Историја на македонскиот народ. I. Од предисториското време до крајот на XVIII век
Михаило Апостолски (гл. ред.)
БИБЛИОГРАФИJA
а) Извори
Aeschines vo Oratores Attici, ed. C. Müller, Parisiis 1888
Appiani Alexandrini Romanorum historiarum quae supersunt, ed. Firmin-Didot. Parisiis 1840
Demosthenis opera, ed. Joh. Theod. Voemelius, Parisiis 1891
Diodori Siculi Bibliothecae historicae quae supersunt, ed. L. Dindorf, Parisiis 1854 Isocratis orationes et epistolae, ed. J. G. Baiter, Parisiis 1877
Iuniani Iustini Epitoma historiarum Philippicarum Pompei Trogi, ed. Fr. Ruehl, Lipsiae 1886
Pausaniae Descriptio Graciae, ed. H. Hitzig & H. Blümner, vol. I, Berolini 1896; vol. II, pars I, Lipsiae 1901; pars 2. Lipsiae 1904; vol. III, pars 1., Lipsiae 1907, pars 2., Lipsiae 1910
Plutarchi Vitae, vol. I-II, ed. Theod. Doemner, Parisiis (s. a.)
Polybii Historiae, ed. Theod. Wobst, Lipsiae 1889—1904
Strabonis Geographica, ed. A. Meincke, Lipsiae 1915
Titi Livi Ab urbe condita libri, ed. G. Weissenborn, Lipsiae 1894
Thukydides, herausgegeben von J. Classen, Berlin 1894
Florus, Epitomae de Tito Livio librorum omnium, ed. C. Halm, Lipsiae 1897
Herodoti Historiarum libri IX, ed. G. Dindorf, Parisiis 1887
Claudii Ptolemaei Geographia, ed. C. Müller, Parisiis 1883.
Curtii Rufi Historiarum Alexandri Magne Macedonis libri qui supersunt, ed. Th. Vogel, Lipsiae 1893
Xenophontis Scripta quae supersunt, ed. Firmin-Didot, Parisiis 1885
б) Литература
Abel, O., Makedonien vor König Philipp, Leipzig 1847
Алексова, Б., Археолошки наоѓалишта по долниот ток на реката Тополка, Гласник на музејско-конзерваторското друштво на HP Македонија, I, Скопје 1954
Бешевлиев, В., Към въпроса за народноста на старите македонци, Годишник на Софийския университет, истор.-филол. фак., кн. XXVIII, Софија 1932
329
Вулиќ, Н., Ратовање македонског краља Персеја с Римљанима y нашој земљи 170 и 169 г. при Хр., Глас СКАН 160 (1934)
Галовиќ, Р., Зелениково, Зборник радова Народног музеја у Београду, V, 1967
Galović, R., Neue Funde der Starčevo-Kultur in Serbien und Makedonien, 43-44 Bericht der Römisch-germanischen Komission, Frankfurt/Main 1964
Garašanin, M., Neolithikum und Bronzezeit in Serbien und Makedonien, 39 Bericht der Römisch-germanischen Kommission, Frankfurt/Main 1958
Garašanin, M., Contributions à la connaissance de l’êge du fer en Macedoine, Živa antika, X, 1—2, 1960
Гарашанин, M. — Гарашанин Д., Археолошка ископавања y селу Радању на локалитету „Криви Дол“, Зборник на штипскиот Народен музеј, I, 1958—1959
Гарашанин М. — Гарашанин Д., Археолошке белешке са рекогносцирања y источној Македонији, Зборник на штипскиот Народен музеј, I, 1959
Гарашанин, M. — Гарашанин, Д., Неолитска населба Вршник кај село Таринци, Зборник на штипскиот Народен музеј, II, 1960—1961
Гоцкова, Р. — Славска, Остатоци од една праисториска култура на скопската тврдина Кале, Народен музеј на град Скопје, повремени изданија, I, Скопје 1960
Грбиќ, М. (и соработници), Археолошки наоѓалишта во Македонија, Гласник на Музејско-конзерваторското друштво на HP Македонија, I, Скопје 1954
Грбиќ, М. (и соработници), Породин, каснонеолитско насеље на Тумби код Битоља, Битољ 1960
Dimitsa M. Arshaia geographia tes Makedonias, I-II, Athinai 1870; 1871
Döll, M., Studien zur Geographie des alten Makedoniens, Stadt/amhof 1891
Кацаров, Г., Цар Филип II Македонски, София 1922
Кацаров, Г. (и др.), Извори за старата история и география на Тракия и Македония, София 1949
Лахтов, В., Археолошко ископувагье на „Требенишко кале“ кај селото Требениште, Лихнид, Годишен зборник на Народниот музеј во Охрид, II—III, 1959
Лахтов, В., Проблем требенишке културе, Охрид, 1965
Лахтов, В. — Костелиќ, Ј., Нови истражувања на некрополата „Требениште“, Лихнид, Годишен зборник на Народниот музеј во Охрид, I, 1957
Мачкић, П. — Симоска, Д. — Трбуховик, В., Ранохалштатска некропола на локалитету Сарај у Броду, Старинар Н. С., XI, Београд, I960
Микулчић, И. Архајске некрополе јужне Пелагоније, Старинар Н. С. XV—XVI, Београд, 1964—1965
Микулчић, И., Илирски архајски гробови из околине Штипа, Старинар Н. С. XIII—XIV, Београд, 1962—1963
Микулчић, И., Једна хеленистичка некропола из околине Битоља, Старинар, Н. С. XV—XVI, Београд 1964—1965
Микулчић, И., Могили од „Орлова Чука“ кај село Караорман, Зборник на штипскиот Народен музеј, II, 1960—61
Микулчић, И., Пелагонија у светлости археолошких налаза, Археолошко друштво Југославије, Археолошки музеј Скопје, серија Dissertationes, 1966
Mommsen, Th., Römische Geschichte, kn. II i V, 1894
Niese B., Geschichte der griechischen und makedonischen Staaten, I-III, Gotha 1893; 1899; 1903
Papazoglu, Fanula, La Macédoine Salutaire et la Macédoine Seconde, vo Bulletin de la classe des lettres de l’Académie royale de Belgique, 42 (1956)
330
Папазоглу, Фанула, Македонски градови у римско доба, Скопје, 1957
Санев, В., Извештај од археолошките рекогносцирања во источна Македонија, Зборник на штипскиот Народен музеј, II, 1960—1961
Славчев, Страшимир, Александър Велики, с преглед на старомакедонската история до 336 год., София, (с. а.)
