APXEOЛOШKA ИСТРАЖИВАЊА БЕОГРАДСКЕ ТВРЂАВЕ
Споменички комплекс Београдске тврђаве археолошки се истражује већ више од пет деценија. У почетку су вршена маља повремена ископавања сондажног карактера, која као таква нису могла да дају значајније резултате. Систематска истраживања већег обима започета су тек 1968. године оснивањем Фонда за Београдску тврђаву, чиме су остварени услови за редовно финанснрање радова. Од 1976. године археолошка истраживања су обједињена у оквиру Научноистраживачког пројекта за Београдску тврђаву, који се остварује при Археолошком институту. Тек у овом последњем раздобљу остварени су потребни услови за свестрани приступ археолошким ископавањима, а посебно научној обради резултата истраживања. Истовремено са новим ископавањима у документационом центру Пројекта прикупљени су и обрађени документација и археолошки налази са ранијих ископавања.
У току археолошких ископавања Београдске тврђаве, нарочито у раздобљу после 1968. године, посебна пажња је била посвећена истраживањима остатака фортификација које су на овом простору грађене од антике до краја XVIII века. Истраживачки програми били су стога у већој или мањој мери усмерени ка проучавању хронолошких и просторних целина некадашњих утврђења на простору данашње Београдске тврђаве. У овом раду ограничили смо се на кратак приказ оних истраживања по просторним целинама чији резултати улазе у хронолошки распон средњег века, а од значаја су за изучавање наше теме.
Остаци првог зиданог средњовековног утврђења - кастела, или каснијег Замка са комплексом двора деспота Стефана Лазаревића истраживани су, са краћим прекидима, од 1963. до 1980. године. Већим делом истражени cу очувани остаци бедема, а делимично и површине у унутрашњости овог утврђења (Бајаловић – Хаџи-Пешић М. 1974, 296-301). Испод обимних нивелационих слојева из раздобља XVII-XVIII века и културног хоризонта из друге половине XVI века, на простору дворишта које је улазило у састав комплекса двора откривен је значајан културни слој XV века. Археолошким истраживањима на просторима Београдске тврђаве потврђени су изворни подаци о обнови и изградњн града у време деспота Стефана (Поповић М. 1982, 65-83). Међутим, у Замку, где је била смештена деспотова резиденција и помоћне зграде двора, током поменутих ископавања није откривен културни слој са археолошким материјалом који би се могао временски определити у ово, истина кратко раздобље. О њему сведоче само спорадични налази, претежно уломака грнчарије, као што је случај и на осталим просторима Тврђаве. [4] Током поменутих истраживања, археолошка ископавања културних слојева испод нивоа хоризонта XV века вршена су на веома малој површини, чиме смо ускраћени за значајне податке о животу града у ранијим раздобљима средњег века.
Прва истраживања утврђења Горњег града извршена су у веома малом обиму 1952. и 1960-1964. године, док су систематска истраживања горњоградских бедема, вршена у раздобљу 1971-1974. године (Поповић М. 1982, 21, нап. 13. 15). Ови радови дали су податке о постојању, изградњама и преградњама бедема. Истовремено, дошло се и до врло значајних открића у вези са насељаваљем овог простора у раном средњем веку. Наиме, на свим истраженим површинама у Горњем граду откривен је културни слој XI века, а остаци некрополе из истог раздобља налазили су се са спољне стране Северозападног бедема античког утврђења, који је у овом периоду представљао јасну границу између насеља и некрополе (Бајаловић - Хаџи-Пешић М. 1974, 297). Интензивно насељавање овог простора у XII веку
4. Анализом покретног археолошког материјала, пре свега новца и фрагмената карактеристичне грнчарије, усгановљено је да се културни слојеви откривени на простору дворишта на улазу у комплекс двора не могу датовати у раздобље пре 1430 године, како je тврђено у старијој литератури. Уп. Бајаловић - Хаџи-Пешић М. 1974. 299-300. Поменуте анализе биће детаљно дате у тексту који следи.
12
ТАБЕЛА I - Затворене керамичке целине са Београдске тврђаве
манифестује се у стратиграфском смислу нешто дебљим културним слојевима са бројним археолошким налазима.
