Етногенеза Јужних Словена

Татомир П. Вукановић

 

 

СКИЦЕ

Illustrations. Croquis dans le texte

 

1. Напад императора Никифора на Бугарску и његово заробљавање од стране Бугара. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 50).

1. Empereur Nicéphore attaquant la Bulgarie et fait prisonnier par les Bulgares. (Miniatures des Annales de Manassès, № 50);

 

2. Гозба цара Симеона y Цариграду и напад Бугара на Ромејие. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 60).

2. Festin de l’empereur Siméon à Constantinople et attaque des Bulgares sur les Romées. (Miniatures des annales de Manassès № 60);

 

3. Светковина кана Крума после победе над императором Никифором. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 51).

3. Festivité du khan Krum après la victoire remportée sur l’empereur Nicéphore. (Miniatures des annales de Manasssès, № 51);

 

4. Византијски император Лaв V гони кана Крума. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 54).

4. Empereur byzantin Léon V poursuivant le khan Krum (Miniatures des annales de Manassès, № 54);

 

5. Император Михаило II разбија војску Томе Словена (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 55).

5. Empereur Michel II mettant en déroute l’armée de Thomas le Slave. (Miniatures des annales de Manassès, № 55);

 

6. Атентат на имепратора Лава VI и напад Мађара. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 59).

6. Attentat sur l’empereur Léon VI et attaque des Hongrois. (Miniatures des annales de Manassès, № 59);

 

7. Најезда кијевског кнеза Свјатослава на Бугарску. (Минијатуре Манасијевог летописа, 6р. 63).

7. Invasion de la Bulgarie par le prince Sviatoslav de Kiev. (Miniatures des annales de' Manassès, № 63);

 

8. Пораз цара Самуила од стране Василија II и долазак ослепљених војника цара Самуила. (Минијатуре Манасијевог летописа,бр. 66).

8. Défaite de l’empereur Samuel, infligée par Basile II et arrivée des soldats aveuglés de l’empereur Samuel. (Miniatures des annales de Manassès, № 66);

 

9. Покрштавање Руса. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 58).

9. Conversion des Russes au christianisme. (Miniatures des annales de Manassès, № 58);

 

10. Покрштавање Бугара. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 57).

10. Conversion des Bulgares au christianisme. (Miniatures des annaales de Manassès, № 57);

 

11. Cв. Кирил. Култ овог македословенског просветитеља је развијен y всих словенских народа. (Фреска из цркве Св. Софије y Охриду, XI столеће);

11. St. Cyrille, fresque de l’église de Ste Sophie, à Ohrid, XIe siècle; le culte de ce propagateur des lumières parmi les Macédoslaves est développé chez tous le peuples slaves;

 

12. Св. Климент. Куљт овог македословенског просветитеља је развијен y Јужних Словена, и то: Македонаца, Срба и Бугара. (Фреска из Цркве Св. Богородице Перивлепте y Охриду, XIV — XV столеће.)

12. St. Clément, fresque de l’église de la Sainte Vierge Périblèpte à Ohrid, XIVe—XVe siècle; le culte de ce propagateur des lumières parmi les Macédoslaves est développé chez les Slaves du Sud, à savoir: Macédoniens, Serbest et Bulgares;

 

13. Цар Константин и царица Јелена. Њихов култ је обилато развијен међу Јужиим Словенама. (Мимијатура из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће);

13. Empereur Constantin et impératrice Hélène, miniature des Evangiles de Prizren, datant du XlVe siècle; leur culte est abondamment développé parmi les Slaves du Sud;

 

14. Портрет краља Михаила, из XI столећа. (Црква Св. Михајла y Стону, Хрватска);

14. Portrait du roi Michel, dans l’église de St Michel à Ston, datant du XIe siècle (Croatie);

 

15. Убиство Добромира Стреза (Добромир Христ) 1214. год., господара македонских земаља струмичке u брегалничке области. (Детаљ морачке Иконе Св. Саве и Немање, из 1645. год.);

15. Assassinat de Dobromir Strez (Dobromir Christ) en 1214, maître des pays macédoniens des régions de Strumica et de Bregalnica. Détail de l’icone de Morača représentant St Sava et Nemanja;

 

16. Стефан Душан убија бугарског цара Михаила y велбушкој бици 1330. год. (Детаљ Лонгинове иконе Стефана Дечанског из 1574—1586. год. — манастир Дечани).

16. Etienne Dušan tue l’empereur bulgare Michel au cours de la bataille de Velbužd en 1330. Détail de l’icone de Stefan Dečanski de 1574-1586 au monastière de Dečani. Auteur Longin;

 

17. Буње, праисторијски прежитак y фолклорној архитектури Хрвата. (Шупља грамила y Билицама);

17. Bunje, survivance préhistorique dans l’architecture folklorique des Croates; Šuplja gramila à Bilice;

 

18. Пећина Шупљици y Доброселици на Златибору; од старине служила и као људско станиште, a и y пољопривредне сврхе, као пастирско склониште.

18. Grotte de Šupljici à Dobroselica dans la région de Zlatibor; du temps immémorial avait servi d’habitat aux hommes et aussi à de fins agricoles, comme abri de bergers;

 

19. Бронзана бритва из Нина, из старијег железног доба. (Археолошки музеј y Задру);

19. Coutenu de poche en bronze, provenant de la localité de Nin et datant du début de l’âge du fer (Musée archéologique à Zadar);

 

20. Сребрна украсна женска бритва, из Сплитске каштеле y Далмацији. (Етнографски музеј y Загребу);

20. Canif ornemental de femme en argent, provenant des Kaštela de Split en Dalmatie. (Musée ethnographique à Zagreb);

 

21. Железна бритвица, са сребрним гранулираним корицама; пратећи елеменат грађапске женске ношње имућнијег феудалног варошког друштва првих столећа новога века. (Из Призрена, поседује аутор овог рада).

