ПОПИС ТАБЛИ У ПРИЛОГУ
A. Црно — беле табле:
T. I. Саракачанско пастирско село на планини Перистеру y Македонији, из прве половине XX столећа
T. II. Поглед на с. Галичник y области македонског племена Мијака; с почетка XX столећа
T. III. Изглед села Логоварда код Битоља y Македонији, с почетка XX столећа
T. IV. Стара балканска градска архитектура из вароши Тетова y Македонији, с почетка XX столећа
T. V. Призрен, градско насеље балканског типа, с почетка XX столећа
T. VII. Сродничка задруга Петровићи из с. Каменице y Старом Влаху — Србија; с почетка XX столећа
T. VIII. Сродничка задруга Голочевци из вароши Врања, с почетка XX столећа
T. IX. Рибарство на Сави, с почетка XX столећа
T. X. Сељак горосеча, из околине Голупца y источној Србији, с почетка XX столећа
T. XI. Рибар оправља рибарске мреже на Корчули, с почетка XX столећа
T. XII. Моба: жетеоци жању пшеницу, с. Засад y пределу Студеници — Србија, половина, XX столећа
T. XIVa. Опанчари на послу y Ваш — чаршији y Сарајеву — Босна, с почетка XX столећа
T. XIVб. Женска старинска ношња из Дрвара y Босни; с почетка XX столећа
T. XV. Женска народна ношња из Словеније, с почетка XX столећа
T. XVI. Словеначка женска ношња, с почетка XX столећа
T. XVII. Сељанка из околине Трогира y Далмацији, с почетка XX столећа
T. XVIII. Женска ношња из околине Трогира y Далмацији, с почетка XX столећа
T. XIX. Девојке y народној ношњи из Груда y Конавлима — Хрватска, с почетка XX столећа
T. XX. Женска ношња из околине Сплита y Далмацији, с почетка XX столећа
T. XXI. Буњевачка девојачка ношња, с почетка XX столећа
T. XXII. Шокачка женска народна ношња из Бачке — Војводина, с почетка XX столећа
T. XXIII. Мушка ношња из околине Сарајева y Босни, с почетка XX столећа
T. XXIV. Женска ношња из Книна y Далмацији — Хрватска, с почетка XX столећа
T. XXVI. Сукња, старински женски хаљетак из Славоније — Хрватска, с почетка XX столећа
T. XXVII. Пиротски ћилим из 1886. год. — Србија
T. XXVIII. Дервиш из Ђаковице на Косову, с почетка XX столећа
T. XXIX. Певачице народних песама, из с. Рађевића y Босни, с почетка XX столећа
T. XXX а-б. Коло из с. Кучевишта y Скопској Црној гори — Македонија, с почетка XX столећа
T. XXXI. Дубочке духовске падалице, из источне Србије, с краја XIX столећа
T. XXXII Воловска богомоља, из Темнића y Србији, с почетка XX столећа
Б. Табле y боји:
T. I. Св. Димитрије одбија Словене од Солуна, приликом њихових најезда y VI и VII столећу на југ Балканског полуострва. Икона македонских зографа с краја XVIII столећа. (Народни музеј y Врању)
T. II. Коледарска маска из околине Лесковца y јужној Србији. (Етнографски музеј y Београду)
T. III. „Коњешко ћилимче“ (аша), за прекривање невестинског коња y свадбеном ритуалу, из с. Мијаковца y Пољаници (јужна Србија); са приказом антропоморфних фигура. (Поседује аутор овог рада)
В. Карта и картограми:
Картограм I. Етничка структура Југославије према попису становништва 1961. год.
Картограм II. Етничка структура Југославије према попису становништва 1971. год.