Heurtley, А. W., Prehistorie Macedonia, Cambridge, 1939
Шофман, А. С., История античной Македонии. Доеллинистическая Македония, частъ первая, Казань 1960
Шофман, А. С., История античной Македонии. Македония и Рим, частъ втораг Казан, 1963
а) Извори
Acta Sanctorum Octobris IV, Parisiis et Romae 1866
Arriani tactica et Mauricii artis militaris libri duodecim, ed. J. Scheffer, Upsaliae 1664
Византиски извори за историју народа Југославије, т. I и II, САН, Београд 1955—1959
Византиски извори за историју народа Југославије, т. III, Београд 1966
Ганев, В., Законъ соудный людъмъ, София 1959
Grégoirre, H., Un nouveau fragment du »Scriptor incertus de Leone Armenio«, Byzantion 11, 1936
Grivec, Fran — Tomšić, Fran, Konstantin i Metodija Slovunjani, Radovi staroslavenskog instituta, knjiga IV, Zagreb 1960
Гръцки извори за българската история, IV, София 1961
Две византийские хроники X века. Псамафийская хроника. Иоанн Камениата. Взятие Фессалоники, Москва 1959
Dvornik, Fr., La Vie de Saint Grégoire le Décapolite et les Slaves Macédoniens au IXe siècle, Paris 1926
Dialozi Pseudo — Cezarija, ed. J. P. Migne, Patrologia graeca 38, Paris 1862
Diaconis, Leonis, Historiae, J. P. Migne, pg 117, Paris 1864
Dindorf, L., Historici graeci minores, II, Lipsiae 1871
Дуйчев, И., Преписка на попа Инокентия III и Българите, Годишник на универзитета св. Климент Охридски, Историско-филологически факултет, том XXXVII/3, София 1942
Дуйчев, И., Из старата българска книжнина, I, София 1943
Duchesne, L., Liber pontificalis I-III, Paris 1957
Zonarea, Joannis, Epitomae historiarum libri X IIIx VIII, ed, Th. Büttner-Wotost, Bonnae 1897
Извори за българската история, т. VI, София 1960; т. VII, VIII, София 1961
Jordanes, De origine actibusque Getarum, ed. Th. Mommsen, MGH, Auctores antiguissimi V/1, Berlin 1882
Комнина, Анна, Алексиада. Вступительная статья, перевод, коментарий Я. Н. Любарского, Москва 1965
Лапе, Љ., Одбрани текстови за историјата на македонскиот народ, Скопје 1959
Латински извори за българската история, II, БАН, Институт за българска история, София 1960
L’histoire universale, ed. K. Sahnazarian, Paris 1859, II kritičko izdanie S. Malxasiants, Saint-Petersburg 1885
331
Malalae, J[oannis], Chronographia, ed. Dindorf, Bonnae 1831
Милев, Ал., Гръцките жития на Климент Охридски, София 1966
Miraculorum s. Demetrii martyris liber I/II, J. P. Migne, PG, 116, 1891
Митрополитъ Симеонъ, Мѫченичеството на светитѣ славни 15 свещеномѫченици, пострадали въ Тивериополъ, именуванъ на български Струмица, въ царуването на злочестивия Юлияна Отстѫпника, написано отъ Теофилакта, светейшия архиепископъ на цѣла България. Сборник на БАН, кн. XXVII, София 1931
Michaelis Attaliotae historia. Opus a W. Bruneto de Presle instituti Gallici socio inventum descriptum correctum etc., J. Bekkerus, Bonnae 1853
Mommsen, Th., Gesta pontificum romanorum I, MGH, Berlin, 1898
Pisidae, Georgii, Expeditio Persica, bellum Avaricum, Heraclias, rec. J. Bekker, Bonnae 1836
Подбрани извори за историята на Византия, София 1956
Попруженко М. Г, Козма Презвитер болгарский писатель X века, Български старини, XII, София 1936
Попруженко М. Г., Синодикъ царя Борила, Български старини, VIII, София 1928
Porfirogenetus, Constantine, De administrando imperio, ed. Gy. Moravcsik, Budapest 1949
Procopii Caesarieusis opera omnia, ed. Jacobus Haury, vol. I, II, III. Lipsiae 1905—1906
Rački, Fr., Documenta historiae chroaticae periodum antiguam illustrantia, MSHSM, VII, Zagrabiae 1877
Сборник документов по социално-економической истории Византии, Москва 1951
Стојановић, Ст. и Ћоровић, В., Одбрани извори за српску историју, Београд 1921
Sternbach, L., Analecta avarica, Rozpravy Akademii Umiejetnošci, Widzial filologiczny, ser. II, t, XV, Cracoviae 1900
Tactica Leonis, Philosophi, ed. J. P. Migne, PG 107, Paris 1863
Теодоров, Балан A., Кирил и Методи, I, София 1920, II, София 1934
The Ecclesiastical History of Euagris with the Scholia, ed. J. Bidez — L. Paromentier, London 1898
Theophanis Chronographia, rec. C. de Boor, Lipsiae 1883
Theophylacti, archiepiscopi bulgari, Martyrium ss. quindecem illustrium martyrum qui imparanti imperio Juliano Apostata Tiberiopoli, qua Strumitza bulgarice dicitur, passi sunt, ed. J. P. Migne, Patrologiae cursus complétas. Séries Graeca, t. 126, Paris 1864
Theophylacti Simocattae historiae, ed C. de Boor, Lipsiae 1887
Farlati, D., Illyricum Sacrum III, Venetiis 1765
Hispalensis, Isidorus, Chronica maiora, ed. Th. Mommsen, MGH, Auctores antiqissimi XI, Berlin 1894
Cedreni Georgii, Compendium historiarum II, J. P. Migne, PG 122, Paris 1864
Cecaumeni strategicon et incerti scriptoris de officiis regiis libellus, ed. B. Wassiliewsky — V. Jernstedt, Записки историско-филологического факултета Имп. C. — Петербурскаго Универзитета, част XXXVIII, Санкт-Петерсбург 1896
Comeniata, Joanes, De excidio Thessalonicensi, Corpus scriptor historiae Byzantinae, Bonnae 1838
Chronicon Paschale, rec. L. Dindorf, Bonnae 1832
Šišić, F., Ljetopis popa Dukljanina, SAH, Beograd-Zagreb 1928; MH, Zagreb 1950
332
б) Литература
Анастасијевић, Д., Хипотеза о Западној Бугарској, ГСНД, 1938
Ангелов, Д., Богомилството в България, София 1961
Ангелов, Д., История на Византия, I, София 1959; II, София 1963
Андреев, М. — Ангелов Д., История на българската държава и право, София 1959
Antoljak, S., Problematika najranijeg doseljenja i nastanjenja Slovena-Hrvata u Istri, Starina JAZU 48, Zagreb 1958
