ, на нашой страни налазеће се, натрагъ претерати:

 

 

166

 

далѣ, да се одъ Топонице до Ниша нѣке Арнаутске чете, а одъ Топонице овамо къ нашой границы до Дражевачкогъ хана чете разбієны Бугара налазе, и да су се юче т. є. 18. пр. мѣс. три човека, кои су у винограды свои радили, око Ниша убієна нашли. Чуєсе и то, да Арнаути єднако у Нишевачку Наію долазе и плячке чине, а тако исто да и ону стоку людма наново одтерую, коя є већъ єдаредъ Пашиномъ наредбомъ Бугарима предана.

 

...

 

Турска.

 

Цариградъ, 1. Маія. Появленіє побуне у Бугарской већъ є повода дало, да є выше засѣданія у Министерству тога ради држано. Заключено є, у колико изъ поведенія Турски Великаша судити можемо, да се побуна ова са оружаномъ силомъ утуши. Извѣстія Мустафа-Паше Нишевачкогъ, а іоштъ выше доношенія Хуссеинъ-Паше Видинскогъ, кажесе, да са найцрньимъ бояма поведеніе бунтовника описую и опасность уваженія Порте претерую. У сообщеніяма, коя є Порта о теченію и станю стварій у Бугарской Европейскимъ Репрезентантима послала, описує се стварь ова као маловажна, ал' овамо увађасе изъ оны мѣра, коє Владѣніє предузыма, важность приключенія по Бугарской. Уклонѣнъ є мирніи и блажіи Паша Нишевачкій одъ тога, да стараніє о утушеню овы немира носи, и вручено є рѣшителномъ и свирѣпомъ Хуссеинъ-Паши Видинскомъ, кои овде іоштъ збогъ оны велики потока Яничарске крви, коє є подъ Султаномъ Махмудомъ проліо, у воспоминанію Турака живи. — Не манѣ су неугодна извѣстія изъ Сереза и Солоника, коя немирно движеніє, коє є тамо међу Грцыма обвладало, описую; а у сѣверу Македоніє напротивъ тога явно су се већъ немири запламтили. — Изъ Кандіє очекуємо већъ изъ дана на данъ вѣсть о оружаномъ сукоблѣню Кретански Христіяна са Музелманима. И тамо ће сада, као и у Бугарской, прибѣћи Порта къ приморателнымъ средствама; будући є она тамо сва средства употребила и исцерпила, да на лепый и мирный начинъ стварь оконча, коє у Бугарской ніє чинила. Соразмѣрно велика и страшна експедиція, говорисе около 8000 людій, за тамо се приуготовлява, и лађе, на коима ће сила ова тамо поћи, стоє већъ готове и приправне у каналу. Духъ садашнѣга Владѣнія карактеризирасе са тимъ, што противу Кандіє єданъ одъ найотважніи и найнемилосрдніи Турака воинствомъ коммандира, коє се овога предпріятія ради тамо

 

 

167

 

пошилѣ. Самъ Капуданъ-Паша, Тахиръ-Паша, вели се да ће експедиціомъ овомъ управляти. На жалость надатисе имамо како у Бугарской, тако и на острову Кандіи сценама найгрознієгъ свирѣпства, а овде већъ и зато, што су се и онако огорчени духови Музелмана за осветомъ запламтили збогъ тога, што су два нѣка Христіяна ньинога едногъ совѣроисповѣдника изъ потає убили. Да да Богъ, да присутствіє Европейски Консула къ тому узсодѣйствує, да се грабльивымъ и крвожеднымъ Арнаутима границе у путъ положе!

 

