Настава модерне историје Југоисточне Европе
Додатни наставни материјали
ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА 3
Балкански ратови
Уредници: Валериј Колев и Кристина Кулури
Превод са енглеског: Хелена Козул
Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Balkan Wars, Thessaloniki 2005
Издавачи: Просветни преглед, Београд и Центар за демократију и помирење у Југоисточној Eвропи, Солун 2005
За издаваче: Биљана Ступар и Ненад Шебек
Наслов оригинала: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials, The Balkan Wars, Thessaloniki 2005.
Превод са енглеског: Хелена Козул
Лектура и коректура: Ратомир Деспотовић
Прелом и штампа: Цицеро, Београд Тираж: 1500 примерака
Спонзори српског издања
USAID, POND ZA OTVORIENO DRUSTVO SRIBJA (FUND FOR AN OPEN SOCIETY SERBIA)
Потпомогнуто и од:
Original English Edition:
CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa Carras
Executive Director: Nenad Sebek
Director of Programmes: Sheila Cannon
Project Co-ordinator: Maria Mylona
Project Administrator: Theano Savvaoglou
English Language Proofreader: Ruth Sutton
Graphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., Thessaloniki
Printer: FORUM PUBLISHING HOUSE - „Kosta Novakovic” 16 str., 1000 Skopje
Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.
USAID
SCP. SPECIAL CO-ORDINATOR OF THE STABILITY PACT FOR SOUTH EASTERN EUROPE
Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part of the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, the German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their individual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.
Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)
Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greece
tel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822
email: info@cdsee.org, web: wwwcdsee.org
ISBN: 86-7055-060-1
НАСТАВА МОДЕРНЕ ИСТОРИЈЕ ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ
Додатни наставни материјали
ИСТОРИЈСКА ЧИТАНКА 3
Балкански ратови
Уредници: ВАЛЕРИЈ КОЛЕВ и КРИСТИНА КУЛУРИ
Уредница серије: КРИСТИНА КУЛУРИ
Уредница српског издања серије: ДУБРАВКА СТОЈАНОВИЋ
ПРОСВЕТНИ ПРЕГЛЕД
CDRSEE. Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe www.cdsee.org
Београд 2005
Садржај
УВОД 13
Хронологија 17
Прво поглавље: Економије и друштва 23
Iа. Људи 24
Табела 1: Пораст балканског становништва, 1878-1912 24
Сл. 1. Монастир / Битољ 24
Табела 2: Становништво у градовима и престоницама балканских националних држава, 1860-1910. 25
Сл. 2. Жене у Касторији, с почетка XX века 25
Табела 3: Процена броја становника у европским покрајинама Османског царства за 1911. годину 26
Сл. 3. Свакодневни живот на улицама и пијацама, Солун 26
Сл. 4. Пијаца оваца у Цариграду 27
Табела 4: Етничка подела становника Цариграда, 1897. 27
Сл. 5. Пастири у Епиру, 1912. 28
Табела 5: Прекоморске миграције из балканских националних држава, 1867-1915 28
Ι-1. Грчки досељеник у САД Стив Хаџис прича о свом животу 29
Iб. Економија 30
Табела 6: Буџети балканских држава, 1898-1912 30
Табела 7: Структура државних трошкова по глави становника у 1911. 30
Ι-2. Пољопривреда у османској Македонији, прва деценија XX века 31
Сл. 6. Предионица браће Сајас у Солуну 31
Табела 8а: Балкански извоз, 1901-1911 32
Табела 8б: Балкански увоз, 1901-1911 32
Сл. 7. Превозна средства у Албанији почетком XX века 33
Табела 9: Балканске железничке пруге у употреби, 1862-1912 34
Ι-3. Анализа бугарских железница начелника генералштаба бугарске војске 34