Antoljak, S., Unsere Sklavinien, Actes du XIIe Congres international d’Etudes byzantines Ochride II, Beograd 1964
Баласчев, Г., Българите през последните десетгодишнини на десетия век, I/II, София, 1929—1930
Балсачев, Д., Г., Най-старата словенска държава на Балканския Полуостров през VII и VIII век и нейния етнически състав, София 1924
Barišić, F., Le siege de Constantinopole par les Avares et les Slaves au 626, Bizantion 24, 1954
Barišić, F., Car Foka i podunavski Avaro-Sloveni, Zbornik radova Vizantološkog instituta 4, 1956
Баришић, Ф., Чуда Димитрија Солунског као историски извори, САН Београд 1953
Budimir, М., Anthes Anti Anticum, Zbornik radova Vizantološkog instituta 8/2, Beograd 1964
Vasiliev, A. A., History of The Byzantine Empire, 2 sv., Madison, 1952
Весковиќ-Вангели Вера, Самостојните феудални владетели во Македонија, Скопје 1963
Vinski, Z., О nalazima 6. i 7. stoljeća u Jugoslaviji s posebnim obzirom na arheološku ostavštinu iz vremena prvog avarskog kaganata, Opuscula arheologica, III, Zagreb 1961
Генов, M., Презвитеръ Козма и неговата беседа против богомилството. ВИБ, II, 3, София 1929
Горянов, Б., Славянские поселения VI века и их обществен строй, Вестник древной истории I, Москва 1939
Grafenauer, В., Nekaj vprašanj iz dobe naseljevanja Južnih Slovenov. Zgodovinski časopis, IV, Ljubljana 1950
Grafenauer, B., Razmerje med Slovani in Obri do obleganja Carigrada (626) in njegove gospodarsko družbene podlage, Zgodovinski časopis IX, 1955
Grafenauer, B., Slovenski naselitveni ratovi na Balkanski poluotok, Zgodovinski časopis, XVIII, 1965
Grivec, Franz, Konstantin und Method, Zehrer der Slaven, Wiesbaden 1960
Dvornik, Fr., Les legendes de Constantin et de Méthode vues de Byzance, I, Prague 1933
Dvornik, Fr., Les Slaves, Byzance et Rome au IXe siècle, Paris 1926
Державин, H., Богомили и богомилство. Исторически преглед, г. II, 1, София 1945/46
Дриновъ М., Южные славяне и Византия в X веке, Сьчинения II, София 1911
Дуйчев, Ив., Въпросът за византийско-славянските отношения и византийските опити за създаване на славянска азбука през първата половина на IX век, Известия на Института за история, VIII, БАН, София 1957
Дуйчев, Ив., Славяни и първобългари. Известия на Института за история, 1—2, БАН, София 1951
Zásterova, Bogumila, Avari a Slované, Vznik a počátky Slovanu II, Cehoslovenska Akademia ved, Praha 1958
Златарски, H. Б., История на българската държава през средните векове, т. I, ч. 2, София 1927
333
Златарски, Н. В., История на първото българско царство, I, София 1938
Иванов, Й., Беласичката битка 29 юли 1014, Известия на историческото дружество, III, София 1911
Иванов, Й., Произход на цар Самуилов род, Сборник в чест на Васил Н. Златарски, София 1925
Ивановъ, Й., Богомилски книги и легенди, София 1925
Иваноски, Орде, Борбите на македонските Словени за завладување на градот Солун во VI—VII век, Гласник на ИНИ, бр. 1, Скопје 1959
Иваноски, Орде, Каменијат и неговото дело како важен извор за македонската средновековна историја, Гласник на ИНИ, бр. 1—2, Скопје 1960
ИричекИречек, К., История на българите, София 1929
Историја Народа Југославије, I, Београд 1953
Јиречек, К., Историја Срба, I, Београд 1952
Јовановиќ, Марија — Востанија на македонскиот народ во XI век, Скопје 1963
Каждан А. П., Византиска община в IX—X в., Учение записки великолукского государственого педагогического института, Великие Луки 1955
Каждан, А. П., Дервеня и город в Византии IX—X в., Москва 1960
Каждан, А. П., — Литаврин Г. Г., Очерки истории Византии и южных славян, Москва 1958
Киселков, В., Съществувал ли е поп Богомил?, Исторически преглед, г. XIV, кн. 2, София 1958
Киселков, В., Презвитер Козма и неговите творения, София 1943
Книга за Климент Охридски, Скопје 1966
Korošec, J., Delitev Slovenskih kultur zgodnjega srednjega veka v Jugoslaviji, Arheološki Vesnik 2, 1951
Korošec, J., Uvod v materijalno kulturo Slovanov zgođnjega srednjega veka, 1952
Lemerle, P., Invasions et migrations dans les Balkans depuis la fin de l’époque romaine juqu’au VIIIe siècle. Revue historique CCXI, Paris 1954
Lemerle, P., La composition et la cronologie des deux première livres des Miracula S. Dementrii, BZ, 46, 1953
Липшиц, Е., Очерки истории византийското общества и культуры VIII — первая половина IX века, Москва—Ленинград 1961
Липшиц, Е., Славянская общчина и eе роль в формированнии византиского феодализма, Византиский временик, I, XXVI, Москва 1947
Литаврин, Г. Г., Налогованая политика Византии i Болгарии в 1018—1185, Византиский временик X, 1956
Manojlović, Studije о spisu »De administrando imperio« cara Konstantina VII Porfirogeneta, Rad JAZU 186, Zagreb 1911
Наследова, П. A., Македонские славяне конца IX — начала X в. по данным Иоанна Камениаты. Византиский временик, т. XI, Москва 1956
Наследова, Р. А., Ремесло и трговле. Фессолоники конца IX — начало X в. По данными Йоана Камениаты. Византийский временик, т. VIII, Москва 1956
Niderle, L., Manuel de l’antiguitđ slave I-II, Paris 1923—1926
Niderle, L., Rukovet slovenské archéologie, V Praze 1931
Нидерле, Л., Славянские древности, Москва 1956
Niderle, L., Slóvanske Starožitnosti, Oddil kulturni život Staryeh Slovanu, I/I, 2; II/1, 2; III/l, 2, V Praze 1911—1925
Niderle, M., Rukovet slovenskyeh starožitnosti. Praha 1953
Новаковић, Ст., Охридска архиепископиja у почетку XI века, Глас САН, 76
Новаковић, Ст., Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима, САН, Београд 1893