21. Petit canif en fer, avec la manche d’argent granulée; élément accessoire du costume de femme bourgeois de la couche féodale aisée de la société urbaine aux premiers siècles du temps moderne. (Provenant de Prizren, en possession de l’auteur);

 

22. Праисторијска двојна посуда из Ватина — Банат. (Покрајина Војводина, Народни музеј y Вршцу);

22. Vase double préhistorique de Vatin — Banat (Province de Vojvodina, Musée national de Vršac);

 

23. Глинена двојна посуда, фолклорна творба призренских лончара, из XIX столећа. (Покрајина Косово, Народни. музеј y Врању);

23. Vase double en terre glaise, création folklorique des potiers de Prizren, datant du XIXe siècle. (Province de Kosovo, Musée national de Vranje);

 

24. Дрвна двојна посуда из предела Дукађина (сгара Дарданија), из XVII столећа; пореклом из северне Арбаније, (Набављено y Покрајнини Косово, Народни музеј y Врању).

24. Vase double en bois, provenant de la région de Dukadjin (Dardanie ancienne) et datant du XVIIe siècle; origine de l’objet. Albanie du Nord. (Acquisition faite dans la Province de Kosovo. Musée national de Vranje);

 

25. Сетва. (Минијатура из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће);

25. Semailles, miniature des Evangiles de Prizren, XIIIe siècle;

 

26. Орач са ралом, ујармљеном запрегом волова и остеном y руци, обделава поља. (Према македословенској минијатури с краја XII столећа, из рукописа Париске националне библиотеке).

26. Laboureur avec l’araire, attelage des boeufs, un aiguillon à la main, laboure le champ; d’après une miniature macédoslave de la fin du XIIe siècle, dans le manuscrit de la Bibliothèque Nationale à Paris;

 

27. Орач са двостраним ралом, ујармљеним воловима и остеном y руци. (Према фресци из манастира Дечана-Косово, из половине XIV столећа);

27. Laboureur à araire double, attelage de boeufs et aiguillon à la main; d’après une fresque du monastère de Dečani (Kosovo), datant du milieu du XIVe siècle;

 

28. Орач са четвоространим ралом, ујармљеним воловима и остеном y руци, одевен y крзнену одору. (Према минијатури из Минхенског псалтира, из XIV столећа).

28. Laboureur à araire quadruple, attelage de boeufs et aiguillon à la main, vêtu de fourrure; d’après la miniature du Psautier de Munich, datant du XIV siècle;

 

29. Oбделевање винограда y Босни. (По минијатури из Хрвојевог мисала, из прве половине XV столећа).

29. Culture des vignes en Bosnie; d’après la miniature du Missel de Hrvoje, datant de la première moitié du XVe siècle;

 

30. Туча при обделавању винограда. (По минијатури из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће); виноградарство су Јужни Словени попримили од балканских старинаца;

30. Bagarre lors des travaux dans le vignoble; d’après la miniature des Evangiles de Prizren, datant du XIIIe siècle; les Slaves du Sud avaient adopté la viticulture des population autochtones des Balkans;

 

31. Прерада грожђа. (По минијатури из Хрвојевог мисала, из прве половине XV столећа); справљање вина Јужни Словени су попримили од балканских старинаца.

31. Traitement des raisins, d’après la miniature du Missel de Hrvoje, de la première moitié du XVe siècle; les Slaves du Sud avait appris à fabriquer le vin des aborigènes balkaniques;

 

32. Стрижба оваца y Македословена средњега века. (Према минијатури с краја XII столећа, из рукописа Париске националне библиотеке);

32. Tonte des moutons chez les Macédoslaves du Moyen âge; d’après la miniature datant de la fin du XIIe siècle, dans un manuscrit de la Bibliothèque Nationale à Paris;

 

33. Пастир сa стадом стоке на пашњаку. (Према фресци манастира Дечана (Косово), из половине XIV столећа).

33. Berger avec son troupeau au pâturage; d’après une fresque au monastère de Dečani (Kosovo), datant du milieu du XIVe siècle;

 

34. Остаци праисторијских чамаца (моноксилон или копаница) y средњовековних Македословена. (Према минијатури с краја XII столећа, из рукописа Париске националне библиотеке); као сирвивал, копаница ce очувала y Македонаца на великим језерима ове земље све до другог светског para (1941—1945);

34. Restes de bateaux préhistoriques (monoxyle ou kopanica) chez les Macédoslaves du Moyen âge; d’après une miniature de la fin du XIIe siècle, du manuscrit de la Bibliothèque Nationale de Paris; comme survivance, le bateau monoxyle s’est convé chez les Macédoniens jusqu’à la Deuxième guerre mondiale sur les grands lacs de ce pays;

 

35. Парабола о радницима изнајмљеним y разне сате. (По минијатури из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће).

35. Parabole des ouvriers, engagés en différentes heures; d’après la miniature des Evangiles de Prizren, XIIIe siècle;

 

36. Праисторијски идол из Кличевца (Србија); са карактеристичном звонолком сукњом и на глави плитком капом; оба ова хаљетка очувала су ce као прежици y одећи Срба, Црногораца, Македонаца и Арбанаса;

36. Idole préhistorique de Kličevac (Serbie) avec la jupe caractéristique en forme de cloche et coiffée d’un bonnet plat; l’un et l’autre de ces éléments du costume se sont conservés comme survivance dans le costume des Serbes, Monténégrins et Albanais;

 

37. Cв. Теодор Тирон. У менталитету балканских Словена (Срби, Македонци, Црногорци, Бугари), континуирани наследник трачког коњаника. (Минијатура из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће).