Табела 10. Телеграфи 1910. године 35
Сл. 8. Вила Алатини у Солуну, 1913. 35
Iв. Култура 36
Сл. 9. Час историје у женској гимназији, Атина 1911. 36
Ι-4. Јеврејски дечак описује своје школовање у Солуну 37
Табела 11: Неписменост почетком XX века 38
Табела 12: Основне школе и ученици (крајем XIX и почетком XX века) 38
Сл. 10. Јеврејске жене плешу, Солун 39
Сл. 11. Ткаље, Авдела 1907 - први балкански филм 39
5
Друго поглавље: Политика 40
ΙΙа. Покретачке идеологије 41
Мапа 1: Националне аспирације балканских земаља 41
Сл. 12. Румунска карикатура, 1913. 41
Табела 13: Супарничке статистике о Македонији 42
ΙΙ-1. Очекивања српског војника 43
ΙΙ-2. Идеологија жртве, румунски војник 43
ΙΙ-3. Турци и османизам 43
ΙΙ-4. Осећања сељака хришћана према Младотурцима у османској Македонији 44
Сл. 13. Комите у области Касторија, почетак XX века 45
ΙΙ-5. Идеја о балканском савезу Ивана Вазова, бугарског песника 45
ΙΙ-6. Балкански савез према Српској социјалдемократској партији 46
А. Из говора лидера Српске социјалдемократске партије Димитрија Туцовића на антиратним демонстрацијама 1912.
Б. Из говора члана Социјалдемократске партије Д. Лапчевића у Народној скупштини 7. (20) октобра 1912.
ΙΙ-7. Извештај Централног комитета Бугарске лабуристичко-социјал-демократске партије (лево крило) ИСБ-у, 1912. 46
ΙΙ-8. Извештај Социјалистичке федерације Солуна послат ИСБ-у, 1912. 47
Табела 14. Људски ресурси за време балканских ратова 1912-1913 48
ΙΙ-9. Новине владајуће партије у Бугарској о српско-бугарском сукобу око Македоније 1913. 48
Сл. 14. Албанија брани Скадар и Јањину од мајмуна-Црне Горе, тигра-Грчке и змије-Србије 49
Сл. 15. Румунија под теретом мандата европске цивилизације 50
ΙΙ-10. Тумачење румунских интереса од стране професионалног историчара непосредно после балканских ратова 51
ΙΙб. „Источно питање“ 51
ΙΙ-11. Приказ „источног питања“ једног француског историчара, 1898. 51
А. Исламизам против хришћанства
Б. Османско царство и балкански народи
В. Европски концепт
Сл. 16. Дивно страшило за птице, карикатура Е. Муановића (Београд, 1912) 53
Сл. 17. Крава музара (османска карикатура, 1909) 54
ΙΙ-12. Улога великих сила, према опису македонског револуционара из Велеса 54
ΙΙ-13. Циркуларно писмо руског министра спољних послова Сазонова руским дипломатским представницима у иностранству, 18. октобар 1912. 54
ΙΙ-14. „Добри монарх“ 55
ΙΙ-15. Чланак у румунским новинама, 16. јун 1913. - дан бугарског напада на Србију 55
ΙΙ-16. Одломак из књиге једног румунског политичара 55
ΙΙ-17. Подела ратног плена 56
Сл. 18. Европа и бесна деца (румунска карикатура) 56
6
ΙΙв. Очекивање и објава рата 57
ΙΙ-18. Неочекивање рата у Османском царству 57
ΙΙ-19. Саопштење Ђорђа I, краља Грчке, о објави рата Османском царству, 5. октобра 1912. 57
ΙΙ-20. Манифест бугарског цара Фердинанда о објави рата Османском царству, 5. октобра 1912. 57
Сл. 19. Путовање из задовољства (османска карикатура, 5. октобар 1912) 58
ΙΙ-21. Проглас команданта Источне турске армије Абдулах-паше војницима, 8. октобар 1912. 58
Сл. 20. Балкан против тиранина, 5. октобар 1912. (грчка литографија) 59
ΙΙ-22. Очекивање рата у Србији, 8. октобар 1912. 59
ΙΙ-23. Један Бугарин описује народно расположење пред рат 60
ΙΙ-24. Одломци из двеју новина издаваних на албанском језику у иностранству који износе два различита става о Првом балканском рату 60
А. Из новина издатих у Бостону
Б. Из новина издатих у Софији
Сл. 21. Испраћај - у Софији и у Цариграду 61