У оквиру најновијих програма систематских истраживања Горњег града, током 1987. године, истражене су Сахат-капија, као и Јужна капија, која је у XV веку представљала главну капију Горњег града. Делимично су истражене и површине унутар овог утврђења испред поменутих капија.
Систематска истраживања Доњег града остваривана су кроз неколико засебних програма. Бедеми овог утврђења истраживани су у неколико наврата почев од четрдесетих година (Поповић М. 1982, 21, нап. 16-19). Посебним програмима била су обухваћена истраживања Североисточног бедема са комплексом Источне каппје Доњег града (Поповић М. 1970), као и остаци насеља из различитих раздобља средњег века (Марјановић - Вујовић Г. 1974; Марјановић - Вујовић Г. 19746). У оквиру издвојеног програма вршена су и археолошка истраживања палате у Подножју дунавске падине. Систематска ископавања ове грађевине, која су трајала у периоду 1978-1991. година, омогућила су јасније сагледавање историје Београдског града концем средњег века. [5]
Археолошка истраживања Западног подграђа, у већој мери, била су усмерена на откривање Северног бедема овог утврђења (Марјановић - Вујовић Г. 1974а). Поред овога, у оквиру посебног програма истраживани су и остаци средњовековног насеља, које је на делу Савске падине постојало током раног средњег века (Марјановић - Вујовић Г. 1974).
Нa простору Источног подграђа, где су средњовековни бедеми доста добро очувани, археолошка истраживања нису вршена, сем маљих сондирања. Приликом радова ограниченог обима, током 1991. године, дошло се до резултата који су од значаја за проучавање развоја и просторног ширења насеља у раздобљу византијске управе у Београду у XII и почетком XIII века (Бикић В. 1994).
5. Руководилац радова др Марко Поповић, коначни резултати нису објављени. Резултати прелиминарних истраживања код: Поповић М. 1988. 44-45.
13
Сл. 2. Грнчарија из кућа и пећи IX-XI века.
Fig. 2. Pottery from houses and kilns, 9th-11th centuries.
Досадашњи исходи археолошких истраживања пружили су обиље података о развоју Београдске тврђаве и града у целини. Степен истражености фортификација из различитих епоха омогућава праћење развојних токова утврђења на простору данашње Београдске тврђаве. Знатно слабије су истражени простори унутар утврђења тако да се о етапама развоја средњовековног насеља може стећи само оишта слика, коју ће тек будућа истраживања допунити. Но, и поред чињенице да ће се археолошка истраживања на простору Тврђаве и града у целини наставити и у будућности, досадашњи налази обиља керамичког материјала пружају солидну основу за наша разматрања. Ту су од посебног значаја налази из затворених, стратиграфски јасно издвојених и хронолошки опредељених целина, где cу по правилу у највећем броју заступљени уломци керамике. Стога анализа грнчарије из затворених и прецизно датованих слојева, пре свега са Београдске тврђаве, пружа могућност да се са доста сигурности издвоје керамички облици особени за поједина хронолошка раздобља у историји Београда.
14
Сл. 3. Грнчарија из насипног слоја испод бастаје 1 Североисточног бедема Горњег града (слој датован анонимним фолисом 976 - с. 1030/5).
Fig. 3. Pottery from the levee underneath 'bastaja' 1 of northeastern rampart of Upper Town (horizon dated by anonymous follis 976 - cca 1030/5).
У току археолошких ископавања на Београдској тврђави откривен је сразмерно велики број прецизио датованих слојева. Они у извесној мери одсликавају, с једне стране, степен истражености налазишта, a са друге значај Београда у појединим историјским епохама. Овде ћемо изложити хронолошки приказ одабраних целина које су биле од значаја за нашу тему, то јест оних у којима се јављао истовремено мање или више бројан, али и индикативан керамички материјал.
Целине IX-XI века. У току археолошких ископавања Западног подграђа и Доњег града истражени су остаци најстаријег средњовековног насеља на подручју Београда. С обзиром на то да је крајњи циљ истраживања на овом простору био усмерен на откривање античких слојева, средњовековни културни хоризонти су приликом ранијих ископавања даље врло оскудне податке. Остаци стамбених објеката и пећи у слободном простору између њих били су откривени на релативно малом
15
Сл. 4. Грнчарија из укопа на Малом Калемегдану (друга половина XI – прва половина XII века).