37. St Théodore Tiron, miniature des Evangiles de Prizren, XIIIe siècle; dans la mentalité des Slaves balkaniques (Serbes, Macédoniens, Monténégrins, Bulgares) succède, sans solution de continuité, au cavalier de Thrace;

 

38. Неолитска кабаница са капуљачом, ФАФАС код К. Митровице, (Народни музеј y Косовској Митровици);

38. Caban néolithique avec capuchon, FAFOS près de Kosovska Mitrovica. (Musée national de Kosovska Mitrovica);

 

39. Шиљата капа, неолитска пластика, ФАФОС код Косовске Митровице. (Народни музеј y Косовској Митровици);

39. Bonnet pointu, plastique néolithique, FAFOS près de Kosovska Mitrovica. (Musée national à Kosovska Mitrovica);

 

40. Архаична ношња на глави: шиљата капа, мушка плитка капа, кљобук од пусте. (Икона Св. Стефана Дечанског, детаљ: „Просјаци“, рад зографа Лонгина расоноше, друга половина XVI столећа, манастир Дечани, Косово);

40. Coiffure archaïque: bonnet pointu, bonnet plat d’homme, casque de feutre. Iconce de St Stefan Dečanski (détail „mendiants"), oeuvre du peintre (zographe) Longin „rasonoša) (porteur du froc), deuxième moitié du XVIe siècle, monastère de Dečani (Kosovo);

 

41. Старински женски шешир за рад y пољу и y соланама, исплетен од шаша са острва Пага (Етнографски музеј y Загребу).

41. Chapeau de femme ancien, pour les travaux de champ et aux salins, tressé de feuilles de laiche, provenant de l’île de Pag;

 

42. Женска народна ношња из Баточине y Шумадији, из XVII столећа. Континуирана бугарска ношња y ношњи Срба;

42. Costume populaire de femme de Batočina en Šumadija, datant du XVII siècle; continuité du costume bulgare dans le costume serbe;

 

43. Мушка плитка капа из Лике. (Етнографски музеј y Загребу); континуирано илирско културно наслеђе y одевању Јужних Славена западних земаља Балканског полуострва;

43. Bonnet plat d’homme de la région de Lika. (Musée ethnographique à Zagreb); continuité de l’héritage culturel illyrien dans le costume des Slaves du Sud, habitant les pays à l’Ouest de la Péninsule Balkanique;

 

44. Наоружани Личанин, са токама на прсима; континуирани начин ношења оружја и извесних хаљетака илириских племена y овој личкој одећи је очит.

44. Habitant de Lika-, armé, avec les toice (plaques d’argent) sur la poitrine; continuité dans la manière de porter les armes et certaines pièces de vêtements à la façon des tribus illyriennes est évidente dans ce costume de Lika;

 

45. Средњовековна мушка ношња „хрватског одличника“. (Према рељефу из Бискупије);

45. Costume d’homme du Moyen âge, porté par un „notable croate", d’après le relief de l’Evêché;

 

46. Средњовековна владарска ношња. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру);

46. Costume princier du Moyen âge, d'après le relief de l’église de St Donat à Zadar;

 

47. Средњовековна мушка војничка ношња. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру).

47. Costume militaire médiéval, d’après le relief de l’église de St Donat à Zadar;

 

48. Женска ношња хрватских феудалаца средњега века, настала на бази романске ношње. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру);

48. Costume de femme des féodaux croates du Moyen âge, d’après le relief à l’église de St Donat à Zadar; basé sur le costume roman;

 

49. Владарска ношња. (Према рељефу са Сплитске крстионице, из XIII столећа);

49. Costume princier, d’après le relief sur le baptistère de Split, datant du XIIIe siècle;

 

50. Владарска ношња, мешавина старобалканске и словенске ношње. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру).

50. Costume princier, d’après le relief de l’église de St Donat de Zadar; mélange de costumes paléobalkanique et slave;

 

51. Архаичан начин прераде млека y Срба y Хомољу (источна Србија), с почетка XX столећа; један од пастира има на себи древни хаљетак скорње, a на глави велику шубару, коју су познавали стари Словени и Трачани на Балканском. полуострву;

51. Méthode archaïque de transformation du lait chez les Serbes dans la région de Homolje (Serbie de l’Est) du début du XXe siècle; un des bergers porte la pièce de vêtement ancinne, dite skornje et il est coiffé d’un grand bonnet de forrure que connaissaient les vieux Slaves et les Thraces dans la Péninsule Balkanique;

 

52. Опанци илирског племена Јапода. (Према јаподским урнама са тла росне и Херцеговине) ; континуирано наслеђе y Јужних Словена, одржано до данашњих дана y патријархалној народној ношњи (опанак од пресне говеђе коже из предела Пчиње y јужној Србији и ужички опаaнак од штављене говеђе коже).

52. Opanques (sandale de cuir) de la tribu illyrienne de Japodes, d’après les urnes japodes provenant des terrains de la Bosnie et de l’Herzégovine; héritage continu chez les Slaves du Sud qui s’est maintenu jusqu’à nos jours comme partie du costume populaire patriarcal (opanque de cuir de boeuf brut de la région de Pčinja dans la Serbie du Sud et opanke de cuir de boeuf tanné d’Užice);

 

53. Разноврсна геометријска орнаментика. Женска прегача y Срба Ибарског Колашина, с краја XIX столећа. (Народни музеј y Косовској Митровици); поред естетске, знатан број орнамената има и мађијско-религијску функцију, као сирвивал древне балканске старине;

53. Différents ornements géométriques; tablier de femme parmi la population serbe de la région d’Ibarski Kolašin, datant de la fin du XIXe siècle. (Musée national à Kosovska Mitrovica); outre la fonction esthétique, un nombre considérable d’ornements ont également une fonction magique-religieuse;

 

54. Бакарно пастирско звоно, са тељигом, за овна предводника, с краја XVIII столећа, из предела Горе на Косову. (Народни музеј y Врању).