A. Црно — беле табле:
T. I. Саракачанско пастирско село на планини Перистеру y Македонији, из прве половине XX столећа;
Pl. I. Village de pasteurs sarakatsani dans la montagne de Perister ne Macédoine; survivance de l’élevage nomade de l’ancien peuple balkanique de Macédoromans, de la première moitié du XXe siècle;
T. II. Поглед на с. Галичник y области македонског племена Мијака; с почетка XX столећа;
Pl. II. Vue du village de Galičnik dans la région mère de la fameuse tribu macédonienne de Mijaci qui porte le nom en mémoire des oronymes dans le pays d’origine des anciens slaves; exemple caractéristique de l’architecture paléobalkanique, oeuvre des constructeurs locaux;
T. III. Изглед села Логоварда код Битоља y Македонији, с почетка XX столећа;
Pl. III. Aspect du village de Logovarda près de Bitolj en Macédoine; réfléchissement de l’économie naturelle de l’époque féodale turque sur l'architecture rurale et e type du village commencement du XXe siècle;
T. IV. Стара балканска градска архитектура из вароши Тетова y Македонији, с почетка XX столећа;
Pl. IV. Restes de la vieille architecture urbaine balkanique; art urbain folklorique de la ville de Tetovo, en Macédoine, de la fin de la troisième décennie du XXe siècle;
T. V. Призрен, градско насеље балканског типа, с почетка XX столећа;
Pl. V. Prizren, habitat urbain du type balkanique, aux éléments de l’architecture caractéristique de la culture orientale, quartier avec la mosquée du sultan Amurat (Kosovo);
T. VI. Сродничка задруга Чурковци из с. Вулачана y Скопској котлини — Македонија, с почетка XX столећа;
Pl. VI. Grande famille indivise de Čurkovci parmi les Macédoniens, au village de Bulačani dans le bassin de Skopje; forme transitoire entre la famille matriarcale et la famille dite inokosna (c.à d. composée du père, de la mère et des enfants, séparée de la zadruga). Commencement du XXe siècle;
T. VII. Сродничка задруга Петровићи из с. Каменице y Старом Влаху — Србија; с почетка XX столећа;
Pl. VII. Grande famille indivise de Petrovié parmi les Serbes au village de Kamenica dans la région de Stari Vlah; forme transitoire entre la famille matriarcale et la famille dite inokosna, commencement du XXe siècle;
T. VIII. Сродничка задруга Голочевци из вароши Врања, с почетка XX столећа;
Pl. VIII. Grande famille indivise de Goločevci parmi les Serbes, dans la ville de Vranje, commencement du XXe siècle;
T. IX. Рибарство на Сави, с почетка XX столећа;
Pl. IX. Pêche sur la Save; activité économique et technique de la pêche, pratiquées autrefois par les tribus illyriennes habitant ce territoire, adoptées par les groupes ethniques et peuples sud-slaves qui habitent là à présent;
T. X. Сељак горосеча, из околине Голупца y источној Србији, с почетка XX столећа;
Pl. X. Paysan bûcheron, des environs de Golubac dans la Serbie de l’Est; vêtu de costume suranné des vieux Slaves et des Thraces;
T. XI. Рибар оправља рибарске мреже на Корчули, с почетка XX столећа;
Pl. XI. Pêcheur réparant les filets; Vela Luka dans l’île de Korčula; occupation archaïque des vieux Slaves, perfectionnée par la superstructure des Romans balkaniques et des Illyriens dans les pays habités par les Croates;
T. XII. Моба: жетеоци жању пшеницу, с. Засад y пределу Студеници — Србија, половина, XX столећа;
Pl. XII. Moba (travail collectif gratuit): moissonneurs moissonnent le blé, village de Zasad dans la région de Studenica dans la province de Stari Ras en Serbie; coutume ancienne d’association territoriale pour effectuer les travaux de champs;
T. XIII. Сељанка (пастирица) y троструком послу, с. Вуковац y Хомољу — источна Србија, половина XX столећа;