Fig. 4. Pottery from the pit at Mali Kalemegdan (second half of the 11th-first half of the 12th century).
16
простору yз Северни бедем подграђа, а неке од њих биле су оштећене накнадним укопавањем темеља овог бедема (Марјановић - Вујовић Г. 1974, 292-295). Стратиграфским праћењем слојева током ископавања и каснијом њиховом анализом, утврђено је постојање две фазе овог насеља које су одвојене некрополом, a у оквиру старијег насеља два хоризонта становања. Међутим, оба ова хоризонта не разликују се међусобно ни по основним одликама кућа, ни по материјалу. У кућним просторима и у слојевима око њих поред уломака грнчарије налажене су коштане алатке - разне врсте шила, затим астрагали и пршљенци за вретена, а од великог значаја је и налаз новца цара Романа I (931/44) (Иванишевић В. 1987,101, кат. 40).
Налази грнчарије потичу углавном из пепелишта камених пећи грађених у угловима кућа, а ређе из слојева који чине нивое њиховог коришћења, што је логично ако се има на уму да су ове у току становања одржаване. Као керамику која је једновремена са објектима издвојена је само она нађена у кућама 1, 2, 3, 4 и 5 и пећима 1 и 3 (сл. 2). Старијем насељу припадала би само једна од откривених кућа - кућа 3 као и једна пећ од камена западно од ове куће (сл. 2/67), док би млађем хоризонту овог насеља припадале куће 2, 4 и 5 (сл. 2/1, 9-10, 14-16), при чему је кућа 2 изграђена преко расуте површине куће 3 (Marjanović - Vujović G. 1971, 100-101). Овом млађем хоризонту старијег насеља припада и неколико камених пећи у слободном простору (сл. 2/7-8, 13). Старије насеље је у једном моменту било занемарено као простор за становање и користи се за сахрањивање, па су тако неке гробне раке биле уковане у под куће 2. Из времена поновног насељавања на овом простору откривена је само једна кућа - кућа 1, која је делимично оштетила један од гробова некрополе (сл. 2/2-6).
Целине XI-XII века. Хронолошки најстарију затворену целину из раздобља византијске власти у Београду представља насип из ескарне бастаје 1 на спољном Североисточном бедему Горњег града (Табела I). У овом насипном слоју дебљине око пет метара, поред бројних уломака грнчарије (сл. 3), нађен je и један анонимни фолис класе A 2 (976 - с. 1030/5) (Иванишевић В. 1978, 102. кат. 48). Затворене целине са керамичким материјалом из овог раздобља откривене су и приликом истраживања Северозападног бедема Горњег града (Табела I).
На деловима где су била могућа истраживања остатака античког утврђења запажено је наслојавање културних слојева из овог раздобља уз лице античког бедема (Поповић М. 1982, 44-45). Са друге стране, нигде није утврђено да непоремећени слојеви из овог времена прелазе преко порушеног античког бедема, што дозвољава претпоставку да су се у XI, а можда и у XII веку бедеми античког, односио касноантичког утврђења налазили очувани изнад нивоа терена. Поред значаја за проучавање развоја фортификације Београдског града, затворене целине откривене приликом поменутих истраживања допринеле су и бољем познавању материјалне културе, односно праћењу промена на керамичком материјалу. Осим ових, значајне податке о грнчарији из раног раздобља византијске власти пружила су истраживаља на простору Малог Калемегдана (који је улазио у састав римског легијског логора). Ту је, између осталог, откривен и један укоп, који је вероватно принадао неком од стамбених објеката (сл. 4). [6] Слични услови налаза одликују и целину из сонде 11/69 у Доњем граду, датовану анонимним фолисом класе A 2 (976?-1030/5) (Иванишевић В. 1987, 102, кат. 47).