54. Sonnaille de berger en cuivre, avec la verge pour l’attacher au cou du bélier conducteur, datant de la fin du XVIIIe siècle, provenant de la région de Gora dans la province de Kosovo (Musée national à Vranje);

 

55. Орнаментика илирске епохе, са златне маске из Требеништа y Македонији, VI столеће ст. ере. Континуирано наслеђе као прежитак y орнаментици Јужних Словена. (Народни музеј y Београду);

55. Ornements de l’époque illyrienne, de la masque d’or de Trebenište en Macédoine, VIe siècle avant notre ère; héritage continue sous forme de survivance dans les ornements des Slaves du Sud. (Musée national de Belgrade);

 

56. Праисторијска глинена кепчија (чаша, маштрофа), из раног бронзаног доба, из Слатине код Лесковца y јужној Србији. Континуирано наслеђе y сточарских балканских етничких скупина y Румуна, Хрвата и Срба, чија ce изградња обавља y дрвету, врло често обилато украшено дуборезом. (Народни музеј y Београду).

56. Chope préhistorique en terre glaise, datant du haut âge du bronze, provenant de Slatina près de Leskovac dans la Serbie du Sud. (Musée national de Belgrade); héritage continu parmi les groupes ethniques des pasteurs balkaniques parmi les Roumains, les Croates et les Serbes; on la fait souvent aussi en bois avec une abondance d’ornements sculptés;

 

57. Убао y Ријечанима y Црној Гори. Старобалкански начин добијања пијаће воде y карсним пределима;

57. Puits à Riječani (Monténégro); manière balkanique ancienne d’approvisionnement d’eau potable dans les régions karstiques;

 

58. Обичај клања овна на Петров дан на Петровој гори, у Горњој Јабланици y јужној Србији; остатак паганског обичаја из 1910. год. којим ce приноси жртва планини за добробит стада оваца и обитељи породице.

58. Coutume d’abattre un bélier à la St Pierre dans la montagne de Petrova Gora région de Haute Jablanica dans la Serbie du Sud; vestige de la coutume paienne de l’année 1910 d’immoler en sacrifice à la montagne pour le bien-être du troupesu de moutons et de la famille;

 

59. Вирџина (тобелија) Muкаш Караџић из Језера (Црна Гора);

59. Virdžina (tobelija — jeune fille, dont les parents n’ont pas de fils, qui fait le voeu de porter le costume et le nom d’homme) Mikaš Karadžić de Jezero (Monténégro);

 

60. Вирџина (тобелија) Хамиде Сумаћи Смакола, из Доњег Рашана — Бајгорска Шаља (Косово).

60. Virdžina (tobelija) Hamide Sumaéi Smakola, de Donji Rašan — région de Bajgorska Salja (Kosovo);

 

61. Александар Македонски y ратној опреми на Буцефалу. Одраз византијске књижевности и минијатурне уметности на српску средњовековину књижевност и минијатурну уметност. (Према минијатури српског рукописа Александриде, из XIV столећа, која је чувана y Народној библиотеци y Београду; уништена приликом бомбардовања Београда y време фашистичког напада 1941. год.);

61. Alexandre le Grand, roi macédonien, armé et vêtu de costume de guerre, montant sur son cheval Bucéphale, d’après la miniature dans le manuscrit serbe d’Alexandride, datant du XIVe siècle, conservé dans la Bibliothèque Nationale de Belgrade (détruite lors du bombardement de Belgrade au temps de l’ataque des fascistes en 1941); réfléchissement de la littérature et de l’art byzantins sur la littérature et l’art médiévaux serbes;

 

62. Лов са соколом. Међу старим балканским народима, лов са соколима је нарочито био омиљен y Трачанa. (Према минијатури из Хрвојевог мисала, из прве половине XV столећа).

62. Chasse au faucon, d’après la miniature du Missel de Hrvoje, de la première moitié du XVe siècle; parmi les peuples anciens habitant la Péninsule Balkanique, la chasse au faucon était populaire surtout chez les Thraces;

 

63. Жена са ђугумом. (Манастир Нерези y Македонији, XII столеће);

63. Femme à broc; monastère de Nerezi en Macédoine, XIe siècle;

 

64. Бакарни ђугум, из Призрена (Косово), XVIII столеће, сродне форме са византијском посудом из Нереза. (Народни музеј y Врању).

64. Broc de cuivre, de Prizren (Kosovo), XVIIIe siècle, de forme analogue au vase byzantin de Nerezi. (Musée national de Vranje);

 

65. Портрет деспота Оливера, истакнутог великаша y источним пределима македонских земаља, из 1349, год., одевеног y најраскошнију византијску одећу средњега века, с елементом јужнословенсиог фолклорног украшавања, са рупцем задевеним за појас (Наос Цркве манастира Леснова y Македонији);

65. Portrait du despote Oliver (dans le naos de l’église du monastère de Lesnovo en Macédoine), grand seigneur éminent dans les régions orientales des pays macédoniens, de l’année 1349; le despote porte le costume byzantin médiéval le plus somptueux aux éléments de l’ornementation sud-slave, avec un mouchoir inséré derrière la ceinture;

 

66. Портрет краља Марка, из XIV столећа. У епу Јужних Словена, Краљевић Марко је једна од најсљавнијих личности средњега века. (Црква Св. Димитрија — Марков манастир y Македонији).

66. Portrait du roi Marko, de l’église de St Démétrios — monastère de Marko (Macédoine), du XIVe siècle; dans la poésie épique des Slaves du Sud un des héros les plus célèbres du Moyen âge.