Obolensky, D., The Bogomils. A Study in Balkan Neo-manichaeism, Cambridge 1948
Острогорски, Г., Византијска сеоска општина, Глас САН, 10, Београд 1961
334
Острогорски, Г., Историја Византије, Београд 1959
Панов, Б., Богомилското движење во Македонија, Историја, г. I, 1, Скопје 1965
Панов, Б., Карактерот на дејноста на браката Кирил и Методија во Македонија. Просветно дело, г. XIX, бр. 7—8, Скопје 1963
Панов, Б., Климент Охридски, Историја, г. III, бр. 1, Скопје 1967
Панов, Б., Општествено-политичките прилики во Струмичката област од крајот на VI до почетокот на X век. Гласник на ИНИ, г. V, бр. 2, Скопје 1961
Петров, П., Историческите основи на Кирилометодиевото дело, Сборник „Хиляда и сто години славянска писменост (863—1963)“, София 1963
Петров, П., Покръстване на българите. Исторически преглед, г. XXI, кн, 3, София 1965
Писмата на Теофилакт Охридски, Сборник на БАН, кн. 27, 1931
Примов, Б., Богомилският дуализъм — произход, същност и обществено-политическо значение. Известия на Института за историја, VIII, БАН, София 1960
Примов, Б., Към въпроса за опществено-политическите възгледи на богомилите, Исторически преглед, г. XI, 1, София 1955
Примов, Б., Отношението на богомилите и на техните западни последователи към труда, частната собственост и държавата. Исторически преглед, г. XII, 1, София 1956
Прокић, Б., Војвода Ивец. Браство, IX—X, Београд. 1902
Прокић, Б., Постанак једне словенске царевине у Маћедонији y X веку, Глас САН, 76, Београд 1908
Прокић, Б., Постанак Охридског Патријархата, Глас САН, 99, Београд 1912
Прокић, Б., Први охридски архиепископ Јован, Глас САН, 88, Београд 1911
Рајковић, Мила, Област Стримона и тема Стримон, Зборник радова књ. LIX, Византолошки институт, књ. 5, Београд 1958
Rački, Fr., Borha južnih Slovena za državnu neođvisnost u XI vieku, Rad JAZU, XXIV/XXV, XXVII, XXVIII, XXX, XXXI, Zagreb 1873—1875; SAN, Beograd 1931
СнегоровСнегаров, И., История на охридската архиепископия, София 1924
СнегоровСнегаров, Ив., Епархийските списъци като извор за християнизирането на балканските славяни, Известия на Института за история, VI БАН, София 1956
СнегоровСнегаров, Ив., Поява, същност и значение на богомилството, БИБ, I, 3, София 1929
Соколов, М., Из древней истории Болгар, С. — Петербург 1879
Сочинения на М. С. Дринов, I. София 1909
Стојановић, С., О Јужним Словенима у VI, VII и VIII веку, Глас САН, 80 Београд 1909
Struck, А., Die Eroberung Thessalonikes durch die Sarazenen im Jahre 904, B.Z. Bd., XIV, Heit 1, 2, Leipzig 1905
Schlumberger, G., L'Epopée byzantine à la fin du dixiéme siècle I-III, Paris 1896, 1900, 1905, 1925
Ташковски, Д., Богомилството и неговото историско значење, Скопје 1951
Ташковски, Драган, Самуиловото царство, Скопје 1961
Трпкова—Заимова, Василка, По някои въпроси за етническите промени на Балканите през VI—VII в., Известия на Института за история, т. 12, БАН, София 1963
Туницкий, Л. Л., Св. Климент, етископ славянский, Сергиев Посад 1913
Ferjančić, Božidar, Konstantin VII Porfirogenit, Vizantinski izvori, t. II, Beograd 1959
Ферлуга, J., Ниже војно-административне јединице тематског уређења, Зборник радова Византолошког института, кн. 2, Београд 1953
335
Hanalotos, A. D. Beitrage zur wirschaft um socijalgeschichte Macedonia im mitel elter, München 1937
Hauptmann, Lj., Uloga velikomoravske države u slaveno-njemačkoj borbi za Podunavlje, Rad JAZU, 243, Zagreb 1932
Šidak. J., Oko pitanja Crkve bosanske i bogumilstva. Historiski zbornik. III. Zagreb 1950
a) Извори
Abenteurer auf dem Kaisrthron, Verlag Styria, Graz — Wien — Köln 1958
Anonymi gesta Francorum et aliorum Hierosalyumitanorum, ed. B.A. Lees, Oxvord 1924
Acropolitae, Georgii, Opera, Lipsiae 1903
Acta et Diplomata Medii aevi, ed. F. Miklosich et J. Müller, Vindobonae 1860—1890
Aquenatus, Albertus, Recueil des Historiens des Croisades, Historiens Occidenttaux, IV, Paris 1879
Bryenii, Nicephori, Commentarii, Bonnae 1836
Васильевский, В. Г., Советы и рассказы византийского боярина XI вѣка, Журнал министерства народного просвещения, 215, 216, С. — Петербург 1881
Византийская сатира „Тимарион“. Перевод С. Поляковой и И. Феленковской, Византийский временик, 6, Москва 1953
Gregoras, Nicephorus, Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae, Bonnae 1830
De Ville-Hardouin, Geoffroi, Histoire de la conquête de Constantinople, Paris 1887
Die Kreuzfahrer erobern Konstantinopel, Verlag Styria, Graz — Wien — Köln. 1958
Die Normanen in Thessalonike, Verlag Styria, GraZ — Wien — Köln 1955
Dölger, Franz, Regesten der Kaiserurkunden des oströmischen Reiches, 4, München und Berlin 1960
Žitija episkopa moglenskog Ilariona, Starine JAZU, 1, 1869
Иванов Йордан, Български старини из Македония, София 1931
Ljetopis popa Dukljanina, izd. V. Mošin, Zagreb 1950
Klimke, C., Die Quellen zur Geschichte des Vierten Kreuzuges, Breslau 1875
Комнина, Анна, Алексиада. Вступительная статья. Превод, коментарий Я.Н. Любарского, Москва 1965
Начев А. Н., Тиквешки ръкопис, Сборник НУ, VIII, IX, X, София 1893—95
Недков, Борис, България и съседните й земи през XII век според Идриси, София 1960
Новаковић, Стојан, Законски споменици српских држава средњег века, Београд 1912
Papadopoulos, А. — Kerameus, Documents Grecs pour servir a l’Historie de la quatrième croisade, Paris 1893
Petit, L., Le Monastère de Notre-Dame de Pitié en Macédoine, IRAIK, VI, 1900
Psellos, Michel, Chronographie ou histoire d'un siècle de Byzance (976—1077).