Затворене целине из друге половине XII и почетка ХШ века знатно су бројније од оних из претходног раздобља, па смо били у прилици да направимо избор оних у којима се јавља бројан и разноврстан керамички материјал, што је омогућавало добијање бољег прегледа керамичких облика и поузданијих статистичких анализа. Приликом истраживања Југоисточног бедема Горњег града, посебно дела испред кула IV и V, откривени су затворени слојеви из овог раздобља (Табела I). Поменуте куле и Јужна капија овог бедема припадају хронолошки млађој фортафикацији из времена владе деспота Стефана Лазаревића. a током археолошких ископавања овог простора утврђено је да су они укопани у слој XII века, као и старије слојеве. Слојеви XII века издвојени су у III хоризонт, при чему смо овом приликом користили само резултате анализа керамике откривене у сондама 2/72 и 5/73. Културни хоризонт из истог раздобља су откривени и уз Југозападни бедем (Поповић М. 1992). Фрагменти грнчарије из поменутог раздобља нађени су местимично и ван простора Горњег града, на истраженим површинама парка Калемегдан, које су некада улазиле у оквир римског легијског логора. Средњовековни хоризонт откривен у сонди 7/82 временски је опредељен у ово раздобље према налазима новца Манојла II Комнина (1143/80) у затвореној целини (Иванишевић В. 1987, 104, кат. 60, 62).
6. Анализом грнчарије нађене у овом укопу и њеним упоређењем са керамиком из затворених целина из целокупног раздобља византијске власти, али и оних хронолошки старијих, сматра се да би се ова грнчарија могла ближе временски определити пре у почетни период византијске управе, тојесг XI и прву половину XII века. а не у другу половину XII века, како стоји у објављеној литератури. Уп.: Јанковић М. 1983.17
17
Сл. 5. Укоп из Источног подграђа. Локална грнчарија XII века.
Fig. 5. Deposit at East Outer Ward. Local pottery of the 12th century.
18
Сл. 6. Укоп из Источног подграђа. Локална грнчарија XII века.
Fig. 5. Deposit at East Outer Ward. Local pottery of the 12th century.
19
Сл. 7. Укоп из Источног подграђа. Увозна керамика XII века.
Fig. 7. Deposit at East outer Ward. Imported pottery of the 12th century.
У Доњем граду слој XII века се у стратиграфском смислу јасно издваја. Међутим, грнчарије која потиче из затворених целина и истовремено нам пружа и преглед пшолошких облика је мало. Целине које задовољавају поменуте критеријуме потичу из кућа 1, 2, 5 и каменке А, истражених у сонди 6/71, затим из куће 3 (соида 4/72) и куће 22 (квадрат E/VII).
Прелиминарна сондажна истраживања на простору Источног подграђа (1991, године) показала су да се и на овом простору могу очекивати значајни културни слојеви из раздобља пуног XII века. У току археолошких радова на падини испод куле IX Горњег града, истражен је културни слој са многобројним фрагментама керамичких посуда (сл. 5-7), који се према налазима карактеристичних амфора (наш тип V/2) може посредно датовати у XII век (Бикић В. 1994).
Целине XIII-XIV века. Општи је утисак да се о развоју Београдског града у XIII-XIV веку релативно мало зна. Нешто више података дали су исходи новијих археолошких истраживања. Културни слојеви из поменутог раздобља врло су танки и сиромашни археолошким налазима, а на већем делу истражених површина ови слојеви нису могли поуздано стратиграфски да се издвоје (Поповић М. 1982, 57). На Београдској тврђави слојеви са археолошким налазима из раздобља XIII-XIV века откривени су на простору утврђеног подграђа, посебно у делу уз његов
20
Сл. 8. Дорћол, лок. Стара синагога. Грнчарија из хоризонта краја XIII и прве четвртине XIV века (према Бјелајац Љ. 1978).
Fig. 8. Dorćol, site Old synagogue. Pottery from horizon dating from the end of 13th and first quarter of the 14th century (after Bjelajac Lj. 1978).
Северни бедем (Табела I). Анализом стратиграфских слојева и археолошких налаза откривених на овом простору, установљено је да се најстарија грађевинска фаза бедема подграђа може датовати у хронолошки распон између краја XII и првих деценија XIV века (Поповић М. 1982, 60-61). Керамички материјал откривен током поменутих истраживања потиче из танког слоја изнад ннвоа грађења бедема, где се мешају налази грнчарије XIV и раног XV века.
