Спомен капела са костурницом Студенчишта у Охриду / Споменик изгинулим у селу Рамни

 

Свидетелства:

1. Британски  (1)

2. Сръбски (4)

3. Сръбски от Македония (2)

4. Български (1)

5. Македонски (0)

 

I. Британски

  

1. From Rebecca West, Black Lamb and Grey Falcon, A Journey through Yugoslavia (1942), Chapter 7: Macedonia (South Serbia), Ochrid:

 

"... They had a long talk about local politics in Serbian, which Constantine supposed I could not understand but which I was able to follow. She and her husband were grieved because the feeling of the town was still so pro-Bulgarian. They were even doubtful whether, if a plebiscite were taken, Ochrid would opt to be incorporated with Yugoslavia or Bulgaria. They were downcast about this, not chauvinist.

 

It must be remembered that when the Serbians were attacked by the Austro-Hungarian Empire and the Bulgarians joined their assailants all Serbs thought of them as traitors to their Slav blood, and that there were incidents in the war which poisoned this issue. There is a white column on the hillside not far from Ochrid which catches the eye from a long way off but which is never visited; it commemorates four hundred Serbians who stopped here on the 1915 retreat, being sick and starved and weary, and were shot down by the local Bulgars. Also the Serbs of Ochrid, including this woman, were interned in Bulgaria during the war and were dealt with untenderly. She was heartbroken because Macedonians of Bulgar sympathies should not have been united to the Serbs by twenty years of what seemed to her not at all harsh treatment, and that they should not have recognized that the tyranny which threatened them from without was far greater than any restrictions they had to fear from within. "I cannot understand them," she mourned; "if Italy conquers us there is an end to all liberty for all of us, for Serbs and Bulgars, for Yugoslavia and Bulgaria.""

 

 


 

II. Сръбски

  

1. "Велики Рат" (velikirat.nb.rs, www.europeana1914-1918.eu)

 

 

Споменик подигнут надомак Биљаниних извора поред Охрида, за 400 ђака избеглих из Србије 1915., које су на том месту стрељали бугарски окупатори. Споменик је порушен у току Другог светског рата.

  


 

2. Одбрана, Специјални прилог 26, 1. новембар 2007, стр. 44 (www.odbrana.mod.gov.rs, .pdf файл)

 

ВОЈНИ МЕМОРИЈАЛИ БАЛКАНСКИХ РАТОВА И ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

 

Спомен обележје у Рамни

 

Недалеко од македонског града Охрида, покрај пута који води у манастир светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара - Споменик четиристотине. Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристо младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи „Четиристотине - 1915", а на десној страни „Изгинулим 1915. у селу Рамне". Бугари су уништили овај споменик 1941. године.

 

 


 

3. От книгата:  Пропаст српских регрута 1915, Радојевић, Владимир Ј.; Миленковић, Доброслав Ј.; Поповић, Петар И. уредник. Београд : Издавачка установа Научно дело, 1967, стр. 51 - 52  (източник: 'умпахпах' от forum.krstarica.com)

 

 

Споменик изгинулим у селу Рамни

 

Недалеко од Охрида, на путу за село Рамне, постигнут је 1925. године велики бели четвороугаони обелиск (споменик) од белог мермера са Плетвара, који је падао уочи својом висином и архитектонски складним и мирним линијама. Горе при врху, у овалном удубљењу, утиснут је рељеф двоглавог орла, на коме су биле само две речи: „Четиристотине — 1915", а на десној сграни: „Изгинулим 1915. у селу Рамни". Њега је пројектовао наш познати архитекта Момир Коруновић.

 

Тај тужни споменик, који је подигао тадањи охридски епископ Николај, подсећао је на мученичку смрт 400 младића-регрута, деце последње одбране и неколико болесних ћака, избодених, измрцварених и покланих од Бугара код села Рамне. Свега се један спасао, лечен у селу Вишњи, пребачен у Грчку и стигао у Солун. Бугари су и овај споменик 1941. потпуно уништили, али не и успомену на почињена зверства. [86]

 


 

4. "Momir Korunović" by Julijana Filipovic, стр. 6  (www.scribd.com):

 

Spomen-obeležje u Ramni je u stvari četvorougaoni obelisk od belog mermera, jedan od mnogobrojnih podignutih 1925. Vrlo je svečanog karaktera, podseća na nadgrobni spomenik, posvećen je “Izginulim 1915. u selu Ramni”, a 1941. je, na žalost, porušen.