ΙΙ-25. Делови из споразума о савезу између Краљевине Грчке и Краљевине Србије, потписаног 19. маја (1. јуна) 1913. 62
Сл. 22. Црногорци се радују објави рата, 1912. 62
ΙΙ-26. Прокламација црногорског краља Николе, 27. јула 1913. 62
ΙΙ-27. Прокламација грчког краља Константина, 21. јуна 1913. 62
ΙΙ-28. Новинско и јавно мњење у Румунији пред румунску инвазију Бугарске у Другом балканском рату 63
А. Хоћемо рат
Б. Огромна маса света
Сл. 23. Хора - румунски војници играју традиционално румунско коло на путу за Бугарску 64
ΙΙ-29. Чланак у румунским новинама којим се желе објаснити разлози и циљеви румунског напада на Бугарску 64
II-30. Изјава бугарског премијера Ст. Данева о румунској инвазији Бугарске 64
Треће поглавље: Друштва у рату 66
ΙΙΙа. Ратни фронтови 67
Сл. 24. Бугарска војска 67
III-1. Опис победе српске војске код Куманова 68
Сл. 25. Последњи поздрав (Кумановска битка) 68
ΙΙΙ-2. Грчка војска заузима Солун 68
Сл. 26. Престолонаследник Грчке улази у Солун 69
Сл. 27. Бугарски цар Фердинанд на рушевинама тврђаве у Кавали 70
Сл. 28. Грчко-бугарско „братство“, румунска карикатура 71
ΙΙΙ-3. Српски војник помаже турској деци 71
Сл. 29. Турска деца поздрављају српске војнике, 1912. 72
ΙΙΙ-4. Риза Нур објашњава узроке османског пораза 72
ΙΙΙ-5. Мајор Милован Гавриловић описује како је заробио Шукри-пашу 73
ΙΙΙ-6. Извештај француског војног аташеа у Софији о томе како је тврђаву у Једрену освојила бугарска војска 74
ΙΙΙ-7. Једрене је пало! - чланак у румунским новинама 74
7
Сл. 30. Намирење турско-бугарског сукоба, румунска карикатура 1913. 75
ΙΙΙб. Живот на фронту 76
ΙΙΙ-8. Од планине Старац до Битоља: Дневник једног обвезника Дунавске санитетске колоне (Кумановска битка), који илуструје ситуацију у српској војсци 76
ΙΙΙ-9. Патње коња, по причи турског поручника 76
Сл. 31. Транспорт рањених војника из солунске луке 77
ΙΙΙ-10. Стање бугарске војске у Тракији, опис једног Француза 77
Сл. 32. Чешки лекар др Јан Левит у кругу болнице Српских сестара 77
ΙΙΙ-11. Хрватски лекар износи своја осећања после посете бојишту код реке Марице 78
ΙΙΙ-12. Изет-Фуад-паша описује оскудицу у хлебу у турској војсци 79
ΙΙΙ-13. Одломци из сећања румунског војника 79
Сл. 33. Грчки логор код Ксантија 80
ΙΙΙ-14. Одломци из дневника Василиса Сурапаса, грчког добровољца 80
ΙΙΙ-15. Морал у бугарској војсци, анализа бугарског начелника генералштаба много година после рата 80
ΙΙΙ-16. Из сећања румунског официра о преласку понтонског моста на Дунаву код Корабије 81
ΙΙΙ-17. Сусрет турских и црногорских војника у Скадру после предаје града 81
ΙΙΙв. Паралелни рат 82
ΙΙΙ-18. Писмо Ипократа Папавасилијуа својој жени Александри 82
ΙΙΙ-19. Карнегијева фондација за међунардни мир коментарише „паралелне“ губитке после спаљивања села и егзодуса људи 83
Сл. 34. Рушевине Сера 83
ΙΙΙ-20. Борба муслимана, октобар 1912. 84
III-21. Бугарска егзархија покушава да преобрати бугарске муслимане у хришћане 84
Сл. 35. Бугарски конвој Црвеног крста 84
III-22. Званична осуда насилничког поступања бугарског генералштаба 85
III-23. Разарања узрокована ратом у селима око Скадра и агонија становништва које покушава да нађе „оправдање“ за своју патњу - приказ Мери Едит Дарам 85
Сл. 36. Гладна сиротиња опседа башту италијанског конзулата, Скадар 86
Сл. 37. Бугари деле хлеб изгладнелим становницима Једрена 86
IIIг. Иза линије фронта 87
III-24. Опис Београда једног хрватског дописника 87
III-25. Опис Цариграда једног француског новинара 88
А. У новембру 1912.