 

 

1. Напад императора Никифора на Бугарску и његово заробљавање од стране Бугара. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 50).

1. Empereur Nicéphore attaquant la Bulgarie et fait prisonnier par les Bulgares. (Miniatures des Annales de Manassès, № 50);

 

 

2. Гозба цара Симеона y Цариграду и напад Бугара на Ромејие. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 60).

2. Festin de l’empereur Siméon à Constantinople et attaque des Bulgares sur les Romées. (Miniatures des annales de Manassès № 60);

 

 

3. Светковина кана Крума после победе над императором Никифором. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 51).

3. Festivité du khan Krum après la victoire remportée sur l’empereur Nicéphore. (Miniatures des annales de Manasssès, № 51);

 

 

4. Византијски император Лaв V гони кана Крума. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 54).

4. Empereur byzantin Léon V poursuivant le khan Krum (Miniatures des annales de Manassès, № 54);

 

 

5. Император Михаило II разбија војску Томе Словена (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 55).

5. Empereur Michel II mettant en déroute l’armée de Thomas le Slave. (Miniatures des annales de Manassès, № 55);

 

 

6. Атентат на имепратора Лава VI и напад Мађара. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 59).

6. Attentat sur l’empereur Léon VI et attaque des Hongrois. (Miniatures des annales de Manassès, № 59);

 

 

7. Најезда кијевског кнеза Свјатослава на Бугарску. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 63).

7. Invasion de la Bulgarie par le prince Sviatoslav de Kiev. (Miniatures des annales de' Manassès, № 63);

 

 

8. Пораз цара Самуила од стране Василија II и долазак ослепљених војника цара Самуила. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 66).

8. Défaite de l’empereur Samuel, infligée par Basile II et arrivée des soldats aveuglés de l’empereur Samuel. (Miniatures des annales de Manassès, № 66);

 

 

9. Покрштавање Руса. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 58).

9. Conversion des Russes au christianisme. (Miniatures des annales de Manassès, № 58);

 

 

10. Покрштавање Бугара. (Минијатуре Манасијевог летописа, бр. 57).

10. Conversion des Bulgares au christianisme. (Miniatures des annales de Manassès, № 57);

 

 

11. Cв. Кирил. Култ овог македословенског просветитеља је развијен y всих словенских народа. (Фреска из цркве Св. Софије y Охриду, XI столеће);

11. St. Cyrille, fresque de l’église de Ste Sophie, à Ohrid, XIe siècle; le culte de ce propagateur des lumières parmi les Macédoslaves est développé chez tous le peuples slaves;

12. Св. Климент. Куљт овог македословенског просветитеља је развијен y Јужних Словена, и то: Македонаца, Срба и Бугара. (Фреска из Цркве Св. Богородице Перивлепте y Охриду, XIV — XV столеће.)

12. St. Clément, fresque de l’église de la Sainte Vierge Périblèpte à Ohrid, XIVe—XVe siècle; le culte de ce propagateur des lumières parmi les Macédoslaves est développé chez les Slaves du Sud, à savoir: Macédoniens, Serbest et Bulgares;

 

 

13. Цар Константин и царица Јелена. Њихов култ је обилато развијен међу Јужиим Словенама. (Мимијатура из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће);

13. Empereur Constantin et impératrice Hélène, miniature des Evangiles de Prizren, datant du XIVe siècle; leur culte est abondamment développé parmi les Slaves du Sud;

 

 

14. Портрет краља Михаила, из XI столећа. (Црква Св. Михајла y Стону, Хрватска);

14. Portrait du roi Michel, dans l’église de St Michel à Ston, datant du XIe siècle (Croatie);

 

 

15. Убиство Добромира Стреза (Добромир Христ) 1214. год., господара македонских земаља струмичке u брегалничке области. (Детаљ морачке Иконе Св. Саве и Немање, из 1645. год.);

15. Assassinat de Dobromir Strez (Dobromir Christ) en 1214, maître des pays macédoniens des régions de Strumica et de Bregalnica. Détail de l’icone de Morača représentant St Sava et Nemanja;

 

 

16. Стефан Душан убија бугарског цара Михаила y велбушкој бици 1330. год. (Детаљ Лонгинове иконе Стефана Дечанског из 1574—1586. год. — манастир Дечани).

16. Etienne Dušan tue l’empereur bulgare Michel au cours de la bataille de Velbužd en 1330. Détail de l’icone de Stefan Dečanski de 1574-1586 au monastière de Dečani. Auteur Longin;

 

 

17. Буње, праисторијски прежитак y фолклорној архитектури Хрвата. (Шупља грамила y Билицама);

17. Bunje, survivance préhistorique dans l’architecture folklorique des Croates; Šuplja gramila à Bilice;

 

 

18. Пећина Шупљици y Доброселици на Златибору; од старине служила u као људско станиште, a и y пољопривредне сврхе, као пастирско склониште.

18. Grotte de Šupljici à Dobroselica dans la région de Zlatibor; du temps immémorial avait servi d’habitat aux hommes et aussi à de fins agricoles, comme abri de bergers;

 

 

19. Бронзана бритва из Нина, из старијег железног доба. (Археолошки музеј y Задру);

19. Coutenu de poche en bronze, provenant de la localité de Nin et datant du début de l’âge du fer (Musée archéologique à Zadar);

20. Сребрна украсна женска бритва, из Сплитске каштеле y Далмацији. (Етнографски музеј y Загребу);

20. Canif ornemental de femme en argent, provenant des Kaštela de Split en Dalmatie. (Musée ethnographique à Zagreb);

21. Железна бритвица, са сребрним гранулираним корицама; пратећи елеменат грађапске женске ношње имућнијег феудалног варошког друштва првих столећа новога века. (Из Призрена, поседује аутор овог рада).