 

Iste godine Korunović radi projekat za Pirg Sv. Jovana Vladimira u manastiru Sv. Naum. Ovamonumentalna crkva nalazila se 10ak metara od centralnog hrama, sagraĊena je od armiranog betona, na steni iznad Ohridskog jezera, tako da se potpuno stopila sa  prirodnim ambijentom. Pirg je bio raščlanjen horizontalnim vencima na 3 dela: kubičnu osnovu, dosta uži, vitki središnjideo i sparat dosta širi od prethodnog dela, tako da je izgledao kao da lebdi. Stepenišna kula nauglu zdanja povezivala je sva 3 dela i činila savršenu celinu. Središnja zona bila je raščlanjena petodelnim, lučnim prozorima, dok je najviši deo raĊen u narodnom stilu, sa ritmično povezanim, polukružno završenim prozorima koji oživljavaju duh romantizma kome Korunovićstalno teži. Krov ove crkve bio je četvorovodan, sa krstom na vrhu. Оvo delo, na žalost porušeno 1956., usled ubeđenja da se nikako ne uklapa u kompoziciju srednjovekovnog hrama, važi za jedno od najvrednijih umetničkih ostvarenja ovog arhitekte.

 

 


 

 

III. Сръбски от Македония

 

1. Амбасада републике Србије. Скоплје - Македонија  (skopje.mfa.gov.rs)

 

Ramne (Ohrid)

Spomenik u čast oko 400 regruta poginulih 1915. godine projektovao je 1925. godine Momir Korunović.

 

 


 

2. СПОНА - Културно-информативни центар Срба у Републици Македонији (arhiva.srbi.org.mk)

 

Спомен капела са костурницом Студенчишта у Охриду

 

Споменик и костурница су били подигнути за око 400 стрељаних Срба – избеглица, надомак Биљаниних извора у Охриду. Ту су били сахранјени стрељани избегли млади Срби, углавном, узраста од 15–20 година, који су бежали из Србије од бугарских окупатора 1915. године. На граничном појасу код "Св. Наума", заробили су их припадници "комитских одреда", а убрзо и стрељали код села Рамне. За време Другог светског рата бугарски окупатори су минирали и срушили споменик.

 

 


 

IV. Български

 

1. "Илюстрация Илиндень",  г. XIV, кн. 2 (132), 1942 г., стр. 11 (www.promacedonia.org, .pdf файл):

 

 

 

Иванъ Ристовъ Киселиновъ

роденъ въ Охридъ 1889 год. неграмотенъ. Презъ 1906 год. подгоненъ отъ турската власть като работникъ на револ. организация, Иванъ станалъ нелегаленъ и се причислилъ въ четата на П. Чаулевъ въ Охридско. Единъ день четата като е денувала въ кошаритѣ при с. Сирули, била е нападната отъ турцитѣ. Завързало се е сражение, въ което единъ четникъ билъ убить, а именно; Кузе отъ с. Лйорека, Ресенско. Презъ време на турския „хуриетъ" 1908, Иванъ както и цѣлата дружина начело съ Чаулевъ слѣзна въ Охридъ, тържествено посрещната отъ цѣлото гражданство. После „хуриета", 1910 год. Иванъ наново станалъ нелегаленъ заедно съ Чаулевъ, съ когото се е подвизавалъ до Балк. война 1912, а презъ 1913 той заминалъ за България; презъ свѣтовната война 1915 г. той пакъ съ Чаулевь на чело дошелъ въ Охридско съ партизанския отрядъ.

 

Презъ време отстѫплението на фронта 1918 г. той се завърналъ въ България, а подиръ 6 мѣсеци, 1919 г. се завръща въ Охридъ като легаленъ.

 

Подказанъ отъ нѣкого, че и Иванъ участвувалъ при избиването на сръбскитѣ млади войници 1915 год. подъ с. Рамне, сърбитѣ го арестували и после 15 месечно лежане въ затвора, онъ и 4 души други избѣгали отъ затвора, като разбили стената му.

 

По този случай Иванъ се намѣри въ Албания: 5 години е живялъ въ Елбасанъ, а 17 г. въ Поградецъ. Тамъ той е взималъ живо участие при преминаване на нашитѣ чети на сръбска територия.

 

Иванъ има жена и 4 деца; три мѫжки на 17, 14 и 3 год. възрасть, и едно момиче на 8 год.

 

Въ материално отношение Иванъ е съвсемъ беденъ.

 

Охридъ, 6. II. 942 г.

Т. Арсовъ, бившъ войвода

 


 

 

V. Македонски

 

(Нищо не бе открито досега.)

 

[Back to Index]