ТИПОЛОГИЈА КЕРАМИЧКИХ ПОСУДА
3. Керамички производи из раздобља XIII-XIV века
Губитком стратешке улоге Београда у овом раздобљу, као што је раније напоменуто, и његово насеље губи на значају. Иако се током XIII-XIV века насеље простире на приближно истој површини као и у претходном периоду, чак се запажа и извесно територијално проширење у правцу Дорћола, сви знаци указују на његово опадање, што је вероватно било пропраћено смањењем становништва. На Београдској тврђави ови је исказано кроз слабу заступљеност културних слојева, који најчешће и нису могли јасно стратиграфски да се издвоје. Такође, у поменутим слојевима запажа се знатно мања количина покретног археолошког материјала. И керамика која је временски опредељена у XIII-XIV век сразмерно је малобројна и у већој мери једнородна, што означава њен у потпуности локални карактер. Унифицираност грнчарцје изражена је и кроз облике и кроз углавном уједначен квалитет. Керамички материјал из раздобља XIII-XIV века чине готово искључиво лонци, подељени у две главне групе, и неколико фрагмената поклопаца који им одговарају. Поред поменутих група лонаца, представника продукције, јавља се још свега неколико мање карактеристичних типова.
Група I. У оквиру ове групе констатована су три блиска облика лонца чије варијанте чине прелаз из једног у други тип. To су лонци широког реципијента, са више или мање разгрнутам ободом, заобљеним трбухом и широким равним дном (сл. 23/2-5, 14). Најчешће су варијанте типа II/24 врећасте форме, високо извученог и са унутрашњс стране благо ужлебљеног обода (сл. 23/2). По профилацији се издвајају лонци такође високог, косо разгрнутог обода, овалног или лоптасто обликованог трбуха (сл. 23/3, 5, 6). Поред поменутих, у мањем броју јављају се и лонци ужлебљеног, профилисаног обода (сл. 23/4. 14). На већем броју лонаца ове врсте горњи део трбуха украшен је орнаментом изведеним у техници урезивања. Двострука или трострука, развијена таласаста линија извучена је немарпн, некад испрекидана или преклопљена. Сразмерно су честе и посуде без украса. Сви поменути лонци били су у функцији огњишних посуда што се види
63
Сл. 23. Грнчарија XIII-XIV века. Група I: сл. 1-6, 14; Група II: сл. 7-8; Мање заступљени типови посуда: сл. 9-13.
Fig. 23. Pottery from the 13th-14th centuries. Group I: figs. 1-6, 14; Group II: figs. 7-8; Less frequent pottery types: fig. 13.
64
по траговима гари на површини. Фактура глине од које су израђени иста је за све форме. To је песковита глина са ситнијим или крупнијим зрнима песка и шљунка, сиво, мрко или жућкасто печена.
Известан, мањи број поменутих лонаца нађен је приликом археолошких истраживања средњовековног предграђа на подручју Дорћола (сл. 8/2-4, 6-11), док је већа количина откривена на просторима Београдске тврђаве, на Дунавској падини у Доњем граду, као и у Западном подграђу. Такође, приликом археолошких истраживања предграђа на подручју Дорћола, у културним слојевима из раздобља ХIII-XIV века, нађен је и известан број уломака коничних поклопаца који вероватно одговарају лонцима типа II/24, судећи по технологији израде, украсу, али и по димензијама отвора (сл. 8/1). На истраженим површинама на Београдској тврђави, међутим, уломци поклопаца сигурно опредељених у овај тип нису нађени. Слични лонци врећастог облика регистровани су у извесном броју у Браничеву, где они чине део инвентара једне од кућа из последњег хоризонта становања на овом простору, који је датован у почетак XIII века (Поповић М., Иванишевић В. 1988, 153, сл. 23/7, 9). Врло сличне посуде постоје и у Добруџи, на налазишту Пакујул луј Соаре, такође у културним слојевима из раздобља XIII-XIV века (Baraschi S. 1977, 203, pl. II/1-2).
Судови овог облика и истих технолошких карактеристика на подручју Београда опредељени су у крај XIII и почетак XIV века, према налазу новца у најстаријем културном хоризонту истраженом на простору Предграђа (Бјелајац Љ. 1978, 137). Међутим, као један од карактеристичних производа локалне грнчарије, они се, мада у незнатно измењеној технологији, израђују и у каснијим раздобљима. Тако се током XV века израђују лонци типа II/19, када су изразито танких зидова и од песковите глине са ситним зрнима песка, црвене боје печења (сл. 23/14). За разлику од ових, лонци по свему слични онима типа II/12, нешто су бројнији у керамичком материјалу из времена турске власти у граду током XVI-XVII века, када се у фактури често јавља кречњак. Такође, на појединим примерцима на дну лонца среће се рељефна ознака крста у кругу.
Група II. Поред широких лонаца врећастог облика има и мањих лонаца косо разгрнугог обода, наглашеног врата и овалног трбуха, који је украшен урезаним таласастим и хоризонталним линијама (сл. 23/7-8). Већина ових лонаца израђена је од сиво или мрко печене, лоше пречишћене, песковите глине са крупним зрнима песка и шљунка, док су ретки примерци од пречишћене, песковите глине.