Pl. XIII. En triple besogne: mère avec le nourrison dans le berceau qu’elle porte sur le dos; fileuse avec fuseau et quenouille et bergère avec le troupeau de moutons qu’elle garde. Village de Vukovac dans la région de Homolje (Serbie de l’Est). Dans sa description des anciens Péoniens des an virons du Lac de Dojran en Macédoine Hérodote a déjà observé une paysanne qui faisait une triple besogne: elle portait un broc d’eau sur la tête, filait et en même temps menait un cheval à boire;
T. XIVa. Опанчари на послу y Ваш — чаршији y Сарајеву — Босна, с почетка XX столећа;
Pl. XIV(a). Cordonniers qui font des opanques au travail à Baš čaršija (marché) de Sarajevo; dans ce métier on voit l’entrelacement de l’activité artisanale orientale et la fabrication paléobalkanique des opanques;
T. XIVб. Женска старинска ношња из Дрвара y Босни; с почетка XX столећа;
Pl. XIV(b). Ancien costume de femme à Drvar en Bosnie;
T. XV. Женска народна ношња из Словеније, с почетка XX столећа;
Pl. XV. Costume populaire de femme de Slovénie; survivance conservée des pièces de vêtements de l’antiquité slave avec les éléments du costume du nouveau milieu géographique en Slovénie;
T. XVI. Словеначка женска ношња, с почетка XX столећа;
Pl. XVI. Costume de femme Slovène: survivances de l’ancien costume slave aux éléments du costume de la population antique de la Pannonie;
T. XVII. Сељанка из околине Трогира y Далмацији, с почетка XX столећа;
Pl. XVII. Paysanne des environs dé Trogir en Dalmatie, avec la quenouille et le fuseau; vêtue de costume patriarcal de sa contrée, aux traces du costume des tribus et groupes ethniques illyriens et romans de cette partie de la Croatie;
T. XVIII. Женска ношња из околине Трогира y Далмацији, с почетка XX столећа;
Pl. XVIII. Costume de femme des environs de Trogir en Dalmatie; outre les pièces datant de l’antiquité balkanique, héritage des femmes illyriennes de cette région, on distingue aussi l’héritage de l’ancienne parure;
316
T. XIX. Девојке y народној ношњи из Груда y Конавлима — Хрватска, с почетка XX столећа;
Pl. XIX. Jeunes filles en costume populaire, de Grude dans la région de Konavli (Croatie); ce costume est basé sur les survivances du costume populaire illyrien-roman de ce territoire;
T. XX. Женска ношња из околине Сплита y Далмацији, с почетка XX столећа;
Pl. XX. Costume de femme des environs de Split en Dalmatie dans lequel sont conservées les survivances de l’ancien costume balkanique des femmes illyriennes et romanes; aux pieds survivances des opanques illyriennes;
T. XXI. Буњевачка девојачка ношња, с почетка XX столећа;
Pl. XXI. Costume de jeune fille du groupe ethnique de Bunjevci; survivances conservées des pièces de vêtement du costume vieux slave aux éléments du costume des peuples de l’Europe Centrale;
T. XXII. Шокачка женска народна ношња из Бачке — Војводина, с почетка XX столећа;
Pl. XXII. Costume populaire de femme du groupe ethnique de Sokci de la région de Bačka, en Vojvodina; outre les survivances vieilles slaves, dans ce costume sont représentées aussi les influences des costumes roumain, hongrois et autres costumes de ce territoire;
T. XXIII. Мушка ношња из околине Сарајева y Босни, с почетка XX столећа;
Pl. XXIII. Costume d’homme des environs de Sarajevo en Bosnie (pantalon, gilet, chemise, ceinture tissée, bande d’étoffe à enrouler autour de la tête, fez, chaussette et canne à s’appuyer en marchant). (Musée Ethnographique à Belgrade);
T. XXIV. Женска ношња из Книна y Далмацији — Хрватска, с почетка XX столећа;
Pl. XXIV. Costume de femme de Knin en Dalmatie (bas, zubun -sorte de gilet-, robe); il s’est formé sous l’influence du costume populaire de la population romane autochtone. (Musée Ethnographique de Belgrade);
T. XXV. Млади на сеоској чесми y с. Кучевишту y Скопској Црној гори — Македонија, с почетка XX столећа;
Pl. XXV. Jeunes gens à la fontaine du village à Kučevište dans la région de Skopska Crna Gora en Macédoine; habillés en costume archaïque d’été de la orientale et la fabrication paléobalkanique des opanques;