Texte établi et traduit par E. Renauld, I-II, Paris 1926—1928
Радојчић, Никола, Душанов законик, Нови Сад 1950
Розен, Барон В., Император Василий Болгаробойца. С. — Петербург 1883
Roulland, G. — Golnip, Р. Actes de Lavra, I, Paris 1937
336
Соловјев, A., Кончански практик, Зборник радова Византолошког института, 3, Београд 1955
Соловјев, Александар, Одабрани споменици српског права, Београд 1926
Соловјев, Александар и Мошин, Владимир, Грчке повеље српских владара, Београд 1936
Tafel, L. G. und Thomas, M. G., Urkunden zur älteren Handelsund Staats Geschichte der Republik Venedig, Wien 1856
Theophylacti Archiepiskopi Bulgariae Epistolae, ed. J. P. Migne, PG, t. CXXVI, Paris 1864
Typicon de Grégoirre Pacourianos pour le monastère de Pétritzos (Bačkovo) en Bulgarie, VVr, XI, 1904
Успенский, И. Ф. и Бенешевић, В., Вазелонские акти, Ленинград 1927
Cecaumeni Strategicon et incerti scriptoris de officiis regiis libellus, ed. W. Wassiliewsky, V. Jernstedt, Записки Историско-филологического ф-та ИМП. С. — Петербургского Университета, XXXVIII, Петрополи 1896
Chroust, А., Quellen zur Geschichte des Kreuzuges Kaisers Friedrichs I, Berlin 1928
б) Литература
Ангелов, Д., История на Византия, II, София 1963
Ангелов, Д., Аграрните отношения в северна и средна Македония през XIV в. София 1958
Андреев, М. — Ангелов, Д., История на българската държава и право, София 1958
Babinger, Franz, Beitrage zur Frühgeschichte der Türkenherrschaft in Rumelien 1944
Banescu, N., Les duchés byzantins, Bucarest 1946
Безобразов, II. В., Боемундъ Тарентский, ЖМНП, част CCXXVI, С. Петербург 1883
Бошковић, Ђ., Основи средњевековне архитектуре, Београд 1947
Бошковић, Ђ., Архитектура средњег века, Београд 1957
Браунинг, Р., Рабство в Византийской империи (600—1200), Византийский вреник, XIV, 1958
Василевский, В. Г., Византия и Печенеги (1084—1194). Труди, т. I, С. — Петербург 1908
GelcerGelzer, К., Der Patriarchat von Achrida, Leipzig 1902
Георгиев Св., Първият кръстоносен поход и българските земи, БИБ, г. I, т. II, 1928
Голубинский, Е. Е., Краткий очерк православных черквей болгарской сербской и ромънской или молдо-влашкой, Москва 1871
Горянов, Б. Т., Поздневизантийский имунитет. Византийский временик, XI, 1956
Гранић, Ф., Црковноправне глосе на привилегије цара Василија II Охридској архиепископији, Гласник СНД, књ. XIII, 1934
Дероко, А., Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији, Београд 1953
Дероко, А., Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији, Београд 1950
Динић, М., За хронологију Душанових освајања византиских градова, Зборник радова Византолошког института, 4, Београд 1956
Дринов, М., Съчинения, III, София 1915
337
Dölger F., Beiträge zur Geschichte der byzantinichen Finanzverwaitung, Leipzig —Berlin 1927
Ђурић, J. В., Иконе из Југославије, Београд 1961
Заборов, М. A., Крестовые походы, Москва 1956
Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана I, Београд 1951
Златарски, В. Н., Въстанието на Петра Деляна в 1040—1041 година, БИБ, г. IV, т. 1, 1931
Златарски В. Н., История на българската държава през средните векове, II, София 1934; III, София 1940
ИричекИречек, К., История на българите, София 1929
Иширков, А., Западните краища на българската земя. Белешки и материяли с 11 карти, София 1915
Јиречек, Кон., Историја Срба, I, Београд 1952
Каждан, А. П., Аграрные отношения в Византии XIII—XIV века, Москва 1952
Каждан А. П., Город и дервня в Византии в XI—XII вв. , ХIIе Congrès international des études byzantines, Ochride 1961
Каждан, A. П. — Литаврин Г. Г.,
ОчерскиОчерки истории Болгарии и южных славян, Москва 1958
Kašanin, М., L’art yougoslave des origins à nos jours, Beograd 1939
Кондаков, H. П., Иконография Богоматери, I—II, Санкт Петербург 1914—1915
Кондаков, Н. П., Македония, Археологическое путешествие, Санкт Петербург 1909
Коцо, Д., Климентовиот манастир Св. Пантелејмон и раскопките при „Имарет“ во Охрид, Годишен зборник на Фил. факултет, Скопје 1948
Коцо, Д., Проучувањата и археолошките испитувања на црквата на манастирот Св. Наум, Изданија на Археолошкиот музеј, Скопје 1958
Коцо, Д. — Миљковиќ, П., Манастир, Скопје 1958
Лазарев, Н. В., Живопис XI—XII веков в Македонии, ХIIе Congrès international des études byzantines-Rapports, Beograd — Ohrid 1961
Лазарев, H. В., История византийской живописи, I—II, Москва 1947
Лебедев, А. П., Исторические очерки состояния византийско-восточной черкви от конца ХI-го до половины XV-го века, Москва 1902
Левченко, М., Византийский феодализам X—XII вв. Сборник документов по социялно-економической истории Византии, Москва 1951
Литаврин Г. Г., Болгария и Византия в XI—XII вв., Москва 1960
Литаврин, Г. Г., Востание болгар и влахов в Фессалии в 1066 г., Византийский временик, XI, 1956
Литаврин, Г. Г., Крестьянство западной и югозападной Болгарии в XI—XII века, Учение записки ИС, XIV, 1956
Лишев, С., За стоковото производство във феодална България, София 1957
Мавродинов, Н., Еднокорабната и кръстовидната църква по българските земи до края на XIV в., София 1931
Месеснел, Ф., Најстарији слој фресака у Нерезима, Гласник скопског научног друштва, т. 7—8, Скопље 1930
Millet, G., L’ecole greeque dans l’architecture byzantine, Paris 1916
Millet, G., L’ancien art serbe, Les éqlises, Paris 1919