И на острову Самосу появлює се такође изъ нова духъ незадовольства не толико противу Владѣнія, колико противу Богорида, ненаситиме оне аждає и углађенога придворника, кога є понизно поведеніє к притворна одданость за интерессе Порте као волшебственну нѣку силу у сераю Султановомъ задобыла. — И немирна движенія по Трапезунту и другима Анадоліє варошима за почетакъ свой имаю благодарити взаимномъ несогласію и трвеню Турака са Христіянима, на онай истый начинъ, као што и бунтъ на Ливану. Часть нѣка Сирійски горски народа виче и тражи слободу, а друга тражи и иште, да се Хаттишерифъ одъ Ђулхане у дѣйствіє приведе, кои као да є свима на Востоку Христіянима све непрестанно и у дну и ноћи на єзыку. Но опетъ у овомъ смотренію нису само текъ приврженицы крста такови, него у већимъ варошима и трговачкимъ мѣстяма грамзи и Турчинъ и срдцемъ и душомъ за больомъ будућностію, за уредніимъ правленіємъ, за освобожденіємъ одъ свакога противузаконногъ подданике угнѣтаваюћегъ самовольства, за освобожденіємъ одъ свію убиточны и пагубны слѣдствія мита, развратности и ненравствености мѣстоблюстителя явне Власти. Порта є заключила са већoмь умѣреностію стазомъ побольшаня постуати, и зато є папраситога Решидъ-Пашу одъ државны дѣла удалила: но я се усуђуємъ то потврдити, да є и самъ Решидъ-Паша у томе соръ быо, и да су недостатцы и недоскудице народа млого веће, негъ што бы ій быле могл реформе нѣгове подмирити,

 

 

Цариградъ, 4. Маія. Има већъ четрнайсть дана да нисмо никакву изъ Европе пошту сувомъ земльомъ добыли. Немири у Бугарской починю дакле бригу задавати. Юче є дошао овамо къ Енглескомъ Посланичеству єданъ изъ Лондона Курыръ: но опетъ немогу Вамъ добаръ стояти, да л' є онъ сувомъ земльомъ или водомъ путовао. ...

 

— Депутати Бугарски Христіяна имали су аудієнцію кодъ Великогъ Везыра; они су найутѣшителнія увѣренія добыли о томе, да ће се тужбе ньине извидити, и да ће имъ се толико, колико є могуће, помоћи гледати. — Посѣщенія Европеяца у нашой главной вароши починю ове године раніе, негъ обычно. Р. Андерсонъ познатый Данскій стихотворацъ и Драматургъ нами є Франкама врло мило появленіе. Очекуємо да дођу овамо и Графови Колоредо и Кинскій, кои су већъ, као што се каже, у Аѳину приспѣли. — Изъ Сиріє чули смо, да є Аустрійскій живописацъ Гуркъ, кои се по налогу свога Императора у Єрусалиму ово послѣднѣга времена бавіо, одъ велике и яке грознице умр'о. — Изъ Египта являсе,

 

 

168

 

да Мехмедъ-Алія іошть ніє са приуготовленіяма своимъ престао, коє наново дає повода бриги. Изъ овога ће се дакле узрока са сочиненіємъ Фермана за она три у доцніє време учинѣна му уступленія дотле оклевати, докъ се заиста неувѣре, да ће се Мехмедъ-Аліє свимъ осталымъ точкама инветитуре Фермана хтети покорити. (Изъ Общи Новина.)

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 24, 8. година, 1841

У Суботу 14. Юнія,

 

 

Сербія.

 

...

 

 

190

 

...

 

Бѣoградъ. 13. Юнія. Вѣсти съ Турске границе одъ 10. Юнія являю, да су Приштинскій Паша съ Аянима Вучитрнскимъ и Гилянскимъ, съ коима є 800 одабраны людій, све сами Арнаутски Коџабаша 4. тек. мѣс. и Авзи Паша съ 3000 Низама и 1000 други нерегуларны войника 8. т. м. у Нишъ дошли, кои долазакъ пуцнявомъ є градски топова поздравлѣнъ, они су, крозъ Нишъ прошавши, у полю зовомомъ Чамуръ съ ове стране Ниша улогорили се; тако исто очекуєсе у Нишу и Якупъ-Паша, кои са собомъ до 5000 войника води, и нѣколико топова има, и єдно отдѣленіє Арнаутске войске подъ нѣговомъ коммандомъ стоєће, већъ є у Баню 1 1/2 саата одъ Ниша, приспѣло; гласасе, да ова войска на Србію ударити намѣрава, — и пребѣгши у ову страну Бугари побояваю се, да приликокъ томъ небуду одъ Турака поватани и изсѣчени. Срби се на границы, а и у внутреньости овогъ разнешеногъ гласаня нимало нестраше, но мирно своє домаће послове отправляю; єрбо то ніє могуће ни помыслити, да ће Якупъ-Паша съ войскомъ на Србію ударити, по томе што Блистателна Отоманска Порта са свимъ друго нѣшто съ овомъ войскомъ у внутренности Бугарске предузети намѣрава.