T. XXVI. Сукња, старински женски хаљетак из Славоније — Хрватска, с почетка XX столећа;
Pl. XXVI. Jupe, ancienne pièce d’habillement de femme, provenant de Slavonie Basée sur un modèle très ancien, ornementation modifiée provenant d’un passé historique plus proche. (Musée Ethnographique de Belgrade);
T. XXVII. Пиротски ћилим из 1886. год. — Србија;
Pl. XXVII. Tapis de Pirot, de l’année 1886; produit de l’industrie domestique, sous l’influence de l’art folklorique du Proche Orient. (Musée Ethnographique de Belgrade);
T. XXVIII. Дервиш из Ђаковице на Косову, с почетка XX столећа;
Pl. XXVIII. Derviche de Djakovica en Kosovo; phénomène apparu aux pays des Slaves du Sud sous l’influence de l’islam; commencement du XXe siècle;
T. XXIX. Певачице народних песама, из с. Рађевића y Босни, с почетка XX столећа;
Pl. XXIX. Chanteuses des chants populaires pendant la cérémonie du mariage; du village de Radjevié en Bosnie; pays et régions où est conservée la survivance de la musique illyriennne dans le mélos populaire;
T. XXX а-б. Коло из с. Кучевишта y Скопској Црној гори — Македонија, с почетка XX столећа;
Pl. XXXa-b. Macédoniens dansant l’oro (ronde), du village de Kucevište dans la région de Skopska Crna Gora; les danseurs portent le vieux costume d’été balkanique;
T. XXXI. Дубочке духовске падалице, из источне Србије, с краја XIX столећа;
Pl. XXXI. Padalice (femmes qui tombent en transe) de Pentecôte à Duboka; survivance de l’antiquité profonde des aborigènes balkaniques, conservée dans la religion patriarcale-païenne de la population de la Serbie de l’Est, acec l’ethnogenèse des populations dace et thrace, avec les traces du sexe de groupe, probablement une survivance de l’antiquité slave et vieille balkanique; ronde rituelle des padalice de la fin du XIXe siècle;
T. XXXII. Воловска богомоља, из Темнића y Србији, с почетка XX столећа.
Pl. XXXII. Temple de boeufs, de Temnié en Serbie; vestige des croyances païennes du passé le plus reculé, du commencement du XXe siècle.
Б. Табле y боји:
T. I. Св. Димитрије одбија Словене од Солуна, приликом њихових најезда y VI и VII столећу на југ Балканског полуострва. Икона македонских зографа с краја XVIII столећа. (Народни музеј y Врању);
Pl. I. St Démétrios repousse les Slaves de Salonique lors de leurs incursions aux Vie et Vile siècles vers le sud de la Péninsule Balkanique. Continuité de l’art byzantin dans l’iconographie macédoniennne, représentée sur l’icône oeuvre des zographes macédoniens de la fin du XVIIIe siècle. (Musée national de Vranje);
T. II. Коледарска маска из околине Лесковца y јужној Србији. (Етнографски музеј y Београду);
Pl. II. Masque de koledari (chanteurs des chansons de Noël ou de Jour de l’An). Héritage thraco-celte continu dans la mentalité des Serbes — habitants de la Serbie du Sud. (Musée Ethnographique de Belgrade);
T. III. „Коњешко ћилимче“ (аша), за прекривање невестинског коња y свадбеном ритуалу, из с. Мијаковца y Пољаници (јужна Србија); са приказом антропоморфних фигура. (Поседује аутор овог рада).
Pl. III. „Konješko ćilimče” (housse), sert à couvrir le cheval de la nouvelle épousée au cours de la cérémonie du mariage, du village de Mijakovac dans la région de Poljanica (Serbie du Sud). Dans la composition de vieilles bigarrures ornementales, où sont présentés aussi les „petites icônes”, sont insérées les figures anthropomorphes dansant la ronde. (En possession de l’auteur du présent travail).
В. Карта и картограми:
Карта I. Балканско полуострво;
Carte I. Péninsule Balkanique;
Картограм I. Етничка структура Југославије према попису становништва 1961. год.
Cartogramme I. Structure ethnique de la Yougoslavie d’après le recensement de l’année 1961;
Картограм II. Етничка структура Југославије према попису становништва 1971. год.
Cartogramme II. Structure ethnique de la Yougoslavie d’après le recensement de l’année 1971.