Велику важност за проучавање керамике из овог раздобља имају налази из предграђа Београдског града - са Дорћола, који су детаљно обрађени (Бјелајац Љ. 1978). Грнчарија са овог налазишта потиче из културног слоја који се, према налазу новца дужда Пијетра Граденига (1289/1311), може сигурно датовати у крај XIII или почетак XIV века (сл. 8).
Целине из раздобља 1404-1427. год. Археолошки културни слојеви раног XV века стратиграфски су јасно издвојени на свим истраженим површинама али су, нажалост, слабо документовани керамичким материјалом. Будући да су археолошка ископавања ранијих година била претежно усмерена на истраживања остатака фортификација, и керамика нађена током ових истраживања је бројнија. У унутрашњости кула IV и X Горњег града најстарији, односно слој раног
21
Сл. 9. Керамика из насипа пред Јужном капијом Горњег града (1456-1521).
Fig. 9. Pottery from the levee in front of East Gate of Upper Town (1456-1521).
XV века на нивоу пода био је добро очуван (Поповић М. 1982. 74). Грнчарија која у стратиграфском смислу одговара поменутој, откривена је на нивоу пода куле VI, као и у темељној јами куле V (Поповић М. 1982,76).
Поред поменутих целина, значајни резултати добијени су и приликом археолошких истраживања дела цивилног насеља у Доњем граду (Марјановић - Вујовић Г. 19746, 313-317; Marjanović - Vujović G. 1977, 100). Иако на овом простору затворене целине из поменутог раздобља нису откривене, грнчарија нађена у мешаним слојевима довољно говори о интензивној насељености овог простора у време српске власти у Београду.
Целине из раздобља 1427-1521. год. Друго раздобље угарске власти у Београду оставило је доста трагова материјалне културе на свим просторима Тврђаве. Затворене целине из овог значајног периода у историји града по бројности превазилази све поменуте из претходних епоха, па је самим тим избор оних које су првенствено коришћене у овом раду квалитетнији (Табела I).
Као што смо раније напоменули, истраживања средњовековног Замка дала су резултате значајне за потпунију слику о коришћењу овог дела утврђења у раздобљу које претходи коначном турском освајању града 1521. године. На простору дворишта у источном делу Замка откривен је културни слој који представља ниво коришћења овог простора као улазног дворишта у комплекс двора (Табела I). Овај слој је, као и онај у објекту истраженом у квадрату XIV/21,
22
Сл. 10. Посуде из јаме уз зид палате у Подножју дунавске падине (1456-1521).
Fig. 10. Vessels from the pit by Palace wall at the foot of Danube slope (1456-1521).
23
Сл. 11. Посуде из јаме уз зид палате у Подножју дунавске падине (1456-1521).
Fig. 11. Vessels from the pit by Palace wall at the foot of Danube slope (1456-1521).
затворен јаким слојем гарежи која је највероватније последица пожара у опсадама града 1456. и 1521. године (Бајаловић - Хаџи-Пешић М. 1974, 299-300). У поменутим целивама је поред бројног и разноврсног керамичког материјала нађено и сразмерно много примерака новца који су управо и омогућили прецизно датовање овог изузетно значајног хоризонта. У целини из квадрата нађени су: један примерак новца Мурата II кованог 1421/51. (ОМР, kat. 61), затим влашки новац Дана II из 1424/31. (MBR, kat. 230-241), новац деспота Ђурђа Бранковића из 1427/46. (Ljubić, vrsta VI b; Марић, врста V 2), једанаест комада новца краља Жигмунда из 1430/6. (CHN, kat. 129), и по један примерак новца краља Владислава I (1440/4) (CHN, kat. 145 А), Јанка Хуњадија (1446/53) (CRN, kat. 156), краља Ладислава (1453/57) (CHN, kat. 194 А) и краља Владислава II из 1513. године (CHN, kat. 278 А). Из целине откривене у квадрату XIV/22 потичу три новчића - један је деспотаЂурђа Бранковића (1427/46) (Ljubić, vrsta I В, Марић. врста V 2). a преостали су приппсани ковању краља Жигмунда, при чему је један из 1378/427. (CNH, kat. 125 А-В), a друга из 1430/6. (CNH, kat. 129). Ha основу наведених налаза новца, овај културни хоризонт на простору Замка био би временски опредељен свакако у раздобље после 1430. године. [7]
7. Скрећемо пажњу и на то да су међу керамичким материјалом откривеним у овим целинама нађени и уломци карактеристичних зеленоглеђосаних пећњака са рељефним представама грба краља Жигмунда и амблемом Змајевог реда, који cу према аналогијама из затворених и новцем датованих слојева из Будимског града, временски опредељени такође у раздобље после 1430 године. Уп. Holl I. 1987-88, 188, 194, abb. 9.