 

 

Бѣоградъ, 13. Юнія. Корреспондентъ єданъ съ Турске границе одъ 11. Юнія явля: Іоштъ синоћъ око 8 саатій, вели онъ, чула се є овде на брду пуцнява топова изъ Ниша, коя є долазакъ Ч. Якупъ-Паше съ Рифатъ-Бегомъ, Царскимъ Коммиссаромъ, у Нишъ возвѣстила. Онъ се са своимъ измећарима кодъ Мамудъ-Паше уквартиріо, а и Рифатъ-Бегъ у Нишу є одяо: войска пакъ Якупъ-Пашина улогорила се сва изванъ Ниша кодъ оны пређе дошавши, но побашка око рѣке Нишаве. Садъ има съ Якупъ-Пашиномъ войскомъ до 10000 людіи кодъ Ниша. Говори се такође, да ће и Враньскій Паша вечерасъ у Нишъ доћи, као и то, да сє у Велезу а и у прочимъ мѣстнима войска купи, и да ће сва Нишу, и да 12 кола миздрака одъ Єдрене за Нишъ иду. — Обште се гласа и то, да є Татаринъ Аустрійске поште по имену Бошнякъ Ибраимь донео Ферманъ, по комъ, да є Нишскій Мустафа-Паша са званія досадашнѣгъ збачень, а на нѣгове мѣсто Исметъ-Паша изъ Бруссе опредѣленъ.

 

Они каписузи Арнаути, кои су у Нишу и око Ниша были, говори се, да су отерани, и да є Якупъ-Паша у Софіи, Пазарџику, Филибби, а и свуда ерліяма и другимъ Турцыма, кои у воинству или у службама нису, забраніо оружіє носити, но у Нишу іоштъ до данасъ то учинѣно ніє, и да су се Турцы Нишліє яко одъ тога поплашили, а особито долазкомъ Якупъ-Пашинимъ. Досадъ се є говорило, да ће войска на Сербію, но сада као да се предвиди, да ће пре на Арнаутлукъ, но и то ніє извѣстно засадъ, шта пакъ Якупъ-Паша съ войскомъ своіомъ чинити намѣрава, то ће намъ движенія нѣгова скоримъ показати.

 

Далѣ говори се и то, да є Юсуфъ-Паша Серезлія опредѣленъ за Уруменливалія. За

 

 

191

 

Видинскогъ Пашу говори се, да и онъ войску збира, но оће ли у Нишъ, то да се іоштъ извѣстно незна.

 

 

Бѣоградъ. 13. Юнія. 10. т. м. дошао є Царскій Коммисаръ. Якупъ-Паша, у Нишъ; съ ньиме є дошао и Рифатъ-Бегъ. Долазакъ ньіовъ у варошь огласиле су пуцняве топова изъ града. По приватнымъ извѣстіяма удалѣнъ є досадашньій Паша Нишкій Мустафа и на нѣгово место долази у Нишъ Ч. Исметъ-Паша изъ Бруссе.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 25, 8. година, 1841

У Суботу 21. Юнія.

 

   

 

Сербія.

 

(стр. 197)

 

Бѣоградъ, 21. Юнія. Прекюче у вече дошао є овамо Ферхатъ-Ефендія, Мухурдаръ Ч. Якупъ-Паше, кои є већъ у Нишу, као што є явлѣно, въ Свѣтломе Князу нашемъ, и то тымъ посломъ, да се они Бугари, кои су сада при немиру овоме у Бугарской на нашу страну прешли, натрагъ врате.

 

Єдна лађа дошавша изъ Александріе у Цариградъ 8. Юнія имала є међу 60 путника, кои су на ньой были, 14 заражены съ кугомъ. Верховно правленіє карантинско предузело є одма найстрожіє мѣре, да се та болесть не бы распространила. Лађа є съ товаромъ послана у островъ Проти (пуста ада, не далеко одъ Цариграда у Мору Марморейскомъ) чишћеня ради, а болестницы у лазаретъ одъ Кулели. О свему овомъ расположенію извѣштена су сва странна Посолства у Цариграду одъ предпоменутога правленія карантина.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 27, 8. година, 1841

У Суботу 5. Юлія.