Millet, G., La peinture du Moyen âge en Yougoslavie, I-II, Paris 1954 i 1957
Millet, G., Recherches sur l’iconographie de l’Evangiles aux XIVe, XVe et XVIe siècles d’apres les monuments de Mistra de la Macédoine et du Mont Athos, Paris 1916
Младенов, Ст., Печенези и Узи—Кумани в българската история, БИБ, г. IV, т. 1, 1931
Мутафчиев, И, Владетелите на Просек, Сборник на БАН, I, 1913
338
Мутафчиев, П., Войнишки земи и войници в Византия през XIII—XIV в. Сборник на БАН, кн. XXVII, 1923
Наумов, Е. П., К вопросу об еволуции феодальной ренти в Сербии, Северной и Централной Македонии и Зете в первой половине XIV в. Ученые записки ИС, XXIV, 1926
Николаев, В., Феодални отношения в покорената от Византия България отразени в писмата на Теофилакт Охридски, архиепископ български, София 1951
Okunjev, N. L., La découverte des anciennes fresques du monastère de Nérez, Slavia 1927
Острогорски, Г., Византијска сеоска општина, Глас САН, књ. 10, 1961
Острогорски, Г., Историја Византије, Београд 1959
Острогорский, Г., К истории имунитета в Византии. Византийский временик, XIII, 1958
Острогорски, Г., О византијским државним сељацима и војницима, Глас САН, 3, 1954
Острогорски, Г., Пронија. Прилог историји феудализма у Византии и у јужнословенским земљама, Београд 1951
Острогорски, Георгије, Серска област после Душанове смрти, Београд 1965
Petković, V. R., La peintur serbe du Moyen Âqe, 1—2, Beograd 1930—1934
Петров, K., Декоративна пластика во Македонија во XI и XII в., Годишен зборник на Фил. факултет, 14, 1962
Радојчић, Н., О неким господарима града Просека на Вардару, Летопис Матице српске 259, Нови Сад 1909
Радојчић, Св., Мајстори старог српског сликарства, Београд 1955
Рачки, Ф., Борба Јужних Славена за државну неовисност y XI виеку. Богомили и патарени, Београд 1931
Сакъзов И., Търговията в Македония през VII—XIV век, Македония, г. I. кн. VI, София 1922
Симеон, М., Писмата на Теофилакта Охридски, архиепископ български с притурка на неговото мъченичество на светите 15 свещеномъченици, пострадали в Тивериопол, именуван на български Струмица, в царуването на злочествия Юлиана Отстъпник, Сборник на БАН, кн. XXVII, 1931
Скабланович, Н., Византийское государство и церков в XI веке, С. — Петербург 1884
СнегеровСнегаров. И., История на Охридската архиепископия, I, София 1924
Соловјев, А., Срби и византиско право у Скопљу почетком XIII века, Гласник СНД 15—16, Скопље 1936
Тивчев, П., За класовата борба във византийското село през XII век, Исторически преглед, г. XVII, 1, 1961
Тивчев, П., Нарастването на едрото земевладение във Византия през XII в., Извистия на Института за история, 9, БАН София 1960
Успенский, Ф., История Византийской империи, III. Москва—Ленинград 1948
Успенский, Ф., К истории крестьянского земевладения в Византии, ЖМНП, ч. CCXXV, Январь—Февраль 1883
Filov, В., Geschichte der altbugarischen Kunst bis zur Eroberung des bulgarischen Reiches durch die Türken, Berlin — Leipzig 1932
Филов, Б., Старобългарско искуство, София 1924
Фрейденберг, М. М., Екскуссия в Византии XI—XII в., УЗ ВГПИ, 1958
Фрейденберг М. М., Монастирская вотчина в Византии XI—XII вв, УЗ ВГПИ, т. 4, вп. 2, Великие Луки 1959
Фрейденберг, М. М., О феодальной вотчине в Византии XI—XII вв. Византийский временик, XVIII, 1961
Цанкова—Петкова, Г., Югозападните български земи през XI век според „Стратегикона“ на Кекавмен, Известия на Института за история, 6, БАН 1956
339
Chalandon, F., Essai sur le règne d’Alexis Ier Comnène, Paris 1900
Xanalatos, D. A., Beiträge zur Wirtschaftsund Sozialgeschichte Makedoniens in Mittelalter hauptsächlich auf Grund der Briefe des Erzbischofs Theophylaktos von Achrida, München 1937
а) Извори
Аграрный строй Османской империи XV—XVII вв., Документы и материалы. Составление, превод и коментарий А. С. Творитинова, Москва 1963
ΒΑΣΔΡΑΒΕΛΛΗ, Ι., ΙΣΤΟΡΙΚΑ ΑΡΗΕΙΑΣ — ΝΑΟΥΣΗΣ 1598—1886, ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ 1954.
Beldiceanu, Nicoarâ, Actes de Mehmed II et de bayezid II du ms. fonds turc ancien 39, Ecole pratigue des hautes études Vie section, Paris 1960
Гълъбов, Гълъб, Турски извори за историята на правото в българските земи, София 1961
Doklestić, Ljubiša, Kroz historiju Makedonije. Izabrani izvori, Zagreb 1964
Еврейски извори за обществено-икономическото развитие на балканските земи презъ XVII век. Подбрали, превели и коментирали Амер Ханалел и Ели Ешкенази, том. I, София 1958; том II, София 1960
Елезовић, Гл., Турски споменици, књ. I, св. I, (1348—1520), Београд 1940
Ихчиев, Н., Турски държавни документи за кърджалиите, Сборник за народни умотворения наука и книжнина, кн. XXII и XXIII, София 1906—1907
Jugoslovenske zemlje pod turskom vlašću (do kraja XVII stoleća). Izabrani izvori. Priredili dr Branislav Đurđev i Milan Vasić, Zagreb 1962
Калеши, X. — Мемедовски, M., Три вакуфнами на Качанили Мехмед паша, Скопје 1958
Лапе, Љубен, Одбрани текстови за историјата на македонскиот народ, Скопје 1959
Матковски, Александар, Турски извори за ајдутството и арамиството во Македонија (1620—1650), Скопје 1961
Матковски, Александар, Турски извори за ајдутството и арамиството во Македонија (1650—1700), Скопје 1961
ΜΕΡΤΖΙΟΥ, ΚΩΝΣΤΑΝΤΙΝΟΥ, ΜΝΗΜΕΙΑ ΜΑΚΕΔΟΝΙΚΗΣ ΙΣΤΟΡΙΑΣ ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ 1947.