24
Приликом археолошких истраживања комплекса Источне капије и Североисточног бедема Доњег града 1968. и 1969. године, у унутрашњости куле V откривени су затворени слојеви, који су на основу анализе керамичког материјала прилично сигурно опредељени у ово раздобље (Поповић М. 1970, 18-19).
Разноврстан репертоар керамичких посуда пружила су археолошка истраживања Приобалног бедема испред улаза у кулу Небојшу, током 1982. године. Поменута грнчарија потиче из пасина којим је био испуњен међупростор између бедема и новоподигнутог зида, и према карактеристикама се не може датовати после 1521. године, што значи да се културии слој употребљен за овај насип образовао пре турског освајања града, a доградња Приобалног бедема је вероватно наступила одмах по турском освајаљу (Поповић М. 1986, 192). Исти принцип засипања примењен је и у случају главие Јужне капије Горњег града, с тим што је ова интервенција извршена још за време угарске власти, највероватније пред опсаду 1521. године, или непосредно по турском освајању града. [8] Керамички материјал откривен у овом насипном слоју по бројности и по степену очуваности у великој мери је надмашио све до сада познате и обрађене затворене целине (сл. 9).
Такође, на платоу испред Јужне капије, током археолошких ископавања средњовековног насеља 1987. године, откривен је културни слој са материјалом XV века, затим једна отпадна јама (јама 17), у којој је поред уломака грнчарије нађен новац краља Жигмунда кован 1430-36. Осим овога, у квадрату VII/87 истражен је један укоп (укоп 14). у којем је такође нађен разноврстап керамички материјал (Табела I).
И на простору Западног иодграђа такође је утврђено постојање културног хоризонта пуног XV века. Једини до сада сигурно издвојен материјал из затвореног слоја потиче из укопа откривеног уз Северни бедем подграђа (Табела I).
Приликом најновијих археолошких истраживања (1991. године) палате у Подножју дунавске падине, добијени су значајни резултати исказани кроз садржај затворених културних слојева (Табела I). У току ових радова у оквиру раније истраживане грађевине која се налазила у комплексу цркве Успења Богородице, за коју се претпоставља да је служила као резиденција српских митрополита, издвојена је старија грађевинска фаза. У једној од просторија ове палате (просторија 7) у насипном слоју објекта издвојеног у прву грађевинску фазу, нађене су керамичке посуде као и други покретни налази, пре свега чашица готичког бронзаног свећњака, који типолошки одговарају раздобљу XV века. Време нивелисања овог простора одговарало би времену грађења главне грађевине на овом простору - митрополијске резиденције, за шта се као terminus ante quem мора узети 1456. година, када је ова, већ постојећа палата, била оштећена у бомбардовању града. До коначног рушења грађевине дошло је приликом турског освајања града, августа 1521. године. Осим овога, бројан керамички материјал нађен је у једној отпадној јами која је настала током друге половине XV века (сл. 10-11).
У разматрање је узет и керамички материјал нађен у стратирафски јасно издиференцираним културним слојевима приликом заштитних археолошких ископавања на простору предграђа Београдског града, на подручју данашњег Дорћола (Поповић М. 1978а; Бјелајац Љ. 1978).
8. Поповић М. 1982, 107. Археолошка истраживања Јужне капије извршена су током 1987 године под руководством др Марка Поповића, резултати нису објављени.