 

 

 

Сербія.

 

(стр. 213)

 

Бѣоградъ. 4. Юлія. Званично писмо изъ Цариграда одъ Блистателне Порте прє нѣколико дана добывено, опровргава разнешене гласове, да ће Турска войска, а нарочно она у Нишу скуплѣна, на Сербію ударити, и содржаніє писма тогъ касателно скупляня войске око Ниша овако гласи: „Якупъ-Паша послатъ є съ войнствомъ у Нишъ, да међу побунѣный Христіянскій народъ миръ и поредакъ уведе, жителѣ миролюбиве одъ зулума избави, а бунтовнике повата и казни, нити треба помыслити, да Царъ има каково умышленіє ударити на Сербію и нѣму вѣрный народъ Србскій; и по тому да свакій те мысли изъ главе избацы, и пребуде у миру и спокойствію. Што пакъ Босанскій Валія чини нѣка воєнна приуготовленія ; тому су узрокъ немири у внутренности нѣговогъ Пашалука догодивши се.

 

 

Бѣоградъ, 4. Юлія. Вѣсти съ границе являю, да є Исметъ-Паша, ново наименованый Паша за Нишъ, у ову варошь приспѣo, и Сабри Мустафа-Паша, да є одонудъ отишао.

...

...

 

Турска.

 

...

(стр. 216)

 

Цариграду 29. Юнія. Има већъ неколико дана, одъ како є Правительство извѣстіє добыло, да су буне, подигнувше се одъ скоро у Булгаріи стишане. Юче є Блистателна Порта упраила овде налазећимъ се Посланицыма разны Сила ноту, коіомъ ій званично извѣщава, како су те буне стишане; приликомъ овомъ трудила се она, да нека оклеветанія опровргне, кои су у предмету овомъ разглашена одъ разны политически Новина Европейски. Порта описує, каква є средства употребила, да предѣлъ положи овымъ несретнымъ догађанна; она изявлює сожаленѣ, што ніє у време могла войску регуларну послати, и тымъ избећи ове непоредие, кое су чете нерегуларне Арнаутске починиле. Напоследку, пошто є обявила, како є сбаченъ Сабри Мустафа-Паша Губернаторъ Нишкій, у на нѣгово мѣсто поставлѣнъ Исметъ Паша бывшій Губернаторъ у Бруси, званичникъ просвещенъ и дѣятеланъ. Блистателна Порта изявлює, како є Нѣгово Величество ако тронуто сбогъ оны непоредака, кое су Арнаути починили, оно є дало заповѣсть Якупъ-Паши, да казни све преступнике, да поврати све ствари покрадене, у исто време Оно є знатну сумму новаца изъ свое приватне кассе опредѣлило, да накнади штету онымъ несретнымъ жительима, коій су куће попалѣне и имаоство оплячкано.

...

(Изъ Новина Еххо де л'Оріанъ)

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 28, 8. година, 1841

У Суботу 12. Юлія.

 

 

 

Сербія.

 

...

 

 

232

 

Бѣоградъ, 10. Юлія. По скоро добывеннымь съ границе Турске достовѣрнымъ извѣстіама, нека часть Авзи-Пашине войске кодъ Ниша улогорене, броіомъ одъ 700 до 1000 войника, разбегла се; за коіомъ е Сераскирь Ч. Якупъ-Паша найпре неколико коняника, а после и 200 Арапа шилао, да бы ій повратили, но они повратити се хтели ни су, већъ су у Арнаутлукъ отишли. Далѣ, говори се, да су на два саата выше Лесковца начинили Арнаути шараиновъ (?), гди са поглавице Арнаутске скуплаю, съ намѣрѣниѣмъ, да се съ Якупъ-Пашомъ, ако бы овай съ оружаномъ рукомъ на вън пошао, да ій приморе, да плячке враћаю, и да престану на нѣгова нека предложения, коя имъ є онъ чиніо, бію.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 29, 8. година, 1841

У Суботу 19. Юлія.

 

 

 

Сербія.

 

...

 

 

233

 

...