Новаковић, Стојан, Хаџи—Каифа или Ђатиб—Челебија турски географ XVII века о Балканском Полуострву, Споменик српске краљевске академије, Београд 1892
Радонић, Ј., Прилози за историју Срба у Угарској y XVI, XVII и XVIII веку, Књ. прва, књиге Матице српске, бр. 25 и 26, Зборник историјских докумената II, Нови Сад 1909
Раданић, Јован, и Костић, Мита, Српске привилегије од 1690 до 1792, САН, Посебно издање, књ. CCXXV, Оделење друштвених наука, Нова серија, књ. 10, Београд 1954
Соколоски, Методија, Закон за градот Ниш и Крушевац, Гласник на ИНИ, бр. 2, Скопје 1957
Соколоски, Методија, Пет закони за пазаришните такси и ушурот во времето на Сулејман Величествени, Гласник на ИНИ, бр. 2, Скопје 1958
Тодоров, Николай, Положението на българския народ под турско робство. Документи и материяли, София, 1953
340
Томић, Јов. , Грађа за историју покрета на Балкану против Турака крајем XVI и почетком XVII века, кн. I, Београд 1933
Томоски, Томо, Еден документ за Австриската војна во Македонија во 1689 година, Годишен зборник на Филозофскиот факултет на Универзитетот во Скопје, кн. 15, Скопје 1963
Турски документи за историјата на македонскиот народ, Серија прва, I, Скопје 1963; II, Скопје 1966
Хаџибегић, Хамид, Кенун-нама султана Сулејмана Законодавца, Гласник Земаљског музеја, св. IV—V, Сараево 1950
Хаџибегић, X., Расправа Али Чауша из Софиje о тимарској организацији y XVII столећу, Гласник Земаљског музеја, св. II, Сарајево 1945
Цветкова, Бистра, Некои източници за въоръжената съпротива в българските земи срещу турския феудален ред през XVI—XVIII в. Известия на държавните архиви, 8, София 1964
Čelebi, Evlija, Putobis. Odlomci o jugoslovenskim zemljama. Preveo Hazim Šabanović, Sarajevo 1954
Шабановиќ, Хазим, Крајиште Иса-бега Исхаковића, Збирни катастарски попие из 1455 године, Сарајево 1964
Шопова, Душанка, Едно охридско кануннаме, Гласник на ИНИ, год. III, бр. 1, Скопје 1959
Шопова, Душанка, Македонија во XVI и XVII век. Документи од Цариградските архиви (1557—1645), Скопје 1955
б) Литература
Anherger, R., Beitraäge zur Geschichte Bergbans im Osmanischen Reich, I, Istanbul 1943; II, Zürich — New York 1945
ΒΑΣΔΡΑΣΕΛΛΗ, Ι., ΑΡΜΑΤΟΛΟΙ ΚΑΙ ΚΛΕΦΤΕΣ ΕΙΣ ΤΗΝ ΜΑΚΕΔΝΙΑΝ, ΘΕΣΣΑΛΟΝΙΚΗ 1948
Balabanov, Kosta, Macedonian icons from Yugoslavia, Tokyo 1967
Балабанов, Коста, Нови податоци за манастирот и манастирската црква Св. Никола Топлинки, Скопје 1956
Баркан, Лутви Омер, Чифлук, Годишњьак историског друштва Б и X, год. II, Сарајево 1950
Bojanić, Dušanka, Podaci o Skoplju iz 951 (1544) godine, Prilozi za orijentalnu filologiju III-IV, Sarajevo 1952-3
Бојанић—Лукач, Душанка, Карпошев покрет и извори за његово проучавање (докторска дисертација во ракопис), Скопје 1961
Gökbilgin, Tayyib, Kanunî Sultan Süleyman devri başlarında Rumeli ayaleti livâlari, şehir ve kasabaları, Belleten, c. XX, 78, Ankara 1956
Gökbilgin, Tayyib, Rumeli’de Yürükler, Tatarlar ve Evlad-i Fâtihan, İstanbul 1957
Димевски, Славко, Црковна историја на македонскиот народ, Скопје 1965
Димитријевић, Сергије, Дубровнички каравани y јужној Србији y XVIII веку, Београд 1958
Дуйчев, Ив., Нови данни за католишката пропаганда въ Македония през XVIII вл., Македонски преглед, год. XI, кн. 1—2, София 1938
Ђурђев, Бр., Прилог питању развитка и карактера турско-османског феудализма — тимарско-спахиског уређења, Годишњак Историског друштва Б и X, год. I, Сарајево 1949
Ђурђев, Бранислав, О војнуцима, Гласник земаљског музеја у Сарајеву, Нова серија, Друштвене науке, св. II, 1947
Ђурић, Војислав, Иконе из Југославије, Београд 1961
Елезовић, Глиша, Соколари и соколарство, Скопље 1923
Елезовић, Глиша, Турски споменици y Скопљу, Гласник Скопског научног друштва. Књ. I, св. I и 2, Скопље 1925/26
341
Зографски, Данчо, За трговските врски на Македонија со Австрија во средината на XVIII век, Преглед, V, 6/1955
Inaldžik, Halil, Od štefana Dušana do Osmanskog carstva, Prilozi za orijentalnu filologiju i istoriju jugoslovenskih naroda pod turskom vladavinom, III-IV, 1952-53, Sarajevo 1953
Историја народа Југославије, Књига друга, Београд 1960
Kabaklı, Ahmet, Türk Edebiyati Tarihi, II cilt, İstanbul 1966
Катарџиев, Иван, Ајдутското движење и Карпошовото востание во XVII век, Скопје 1958
Кличкова, Вера, Ќурчиско-кожуварски занает и еснаф во Скопје, Етнолошки музеј, Скопје 1959
Kocatürk, Mahir Vasfi, Türk Edebiyati Tarihi, Ankara 1964
Коцо, Д., Околу датирањето на црквата Константин и Елена во Охрид, Годишен зборник на филозофскиот факултет на универзитетот во Скопје, кн. II/1954, бр. 11, Скопје 1954
Лапе, Љубен, Неколку податоци за мариовско-прилепската буна од втората половина на 16-от век, Стремеж, бр. 5—6, Прилеп 1954
Лапе, Љубен, Прилог кон изучувањето на друштвено-економските и политички прилики на Македонија во XVIII век, Гласник на ИНИ, год. 2, бр. 1, Скопје 1958
Лапе, Љубен, Прилог кон историјата на борбите на нашиот народ во 16 и почетокот на 17 в. против турската власт, Нов ден, год. IV, кн. 5, Скопје 1948
Lascaris, М. Salonique â la fin du XVIIIe siècle, Athènes 1939
Levend, Sirri Agah, Türk Edebiyatında Şehr-engizler, İstanbul 1958
Љубинковић, Рад., Црква Св. Вазнесења y селу Лесковцу до Охрида, Старинар, Нова сери ja, II, Београд 1951
Љубинковић, Рад. и Љубинковић K. M., Средновековното сликарство во Охрид, Зборник на трудови, Охрид 1961
Матковски, Александар, Кон раната историја на тутунот на Балканскиот Полуостров со посебен осврт на Македонија, Гласник на ИНИ, год. X, бр. 2—3, Скопје 1966
Matkovski, Aleksandar, Massnahmen der osmanischen Regierung zur Unterdrückung des Haiduckenwesens in Macédonien in der ersten Hälfte des 17 Jahrhunderts, Südostforschungen, Band XXVI, München 1967
Матковски, Александар, Отпор сељака y Македонији против везивања за земљу у време турске владавине, Југословенски историски часопис, бр. 1—2, Београд 1968