21. Petit canif en fer, avec la manche d’argent granulée; élément accessoire du costume de femme bourgeois de la couche féodale aisée de la société urbaine aux premiers siècles du temps moderne. (Provenant de Prizren, en possession de l’auteur);

 

 

22. Праисторијска двојна посуда из Ватина — Банат. (Покрајина Војводина, Народни музеј y Вршцу);

22. Vase double préhistorique de Vatin — Banat (Province de Vojvodina, Musée national de Vršac);

23. Глинена двојна посуда, фолклорна творба призренских лончара, из XIX столећа. (Покрајина Косово, Народни. музеј y Врању);

23. Vase double en terre glaise, création folklorique des potiers de Prizren, datant du XIXe siècle. (Province de Kosovo, Musée national de Vranje);

24. Дрвна двојна посуда из предела Дукађина (стара Дарданија), из XVII столећа; пореклом из северне Арбаније, (Набављено y Покрајнини Косово, Народни музеј y Врању).

24. Vase double en bois, provenant de la région de Dukadjin (Dardanie ancienne) et datant du XVIIe siècle; origine de l’objet. Albanie du Nord. (Acquisition faite dans la Province de Kosovo. Musée national de Vranje);

 

25. Сетва. (Минијатура из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће) ;

25. Semailles, miniature des Evangiles de Prizren, XIIIe siècle;

 

 

26. Орач са ралом, ујармљеном запрегом волова и остеном y руци, обделава поља. (Према македословенској минијатури с краја XII столећа, из рукописа Париске националне библиотеке).

26. Laboureur avec l’araire, attelage des boeufs, un aiguillon à la main, laboure le champ; d’après une miniature macédoslave de la fin du XIIe siècle, dans le manuscrit de la Bibliothèque Nationale à Paris;

 

 

27. Орач са двостраним ралол, ујармљеним воловима и остеном y руци. (Према фресци из манастира Дечана-Косово, из половине XIV столећа);

27. Laboureur à araire double, attelage de boeufs et aiguillon à la main; d’après une fresque du monastère de Dečani (Kosovo), datant du milieu du XIVe siècle;

 

 

28. Орач са четвоространим ралом, ујармљеним воловима и остеном y руци, одевен y крзнену одору. (Према минијатури из Минхенског псалтира, из XIV столећа).

28. Laboureur à araire quadruple, attelage de boeufs et aiguillon à la main, vêtu de fourrure; d’après la miniature du Psautier de Munich, datant du XIV siècle;

 

 

29. Oбделевање винограда y Босни. (По минијатури из Хрвојевог мисала, из прве половине XV столећа).

29. Culture des vignes en Bosnie; d’après la miniature du Missel de Hrvoje, datant de la première moitié du XVe siècle;

 

 

30. Туча при обделавању винограда. (По минијатури из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће); виноградарство су Јужни Словени попримили од балканских старинаца;

30. Bagarre lors des travaux dans le vignoble; d’après la miniature des Evangiles de Prizren, datant du XIIIe siècle; les Slaves du Sud avaient adopté la viticulture des population autochtones des Balkans;

31. Прерада грожђа. (По минијатури из Хрвојевог мисала, из прве половине XV столећа); справљање вина Јужни Словени су попримили од балканских старинаца.

31. Traitement des raisins, d’après la miniature du Missel de Hrvoje, de la première moitié du XVe siècle; les Slaves du Sud avait appris à fabriquer le vin des aborigènes balkaniques;

 

 

32. Стрижба оваца y Македословена средњега века. (Према минијатури с краја XII столећа, из рукописа Париске националне библиотеке) ;

32. Tonte des moutons chez les Macédoslaves du Moyen âge; d’après la miniature datant de la fin du XIIe siècle, dans un manuscrit de la Bibliothèque Nationale à Paris;

 

 

33. Пастир сa стадом стоке на пашњаку. (Према фресци манастира Дечана (Косово), из половине XIV столећа).

33. Berger avec son troupeau au pâturage; d’après une fresque au monastère de Dečani (Kosovo), datant du milieu du XIVe siècle;

 

 

34. Остаци праисторијских чамаца (моноксилон или копаница) y средњовековних Македословена. (Према минијатури с краја XII столећа, из рукописа Париске националне библиотеке); као сирвивал, копаница ce очувала y Македонаца на великим језерима ове земље све до другог светског para (1941—1945);

34. Restes de bateaux préhistoriques (monoxyle ou kopanica) chez les Macédoslaves du Moyen âge; d’après une miniature de la fin du XIIe siècle, du manuscrit de la Bibliothèque Nationale de Paris; comme survivance, le bateau monoxyle s’est convé chez les Macédoniens jusqu’à la Deuxième guerre mondiale sur les grands lacs de ce pays;

35. Парабола о радницима изнајмљеним y разне сате. (По минијатури из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће).

35. Parabole des ouvriers, engagés en différentes heures; d’après la miniature des Evangiles de Prizren, XIIIe siècle;

 

 

36. Праисторијски идол из Кличевца (Србија); са карактеристичном звонолком сукњом и на глави плитком капом; оба ова хаљетка очувала су ce као прежици y одећи Срба, Црногораца, Македонаца и Арбанаса;

36. Idole préhistorique de Kličevac (Serbie) avec la jupe caractéristique en forme de cloche et coiffée d’un bonnet plat; l’un et l’autre de ces éléments du costume se sont conservés comme survivance dans le costume des Serbes, Monténégrins et Albanais;

37. Cв. Теодор Тирон. У менталитету балканских Словена (Срби, Македонци, Црногорци, Бугари), континуирани наследник трачког коњаника. (Минијатура из Призренског четворојеванђеља, XIII столеће).