 

Бѣоградъ, 19. Юлія. Вѣсти съ Нишевачке границе опропргаваю извѣстіє оно у прошастомъ числу Новина наши наведено, да є сирѣчь Авзи-Пашина войска самовольно баракъ свой оставила и међу Арнауте утекла и потврћую, да є Ч. Авзи-Паша самъ исту свою войску кући разпустіо. Коє ће одъ овогъ двога, сирѣчь или оно прво, или ово последнѣ истинитіє быти, време ће показати.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 31, 8. година, 1841

У Суботу 2. Августа.

 

   

 

...

(стр. 245)

 

Турска.

 

Цариградъ, 14. Юлія. Одъ времена послѣднѣга мога писма ніє се ништа тако важно догодило, изузымаюћи само то єдно, да є Решидъ-Паша, бывшій Османскій Министеръ Иностранны Дѣла, кои є ово послѣднѣга времена званія свога лишенъ быо, наименованъ за Посланика у Паризу. — Грозећа олуя, коя са на хоризонту нашемъ навукла была, починѣ исчезавати, и пріятни сунчани зрацы испуняваю срдца вѣруюћи Мослима съ поузданостію. Са свію страна стижу повольне и веселе вѣсти. Постановленіє мира са Египтомъ; поновлѣно пріятельство са Мехмедъ-Аліомъ; утушенѣ Бугарски и Македонски немира; пожелателно напредованѣ умиренія на острову Кандіа; мирно поведеніє Сиріяна, именно пакъ Друза и Маронита; вѣсти изъ Анадола, Багдада и Діарбекира, коє потврђую, да су распространѣни и дречећи они гласови о станю Месопотаміє неосновани и лажни ; напослѣдку финансієлна спомагателна средства, коя су изъ Александріє дошла и коя су очевидномъ недоумѣнію Порте благовременно приспѣла : све ово умекшава оне непристойности, коє су гласъ Европейски Журнала у отношенію на Турску поджегле. И заиста признати морамо, да они говори, ако нигди не, а оно баръ овде, починю смешнима быти ; будући су сва она наведена дѣла и казываня, коя су говорима тымъ за основъ служила, по већой части само измышлѣна и као изъ воздуха узымана была. ... (Изъ Общ. Нов.)

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 32, 8. година, 1841

У Суботу 9. Августа.

 

   

 

(стр. 253)

 

Сербія.

 

Бѣоградъ, 8. Августа. Добывене изъ Алексинца вѣсти являю да су Авзи-Паша, Хусеинъ-Паша и Абдурхаманъ-Паша изъ Ниша отишли, свакій на своє мѣсто, и тако є сада у Нишу остао самъ Якупъ-Паша съ войскомъ.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 25, 9. година, 1842

У Суботу 20. Юнія. 1842.

 

 

 

Сербія.

 

...

 

Бѣoградъ, 19. Юнія Са Србске границе приспѣле су овамо званичне вѣсти : да су се у Нахіи Нишевачкой, а особито око Србске границе, спрамъ Састанка Суповачкогъ, многи айдуцы появили, тако, да се у некимъ четама по 30—40. ньи налази. Ови су айдуцы

 

 

196

 

нѣкомъ трговцу Балканџіи изъ Карлова у Турской, пре 20. дана, одъ Ниша у Србію идући єданъ саатъ мѣста, одъ наодивши се при нѣму 12,000 гроша новаца, єдну кессу, изъ 4000 состоєћу се, однели, безъ да су му што друго учинили.

 

Тако се исто чує, да су исти айдуцы зауставили пріє єдногъ Англискогъ куріра, но ништа му учинили ни су.

 


 

 

НОВИНЕ СРБСКЕ

№ 35, 9. година, 1842

У Суботу 29. Августа, 1842.

 

 

 

Сербія.

 

...

 

 

276

 

...

 

(Обшт. Нов.) Съ Турске границе. 20 Авг. Немири су у Бугарской и Македоніи, као што последнѣ вѣсти являю, опетъ утишани чрезъ онамо оправлѣна воинства. Съ Црногорске границе пишу, да су Владика Црногорскій и Везыръ одъ Херцеговине примиренѣ међу собомъ заключили, коє да до почетка месеца Октобра трає.

 

 

[Back to Main Page]


  *. Архивът не съдържа броевете от 1844 година.