Матковски, Александар, Податоци за некои ајдути од западна Македонија (1622—1650), Гласник на ИНИ, год. V, бр. 1, Скопје 1961
Матковски, Александар, Сведения за хайдути в Македония през втората половина на XVII век, Исторически преглед, год. XXII, кн. 3, София 1966
Матковски, Александар, Хайдутите в Македония през първата половина на XVII век, Известия на Института за история, БАН, том 14—15/1964
Мире, Димче, Востанија и движења во Македонија во втората половина на XVI и почетокот на XVII век, Скопје 1951
Момировић, П., Врата манастира Слепче код Битоља, Гласник Скопског научног друштва, књ. XV—XVI, Скопље 1936
Мутафчиева, В., Категориите феудално зависно население в нашите земи под турска власт през XV—XVI в., Известия на Института за история, БАН, кн. 9, София 1960
Мутафчиева, Вера, Аграрните отношения в Османската империя през XV—XVI в., София 1962
Николаев, В., Характерът на мините предприятия и режимът на рударския труд в нашите земи през XVI, XVII и XVIII в., София 1954
342
Николаев, Всеволод и Георгиев, Георги, Рударството в югозападна България и югоизточна Македония, София 1953
Николовски—Корнаков—Балабанов, Споменици на културата во СРМ, Скопје 1961
Новаковић, С., Српске старине по Македонији. Белешке с путовања архимандрита Антонина од 1865 год., Споменик, IX, СКА, Београд 1891
Окунев, Л. Н., Олтарная преграда в Нерезе. Seminarium Kondakovianum, Racuell d’etudes, III, Prague 1929
Пальмов, И. С., Новые данные к истории Охридской архиепископии, XV, XVII, XVIII в., Славянское обозрение, II, 1894
Петковић, Вл., Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Београд 1950
Поп Георгиев, Димитар, Сопственоста врз чифлиците и чифлигарските аграрно-правни односи во Македонија, Скопје 1956
Поповић, Душан, О хајдуцима I, II, Београд 1930, 1931
Радовановић, В., Сељачка буна y Маријову и Македокији у другој половини XVI века, Зборник филозофског факултета, књ. 1, Београд 1948
Радојковић, Бојана, Старо српско златарство, Београд 1962
Радојчић, Св., Старине црквеног музеја у Скопљу, Скопље 1941
Радонић, Јован, Римска курија и јужнословенске земље од XVI до XIX века, Београд 1950
Сакъзов, Иван, Стопанските връзки между Дубровник и българските земи през 16 и 17 столетие, София 1930
Svoronos, N., Le commerce de Salonique an XVIIIe siecle, Paris 1956
СнегоровСнегаров, Иван, История на охридската архиепископия — патриаршия от падането и под Турците до нейното унищожение (1394—1767), София 1932
Соколовски, М., Дервенџиските села во Велешката нахија од 1460—1544 година, Гласник на ИНИ, год. IV, бр. 1—2, Скопје 1960
Соколовски, М., Прилог кон проучувањето на турско-османскиот феудален систем со посебен осврт на Македонија во XV и XVI век, Гласник на ИНИ, год. II, бр. 1, Скопје 1958
Соколовски, М., Турски изворни податоци од XV и XVI век за градот Битола, Гласник на ИНИ, год. VII, бр. 1, Скопје 1963
Соколовски, Методија, Градот Велес во периодот од околу 1460—1544 година, Гласник на ИНИ, год. III, бр. 2, Скопје 1959
Стојановски, A., Кон прашањето за христијаните-спахии во Македонија, Гласник на ИНИ, год. IV, бр. 1—2, Скопје 1960
Стојановски, A., Мориово во XV—XVI век, Југословенски историски часопис, бр. 4, Београд 1964
Стојановски, А., Поглед на економско-друштвените прилики во Кичевската нахија во втората половина на XV век, Гласник на ИНИ, год. II, бр. 2, Скопје 1958
Стојановски, Александар, Дервенџиството во Македонија, Гласник на ИНИ, год. VII, бр. 2, Скопје 1964; год. VIII, бр. 1, Скопје 1965; год. IX, бр. 1, Скопје 1965
Tarlan, Nihat Ali, Hayali Bey Divani, İstanbul 1945
Tarlan, Nihat Ali, XVI-XVII asır Divan Şiiri, Seri 1, Fasikül 4, İstanbul 1949
Ташковски, Драган, Карпошовото востание, Скопје 1951
Тверитинова, С. А., К вопросу о крестянстве и крестянском землепользовании в Османской империи XV—XVI вв., Ученые записки Института востоковедения, XVII, Москва 1959
Трухелка, Ћиро, О Маћедонским јуруцима, Зборник за историју Јужне Србије и суседних области, књ. I, Скопље 1936
Uzunçarşılı, H. I., Osmanlı devleti teşkilâtından kapukulu ocakları, II. Cebeci, Topçu, Top arabacıları, Humbaracı, Lağımcı ocakları ve Kapukulu Süvarileri, Ankara 1944
343
Uzunçarşılı, Hakki İsmail, Osmanlı devleti teşkilâtından kapukuîu ocakları I, Acemi Ocağı ve Yeniçeri Ocağı, Ankara 1943
Uzunçarşılı, Hakki İsmail, Osmanlı Devletinin İlmiye Teşkilâtı, Ankara 1965
Филиповић, Недим, Поглед на османски феудализам (с посебним обзиром на аграрне односе), Годишњак Историјског друштва Б и X, год. IV, Сара јево 1952
Хан, Верена, Прилог датирању слепчанских и трескавачких резбаних врата, Зборник, Музеј примеььене уметности, Београд I960—1961
Hadžibegić, Н., Džizija ili harač. Prilozi za orijentalnu filologiju..., III-IV, 1952-53, Sarajevo 1953; V, 1954-55, Sarajevo 1955
Храбак, Б., Престапи на спахиите во Македонија во втората половина на XVI век, Гласник на ИНИ, год. I, бр. 1, Скопје 1957
Цветкова, Б., Извънредни данъци и държавни повиности в българските земи под турска власт, София 1958
Cvetkova, В., L’évolution du régime féodal turc de la fin du XVI jusqu’au milieu du XVIIIe siècle, Recueil études historiques â l'occasion du XIe congrès international des sciences historiques, Stocholm-août 1960, Sofia 1960
Цветкова, Б., Принос към изучаването на турски феудализъм в българските земи през XV—XVI в., Известия на Института за българската история, 5., София 1954; 6, София 1956
Шабановић, X., Управна подјела југословенских земаља под турском владавином до Карловачког мира 1699 год., Годишњак Историјског друштва В и X, год. IV, Сарајево 1952
Sabanović, Hazim, Bosanski pašaluk. Naučno društvo BiH Djela knj. XIV, Odjelenje istorisko-filoloških nauka knj. 10, Sarajevo 1959
Попова, Д., Kora Скопје било центар на санџак во периодот од паѓањето под турската власт до крајот на XVI век, Гласник на ИНИ, год. I, бр. 1, Скопје 1957
[Previous]