Б. У марту 1913.
Сл. 38. Дељење помоћи породицама војника мобилисаних у румунско-бугарском рату, 1913. 89
III-26. Ситуација у Скадру за време опсаде града, према опису италијанског новинара 90
Сл. 39. На Цетињу - жене, деца и рањени војници 90
III-27. Српска жена 91
III-28. Гркиња, припадница више класе, нуди своје услуге болничарке и говори и својим искуствима 91
8
Сл. 40. Српкиње вежбају гађање из пушке, 1912. 92
Сл. 41. Болничарке са пацијентима, 1913. 92
Сл. 42. Туркиње нуде своје услуге болничарки у Цариграду, 1912. 92
III-29. Инцидент између бугарских грађана и наоружаних румунских војника у бугарској кафани, по причи румунског официра 92
III-30. Турци и Јевреји у Београду за време Првог балканског рата 93
III-31. Деца се играју рата у Београду 93
Сл. 43. Деца се играју рата у Врању, Србија 94
Сл. 44. Деца као болничари у Подгорици 95
Сл. 45. Српски женски одбор Црвеног крста у Њујорку, организован ради прикупљања помоћи за рањенике 95
III-32. Акције за прикуп љање новца за „јужнословенску браћу“ у Хрватској 96
Сл. 46. Кипарски добровољац у балканским ратовима 96
III-33. Добровољци и новчана помоћ са Кипра 96
III-34. Бугарски млекаџија у Цариграду 97
Сл. 47. Реклама за млеко у Грчкој 98
Четврто поглавље: Фронтови и посматрачи 99
IVа. Балканске покрајине Османског царства 99
IV-1. Одлуке о ставу Албаније у случају балканског рата, 14. октобар 1912. 99
IV-2. Херберт Адам Гибонс о скадарском отпору 100
Сл. 48. Пре напуштања Скадра: црногорска мајка са сином на гробу свог мужа и његовог оца 100
IV-3. Телеграм председника албанске привремене владе министрима спољних послова Црне Горе, Србије, Бугарске и Грчке, 29. новембра 1912. 101
Сл. 49. Албански устаници из Мирдите спремни да пођу у рат против турске војске, 1912. (пре Балканског рата) 101
IV-4. Званична порука аустроугарског конзула послата министарству спољних послова Аустроугарског царства, Валона, 30. новембра 1912. 101
IV-5. Опасности разграничења Албаније по светски мир - француско виђење 102
IV-6. Меморандум групе македонских интелектуалаца који живе у Санкт Петербургу, од јуна 1913, упућено „владама и друштвима савезничких балканских држава“ 102
Сл. 50. Грчки и српски дипломати и војни представници на Кајмакчалану расправљају о утврђивању граница после поделе Македоније 103
IV-7. Француски новинар о идеји аутономије Македоније, август 1912. 103
IVб. Балканске територије Аустроугарске 104
IV-8. Одломци из књиге „Рат на Балкану 1912-1913“, објављене 1914. у Љубљани, Словенија 104
IV-9. Словеначко виђење ситуације у Македонији 105
IV-10. „Обзор“, загребачки дневни лист, 10. октобар 1912. 105
Сл. 51. Хрватска карикатура 106
IV-11. Покрајинска хабзбуршка власт уводи посебне мере у Босни и Херцеговини 106
IV-12. Ограничавање добровољачког покрета у Босни и Херцеговини 107
IV-13. Српски добровољци у Босни и Херцеговини 107
9
Пето поглавље: После рата 109