37. St Théodore Tiron, miniature des Evangiles de Prizren, XIIIe siècle; dans la mentalité des Slaves balkaniques (Serbes, Macédoniens, Monténégrins, Bulgares) succède, sans solution de continuité, au cavalier de Thrace;

 

 

38. Неолитска кабаница са капуљачом, ФАФАС код К. Митровице, (Народни музеј y Косовској Митровици);

38. Caban néolithique avec capuchon, FAFOS près de Kosovska Mitrovica. (Musée national de Kosovska Mitrovica);

39. Шиљата капа, неолитска пластика, ФАФОС код Косовске Митровице. (Народни музеј y Косовској Митровици);

39. Bonnet pointu, plastique néolithique, FAFOS près de Kosovska Mitrovica. (Musée national à Kosovska Mitrovica);

40. Архаична ношња на глави: шиљата капа, мушка плитка капа, кљобук од пусте. (Икона Св. Стефана Дечанског, детаљ: „Просјаци“, рад зографа Лонгина расоноше, друга половина XVI столећа, манастир Дечани, Косово);

40. Coiffure archaïque: bonnet pointu, bonnet plat d’homme, casque de feutre. Iconce de St Stefan Dečanski (détail „mendiants"), oeuvre du peintre (zographe) Longin „rasonoša) (porteur du froc), deuxième moitié du XVIe siècle, monastère de Dečani (Kosovo);

41. Старински женски шешир за рад y пољу и y соланама, исплетен од шаша са острва Пага (Етнографски музеј y Загребу).

41. Chapeau de femme ancien, pour les travaux de champ et aux salins, tressé de feuilles de laiche, provenant de l’île de Pag;

 

 

42. Женска народна ношња из Баточине y Шумадији, из XVII столећа. Континуирана бугарска ношња y ношњи Срба;

42. Costume populaire de femme de Batočina en Šumadija, datant du XVII siècle; continuité du costume bulgare dans le costume serbe;

43. Мушка плитка капа из Лике. (Етнографски музеј y Загребу); континуирано илирско културно наслеђе y одевању Јужних Славена западних земаља Балканског полуострва;

43. Bonnet plat d’homme de la région de Lika. (Musée ethnographique à Zagreb); continuité de l’héritage culturel illyrien dans le costume des Slaves du Sud, habitant les pays à l’Ouest de la Péninsule Balkanique;

44. Наоружани Личанин, са токама на прсима; континуирани начин ношења оружја и извесних хаљетака илириских племена y овој личкој одећи је очит.

44. Habitant de Lika-, armé, avec les toice (plaques d’argent) sur la poitrine; continuité dans la manière de porter les armes et certaines pièces de vêtements à la façon des tribus illyriennes est évidente dans ce costume de Lika;

 

45. Средњовековна мушка ношња „хрватског одличника“. (Према рељефу из Бискупије);

45. Costume d’homme du Moyen âge, porté par un „notable croate", d’après le relief de l’Evêché;

46. Средњовековна владарска ношња. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру);

46. Costume princier du Moyen âge, d'après le relief de l’église de St Donat à Zadar;

47. Средњовековна мушка војничка ношња. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру).

47. Costume militaire médiéval, d’après le relief de l’église de St Donat à Zadar;

 

 

48. Женска ношња хрватских феудалаца средњега века, настала на бази романске ношње. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру);

48. Costume de femme des féodaux croates du Moyen âge, d’après le relief à l’église de St Donat à Zadar; basé sur le costume roman;

49. Владарска ношња. (Према рељефу са Сплитске крстионице, из XIII столећа);

49. Costume princier, d’après le relief sur le baptistère de Split, datant du XIIIe siècle;

50. Владарска ношња, мешавина старобалканске и словенске ношње. (Према рељефу из Цркве Св. Доната y Задру).

50. Costume princier, d’après le relief de l’église de St Donat de Zadar; mélange de costumes paléobalkanique et slave;

 

 

51. Архаичан начин прераде млека y Срба y Хомољу (источна Србија), с почетка XX столећа; један од пастира има на себи древни хаљетак скорње, a на глави велику шубару, коју су познавали стари Словени и Трачани на Балканском полуострву;

51. Méthode archaïque de transformation du lait chez les Serbes dans la région de Homolje (Serbie de l’Est) du début du XXe siècle; un des bergers porte la pièce de vêtement ancinne, dite skornje et il est coiffé d’un grand bonnet de forrure que connaissaient les vieux Slaves et les Thraces dans la Péninsule Balkanique;

 

 

52. Опанци илирског племена Јапода. (Према јаподским урнама са тла росне и Херцеговине) ; континуирано наслеђе y Јужних Словена, одржано до данашњих дана y патријархалној народној ношњи (опанак од пресне говеђе коже из предела Пчиње y јужној Србији и ужички опаaнак од штављене говеђе коже).

52. Opanques (sandale de cuir) de la tribu illyrienne de Japodes, d’après les urnes japodes provenant des terrains de la Bosnie et de l’Herzégovine; héritage continu chez les Slaves du Sud qui s’est maintenu jusqu’à nos jours comme partie du costume populaire patriarcal (opanque de cuir de boeuf brut de la région de Pčinja dans la Serbie du Sud et opanke de cuir de boeuf tanné d’Užice);

 

 

53. Разноврсна геометријска орнаментика. Женска прегача y Срба Ибарског Колашина, с краја XIX столећа. (Народни музеј y Косовској Митровици); поред естетске, знатан број орнамената има и мађијско-религијску функцију, као сирвивал древне балканске старине;

53. Différents ornements géométriques; tablier de femme parmi la population serbe de la région d’Ibarski Kolašin, datant de la fin du XIXe siècle. (Musée national à Kosovska Mitrovica); outre la fonction esthétique, un nombre considérable d’ornements ont également une fonction magique-religieuse;

54. Бакарно пастирско звоно, са тељигом, за овна предводника, с краја XVIII столећа, из предела Горе на Косову. (Народни музеј y Врању).

