ПРЕДГОВОР
Српска Краљевска Академија одлучила је да издаје Зборник за историју, језик и књижевност српскога народа, у коме ће се објавити сви извори за народну историју до год. 1830, а уз то и други значајнији споменици за језик српски и за стару и средњу књижевност. Овај зборник биће подељен на два велика одељења: у првом ће се штампати споменици на српском језику, у другом споменици на туђим језицима.
Прво одељење почиње са овим Старим српским записима и натписима, којих ће бити још једна књнга, а у Трећу књигу доћи ће регистри. Уз ту трећу књигу рећи ћу све што треба о томе како је овај посао урађен, и захвалићу свима пријатељима и помагачима који су ми у овоме послу били на руци, а сада само неколико речи о распореду записа и натписа који је за ово издање учињен.
У прву групу узети су савремени записи и натписи датирани, и они којимасе доба постанка приближно може одредити. Оваје група највећа и изнеће од прилике 4/5 целокупног броја њихова. У другу групу доћи ће записи и натписи недатирани, којима се од прилике само век постанка може одредити. Засебан одељак у тој групи чиниће недатиранн гробни натписи, понајвише из XIV и XV века, и већим делом из Босне и Херцеговине. Трећу групу чиниће записи и натписи позније записани или у познијим преписима очувани. Она ће имати ова четири одељка: 1) позније записани или у познијим преписима очувани записи и натписи у опште; 2) записи о данима смрти српских владалаца, архијепископа и патријараха; 3) натписи око слика Срба светаца и ктитора по манастирима и црквама; и 4) летописачке белешке, т. ј. записи састављени у облику летописа, који обухватају већи или мањи простор времена, али који нису прави
VIII
летописи, и ако су неки старији међу њима несумњиво служили као грађа за састављање познијих летописа.
Редни бројеви ових записа и натписа обележени звездицом (*) први пут се сада објављују у опште или први пут сад у целини. Њих има преко 400, дакле скоро 1/5 ове књиге. Црта (—) испод редног броја означава да су ти записи при садашњем издању наново упоређени са оригиналом, и — ако је било потребно — издање је поправљено. Њих има преко 600, дакле скоро 1/3 (управо 3/10). На послетку, редни бројеви у угластим заградама [ ] означавају да записи очевидно нису тачно издани, било да нису издани у целини, било не оригиналном ортографијом, било да читање није поуздано. Они су често штампани и другим словима.
У самоме тексту што је у обичним заградама ( ) значи да је од писца пропуштено или скраћено, а ако је поред тога и знак питања, значи да би можда тако требало да је, место оног слова или речи која је испред заграде. Оно што је у угластим заградама [ ], значи да је текст сасвим или од чести искварен, па се нагађа да је било онако како је у угласте заграде ставњено. Титле су разрешаване, али оно што је било скраћено код записа XII и XIII века стављано је у заграду.
Ниже је наштампан списак издања која су употребљена при састављању овога зборника. Поред свега старања да буде што потпунији, јамачно је остало још — нарочито руских — издања неупотребљених, која су ми или непозната, или се до њих у Београду није могло доћи. Тако н. пр. Петровљев опис рукописа Кијевске Духовне Академије није ми дошао до руку у засебном издању, већ по Труды-ма. К. Дух. Ак., а свнх свезака нема у библиотеци Београдска богословије, која их једина и има, те тако можда у оним свескама којих нема овде, има каквих записа који су остали неизвађени. Разуме се само по себи да ћу бити веома захвалан за сваку напомену о неупотребљеним издањима, да би се овај зборник попунио додатком, тако неизбежним при пословима ове врсте, јер већ у овој свесци неколико картона рукописа затурени су у доцнијо године, те нису унесени на своје место, и остављени су за додатак.
марта 1902 у Београду.
Љуб. Стојановић.