Va. Политичке последице 109
Табела 15: Подручје и популација балканских држава пре и после рата 109
Мапе 2 и 3: Територијалне промене на Балкану. Лондонски и Букурештански мировни споразум 110
V-1. Finis Turquiae? (Да ли је Турска готова) - коментар француског новинара, фебруара 1913. 111
V-2. Одломак из чланка у бугарским новинама, 26. јул 1913. 111
V-3. Из говора Јована Скерлића, писца и народног посланика у Народној скупштини Србије 18. октобра 1913. 111
Сл. 52. Ослобођење поробљене Грчке (грчка литографија) 112
Сл. 53. Букурештанска мировна конференција - румунска карикатура 113
V-4. Последице балканских ратова по Румунију виђене очима румунског историчара Константина Киритескуа 113
Сл. 54. Заставе великих сила на скадарској тврђави, мај 1913. 113
Сл. 55. Српска војска у Битољу 114
V-5. Мартулковљево сећање о првом сусрету српске војске и грађана његовог родног града Велеса, у јесен 1912. 114
Сл. 56. Промена имена градова: Ускуб у Скопље 114
V-6. Српски краљ Петар обећава једнака права свим народима различитог етничког порекла који живе на територијама припојеним Србији 115
V-7. Чланак у румунским новинама о реакцијама народа управо припојене јужне Добруџе као резултат Другог балканског рата 115
V-8. Бугарски национални интереси 115
Vб. Социјално-економски резултати 116
Табела 16: Губици у балканским ратовима 116
Сл. 57. Величање Балканског рата - румунска карикатура 117
V-9. Губици српске војске у балканским ратовима 118
V-10. Први светски рат: другачији рат 118
V-11. Нова Србија - резултати пописа становништва 119
Сл. 58. и сл. 59. Избеглице 119
V-12. Број и смештај избеглица у Бугарској, према извештају премијера В. Радославова на 17. седници Народне скупштине 119
V-13. Муслиманске избеглице у Солуну 120
Табела 17: Балкански досељеници у Турску 120
V-14. Економске последице по Солун, према опису Социјалистичке федерације Солуна, 1913. 120
Vв. Идеолошке последице 121
V-15. Из читанке за пети разред основне школе, 1914. 121
Сл. 60. Насловна страна читанке за пети разред основне школе 122
V-16. Критички коментар на грчке уџбенике, из извештаја педагога и поборника народног језика, Д. Глиноса, написан 1926. 122
V-17. Радикализација националних осећања у Бугарској, после поезије Ивана Вазова 123
V-18. Одломак из сећања Михаила Маџарова, бугарског политичара из Народне партије у ком он говори о свом болу због синовљеве смрти 124
10
V-19. Коментар Антуна Густава Матоша, познатог хрватског писца, у ком он говори о свом болу због изгубљених српских пријатеља 125
V-20. Резултати ратова виђени од стране Међународне комисије за истраживање узрока и начина ратовања у балканским ратовима 125
V-21. Област Килкис после балканских ратова 126
A. Осећања Турчина Ибош-аге
Б. Сусрет с једним Бугарином
V-22. „Страх“ - роман Некатија Кумалија о наслеђу балканских ратова 127
Мапа 4: Југоисточна Европа после балканских ратова 129
Библиографија 131