Посуде овог типа честе су на Београдској тврђави, а посебно велики број их је нађен на простору Замка и насеља у Доњем граду. На овим површинама они се јављају како у стратиграфски издвојеним културним слојевима XIII-XIV века, тако и у онима који садрже керамички материјал из раног XV века. На основу њиховог основног облика, као и варијанти, али и поменутих услова налаза, сматра се да се преко посуда овог типа може посматрати настанак једног од најкарактеристичнијих облика посуда локалне грнчарске производње наредног раздобља, односно почетка XV века. Тада ове лонце одликује изражена профилација, а особеност представља јако издужен врат и разгрнут обод који је наглашен украсом у виду убода или косих зареза изведених ноктом, као што се може видети на примерцима издвојеним у варијанту овог типа (сл. 23/7). Исте карактеристике показују и аналогни примерци из Смедеревског града. У културним слојевима из раздобља XIII-XIV века ове посуде су знатно ређе од оних које представљају основни типолошки облик, што је случај и са појавношћу посуда основног облика у слојевима датованим у XV век. Из свега напред изнесеног, претпоставља се да се посуде опредељене у тип II/15 у Београду могу временски определити у XIII-XIV век, с тим што оне у нешто измењеном облику трају и кроз мањи део наредног, XV века, као један од бројније заступљених производа међу грнчаријом са елементима локалне традиције.
Приликом археолошких истраживања Београдске тврђаве, на површинама пре свега Замка и Горњег града, као и Доњег града, нађен је и известан број других лонаца. Сви они су различити међусобно, а заступљени су изузетно малим бројем примерака. Међу њима јављају се два облика већих посуда, израђених од сиво печене, песковите глине (сл. 23/12-13). Један од њих је лонац широког отвора, прстенасто профилисаног обода и ширег, заобљеног трбуха, који је украшен неправилно изведеним хоризонталним линијама (сл. 23/13). Други примерак има биконично преломљен трбух, који је украшен низом убода изведеним ноктом и урезаним, таласастим и хоризонталним линијама (сл. 23/12). Међу керамиком временски опредељеном у XIII-XIV век издвајају се лонци танких зидова, који се јављају у три облика (сл. 23/9-11). Постоје посуде јако разгрнутог обода, са благо биконично преломљеним трбухом (сл. 23/10), као и оне овалне форме (сл. 23/11). Такоће, као сасвим посебан облик јавља се лонац хоризонтално разгрнутог обода, искошеног врата и лоптастог трбуха, који је украшен вишеструким таласасто урезаним линијама (сл. 23/9). Сви они показују сличне технолошке особине, односно израђени су од глине песковите фактуре, са ситним зрнима песка,
65
некада и туцаном шкољком, док је боја печења мрка или сива.
Особине грнчарских производа из раздобљи XIII-XIV века
Типологија керамичког материјала из овог раздобља показује извесне особине које га битно одвајају од остале грнчарије обрађене у овом раду. Изузетно скроман и једнородан репертоар посуда с једне стране потврђује историјске околности, које су у овом периоду довеле до смањења значаја града и опадање насеља, док с друге стране ипак допушта да се бар делимично осветли једно од најслабије документованих периода у животу Београда.
Грнчарија из раздобља XIII-XIV века документовала је сразмерно бројним лонцима типа II/12, II/24, и II/19 и једним обликом поклопца - тип IV/6 (сл. 23/1-6). Анализом овог инвентара уочена су три блиска типа лонца чије варијанте чине прелаз из једног у други тип. To су лонци широког реципијента, са више или мање разгрнутим ободом, заобљеним врећастим трбухом и равним дном (сл. 23/2). По профилацији се међу њима донекле издвајају судови издвојени у тип II/19, који су мање бројно заступљени (сл. 23/4, 14). За разлику од других лонаца они имају краћи, профилисан, односно ужлебљен обод. Све посуде из ове групе обликоване су па споро ротирајућем грнчарском колу, имају дебље зидове трбуха и често су несиметричне, посебно оне типа II/12 и II/24, које су и најбројније. Фактура глине од које су израђени иста је за све форме. To је песковита глина, са крупнијим, ређе ситним зрнима песка или шљунка, сиво, мрко или жућкасто печена. На већем броју примерака горњи део трбуха је украшен линијским орнаментом у техници урезивања. Исте карактеристике имају и конични поклопци, који највероватније одговарају лонцима типа II/24. Поред ових, сразмерно cу бројни лонци типа II/15 (сл. 23/7-8). Преко њих може се пратати настанак облика који ће своју најфункционалнију форму, као и велику производњу имати тек у наредном хронолошком раздобљу, односно почетком XV века. За разлику од поменутих група, у већој мери уједначених стилских и технолошких особина, на Београдској тврђави јављају се и друге врсте лонаца (сл. 23/9-13). Иако изузетно малобројни, и ови лонци такође показују сличан квалитет како међусобно, тако и са лонцима домипантне групе. Од њих би свакако требало поменути лонце изузетно танких зидова, доброг квалитета и брижљиво изведеног урезаног украса. И поред разлика у квалитету производа, целокупна грнчарија из овог раздобља локалне је израде, о чему говори и чињеница да аналогних форми лонаца и поклопаца из овог раздобља нема или се ретко јављају на другим налазиштима.
Посматрајући уопштено културне слојеве из раздобља XIII-XIV века и комплетан инвентар археолошког материјала нађеног у њима, у могућности смо да утврдимо знатно опадање средњовековног насеља праћено смањењем становништва, као и пад њиховог економског стандарда. Осиромашење популације последица је пре свега опадања стратешког и војнополитичког положаја града, који оштећен разарањима и ратним сукобима престаје да буде сигуран град. Осим овога, економска улога града која је у претходном раздобљу била последица војних покрета на граници није у мирном раздобљу потенцирана као један од могућих праваца развоја Београда, па самим тим он није био привлачан за добростојеће и пословне људр. Овде се пре свега мисли на трговце, који у овом раздобљу заобилазе Београд, што се огледа у потпуном одсуству робе страног порекла, а односи се и на грнчарске производе.