54. Sonnaille de berger en cuivre, avec la verge pour l’attacher au cou du bélier conducteur, datant de la fin du XVIIIe siècle, provenant de la région de Gora dans la province de Kosovo (Musée national à Vranje);

 

 

55. Орнаментика илирске епохе, са златне маске из Требеништа y Македонији, VI столеће ст. ере. Континуирано наслеђе као прежитак y орнаментици Јужних Словена. (Народни музеј y Београду);

55. Ornements de l’époque illyrienne, de la masque d’or de Trebenište en Macédoine, VIe siècle avant notre ère; héritage continue sous forme de survivance dans les ornements des Slaves du Sud. (Musée national de Belgrade);

56. Праисторијска глинена кепчија (чаша, маштрофа), из раног бронзаног доба, из Слатине код Лесковца y јужној Србији. Континуирано наслеђе y сточарских балканских етничких скупина y Румуна, Хрвата и Срба, чија ce изградња обавља y дрвету, врло често обилато украшено дуборезом. (Народни музеј y Београду).

56. Chope préhistorique en terre glaise, datant du haut âge du bronze, provenant de Slatina près de Leskovac dans la Serbie du Sud. (Musée national de Belgrade); héritage continu parmi les groupes ethniques des pasteurs balkaniques parmi les Roumains, les Croates et les Serbes; on la fait souvent aussi en bois avec une abondance d’ornements sculptés;

 

 

57. Убао y Ријечанима y Црној Гори. Старобалкански начин добијања пијаће воде y карсним пределима;

57. Puits à Riječani (Monténégro); manière balkanique ancienne d’approvisionnement d’eau potable dans les régions karstiques;

58. Обичај клања овна на Петров дан на Петровој гори, у Горњој Јабланици y јужној Србији; остатак паганског обичаја из 1910. год. којим ce приноси жртва планини за добробит стада оваца и обитељи породице.

58. Coutume d’abattre un bélier à la St Pierre dans la montagne de Petrova Gora région de Haute Jablanica dans la Serbie du Sud; vestige de la coutume paienne de l’année 1910 d’immoler en sacrifice à la montagne pour le bien-être du troupesu de moutons et de la famille;

 

 

59. Вирџина (тобелија) Микаш Караџић из Језера (Црна Гора);

59. Virdžina (tobelija — jeune fille, dont les parents n’ont pas de fils, qui fait le voeu de porter le costume et le nom d’homme) Mikaš Karadžić de Jezero (Monténégro) ;

60. Вирџина (тобелија) Хамиде Сумаћи Смакола, из Доњег Рашана — Бајгорска Шаља (Косово).

60. Virdžina (tobelija) Hamide Sumaéi Smakola, de Donji Rašan — région de Bajgorska Salja (Kosovo);

 

 

61. Александар Македонски y ратној опреми на Буцефалу. Одраз византијске књижевности и минијатурне уметности на српску средњовековину књижевност и минијатурну уметност. (Према минијатури српског рукописа Александриде, из XIV столећа, која је чувана y Народној библиотеци y Београду; уништена приликом бомбардовања Београда y време фашистичког напада 1941. год.);

61. Alexandre le Grand, roi macédonien, armé et vêtu de costume de guerre, montant sur son cheval Bucéphale, d’après la miniature dans le manuscrit serbe d’Alexandride, datant du XIVe siècle, conservé dans la Bibliothèque Nationale de Belgrade (détruite lors du bombardement de Belgrade au temps de l’ataque des fascistes en 1941); réfléchissement de la littérature et de l’art byzantins sur la littérature et l’art médiévaux serbes;

 

 

62. Лов са соколом. Међу старим балканским народима, лов са соколима је нарочито био омиљен y Трачанa. (Према минијатури из Хрвојевог мисала, из прве половине XV столећа).

62. Chasse au faucon, d’après la miniature du Missel de Hrvoje, de la première moitié du XVe siècle; parmi les peuples anciens habitant la Péninsule Balkanique, la chasse au faucon était populaire surtout chez les Thraces;

 

 

63. Жена са ђугумом. (Манастир Нерези y Македонији, XII столеће);

63. Femme à broc; monastère de Nerezi en Macédoine, XIe siècle;

 

 

64. Бакарни ђугум, из Призрена (Косово), XVIII столеће, сродне форме са византијском посудом из Нереза. (Народни музеј y Врању).

64. Broc de cuivre, de Prizren (Kosovo), XVIIIe siècle, de forme analogue au vase byzantin de Nerezi. (Musée national de Vranje);

 

 

65. Портрет деспота Оливера, истакнутог великаша y источним пределима македонских земаља, из 1349, год., одевеног y најраскошнију византијску одећу средњега века, с елементом јужнословенсиог фолклорног украшавања, са рупцем задевеним за појас (Наос Цркве манастира Леснова y Македонији);

65. Portrait du despote Oliver (dans le naos de l’église du monastère de Lesnovo en Macédoine), grand seigneur éminent dans les régions orientales des pays macédoniens, de l’année 1349; le despote porte le costume byzantin médiéval le plus somptueux aux éléments de l’ornementation sud-slave, avec un mouchoir inséré derrière la ceinture;

 

 

66. Портрет краља Марка, из XIV столећа. У епу Јужних Словена, Краљевић Марко је једна од најсљавнијих личности средњега века. (Црква Св. Димитрија — Марков манастир y Македонији).

66. Portrait du roi Marko, de l’église de St Démétrios — monastère de Marko (Macédoine), du XIVe siècle; dans la poésie épique des Slaves du Sud un des héros les plus célèbres du Moyen âge.

 

 

[Back to Index]